Rasprava o budžetu, stadionu i jednom slavskom kolaču #Parlament

Optužbe, uvrede, pokušaji duhovitosti, zamena teza, dobacivanje, ignorisanje poslovnika, cinizam i povišen ton preovladavali su u većem delu sednice na kojoj je usvojen budžet za 2023. godinu. To što je bilo i gorih budžetskih rasprava sa više od 60 tačaka dnevog reda, na kojima se o budžetu nije čulo ništa, ne menja utisak da je ova rasprava bila jako loša. Najviše zbog toga što niko nije bio posebno dobro pripremljen.

Da su hteli ozbiljnu raspravu ne bi dozvolili da se najvažniji zakon posle Ustava razmatra spojeno sa setom poreskih zakona, dva kredita, nekoliko sporazuma i na sve to izborom 90 novih sudija! Jedino ako je neko imao plan da dodatno ponizi najviše zakonodavno telo i obesmisli svaki pokušaj pluralizma, onda je na dobrom je putu. Budžet za 2023. godinu usvojen je sa 152  glasa za i to ni jednog trenutka nije ni bilo dovedeno u pitanje. Zašto je onda praćenje ove sednice bilo toliko mučno? 

Za početak, poslanici većine nisu usvojili ni jedan od sto i jednog predloženog amandmana, a nije da nisu mogli, makar formalno, kao znak dobre volje. I ne samo to, nekih 80 amandmana unapred su odbacili, još na Odboru za ustavna pitanja, bez posebnog objašnjenja, pa time dodatno skratili opoziciji vreme za rapravu. A i sednica je sazvana u najkraćem mogućem roku, kako opozicija ne bi fizički stigla da predloži neku dopunu dnevnog reda. 

Odnos prema ovom zakonu, premijerka Ana Brnabić pokazala je time što je raspravi prisustvovala samo jedan dan, a ministar finansija Siniša Mali je često izlazio jer je imao „važne sastanke”. Kao što ni do zakona ni do dostojanstva parlamenta nije stalo predsedniku skupštine Vladimiru Orliću koji je tumačenju poslovnika dao potpuno novo značenje, najbliže rečeno: opozicija nema prava na repliku ni kad je pomenuta, poželjno je prekidati ih u pola rečenice, obraćati im se sa visine i uz lekcije, a šef naprednjačke poslaničke grupe Milenko Jovanov ima repliku kad god hoće, može da urla, vređa i napada.

Nije stalo ni novopečenom ministru Aleksandru Martinoviću koji se mnogo bolje snalazio u poslaničkoj ulozi, jer ranije mu se nije dešavalo da iznoseći ničim izazvan niz kritika na račun bivšeg guvernera Narodne banke Srbije čak pet puta kaže Dragutin Avramović, misleći na Dragoslava, čime je zbunio dobar deo sale.  Poslanik Vladimir Gajić govorio je o poslanici Žerajić, misleći na Jelenu Žarić Kovačević, a Dragana Rakić postavila je pitanje „ministru spoljnih poslova” Nikoli Selakoviću, a na dobacivanje da je pogrešila – glasno se zapitala „a šta je on danas? Danas je ministar za socijalu”. I to je samo nekoliko primera, možda nevažnih, ali dovoljno ilustrativnih da se nasluti sa kakvim su predznanjem poslanici i ministri pošli na sednicu.

Povezan sadržaj
Siniša Dedeić 22. 1. 2020.
admin 14. 1. 2015.

 

Brojevi bez značenja 

 

Svaka vest o budžetu počinje isto: usvojen je budžet za sledeću godinu, predviđa ukupne prihode i primanja u iznosu od 1.843,4 milijarde dinara, što je 7,8 odsto više nego ove godine, dok su rashodi planirani u visini od 2.107,4 milijarde dinara. Ima i nekih procenata o deficitu, planiranom BDP-u, javnom dugu. Da li to nešto znači prosečnom građaninu Srbije? Ne mnogo, jer ko još može da razmišlja o milijardama dinara i da ima predstavu jel to za jednu državu mnogo ili malo. Ali zato, ako vam kažemo da je Srbija najbrže rastuća ekonomija u Evropi, da su finansije stabilne, da nas je kriza jedva dotakla, da manje od 10 posto stanovnika traži posao, da smo toliko sredili zdravstvo, prosvetu, infrastrukturu i energetiku da možemo sad ne samo da povećamo plate i penzije, već i da gradimo velelepne fudbalske stadione – onda je sve mnogo jasnije. Ako se nekome učinilo da je u međuvremenu sve poskupelo, u pravu je, vlast priznaje da ima inflacije, ali je ona „uvezena” i za nju niko ovde nije kriv. 

Foto: Istinomer / Zoran Drekalović

Na bilo kakvu kritiku, poslanici vladajuće većine ponavljali su da su svoju politiku kandidovali na izborima i da građani žele da se grade stadioni i da se nastavi ovaj sveopšti napredak. Opoziciji koja smatra da ovaj budžet nije dobar, da su sredstva opredeljena za pogrešne projekte, da se pokrivaju dugovi javnih preduzeća napravljeni zbog nestručnosti i korupcije – poručili su da za svoju politiku nisu dobili većinu pa sad mogu samo da se ljute. I što se budžeta tiče, ovde možemo i da završimo. 

Ali bilo je nekoliko trenutaka za pamćenje.

 

Sjajan papir kao dokaz nebrige

 

Kada je premijerka dobila reč da obrazloži predlog, pošto kao predlagač ima neograničeno vreme da govori, nije žurila. Bilo joj je važnije da ukaže da su poslanici na početku sednice „dobili ove neke letke od strane Pokreta zelenih ili kako se već zovu i da su oni odštampani na sjajnom papiru.

„Čak se nisu potrudili ni da bude recikliran papir, na sjajnom papiru, koji je najgori za životnu sredinu, za koji ste morali da posečete ili neko da poseče ne znam koliko drveća”, zabrinula se premijerka i na tu priču o sjajnom papiru vraćali su se poslanici nekoliko puta tokom sednice.

Povezan sadržaj
Nikolija Čodanović 13. 6. 2022.

Usledio je relativno kratak govor o većim platama, ulaganjima, koridorima, fakultetskim zgradama, ekologiji, kampusima, poljoprivredi i naravno energetici. I bilo je na početku dosta pitanja o Budžetu na koje je Brnabić odgovarala ponavljajući desetinama puta da je to što opozicija pita „licemerno, licemerno, licemerno, do krajnjih granica.”

 

Stadioni kaogenerator dodatnog profita”

 

Ako bismo birali hit reč rasprave, to bi za razliku od ranije, kada je to obično bile reči Vučić ili Đilas, ili 619 miliona, sada reč rasprave svakako bila- stadion, koji je pomenut barem 145 puta. Tako, na primer, na pitanje poslanice Biljana Đorđević: „Kako kažete ljudima gde nema nijedno domaćinstva sa kanalizacionom infrastrukturom zašto se gradi nacionalni stadion?”, premijerka spremno odgovara: „Apsolutno garantujem, tvrdim da mnogo znači taj stadion i Leskovcu i Vranju i Nišu i Kragujevcu i takođe i nacionalni stadion koji je generator dodatnog profita za budžet Republike Srbije i jeste razvojni projekat, ali takođe važan projekat za razvoj sportske infrastrukture u Republici Srbiji”. I dodaje da se gradi i pet hiljada kilometara kanalizacione mreže i da može i jedno i drugo.

O stadionu od 570 miliona evra (neki su govorili i više) pričalo se i pričalo, najčešće kroz predloge za šta bi te pare trebalo bolje upotrebiti, ali i kroz opravdanja da se i u kriznim vremenima treba gladati napred.

 

Rekli su o stadionu:

Nebojša Novaković: A vi pravite stadion gospodo, uživajte, ostaće jedino da Aleksandar Vučić može na njemu da se obraća.”

Siniša Kovačević : Taj nacionalni stadion koristiće se za četiri kvalifikacione utakmice nacionalnog tima, dve pripremne prijateljske za finale nacionalnog kupa i dva velika koncerta, ende. Plus proslava predsednikovog rođendana, naravno u državama koje ga slave.

Marijan Rističević: Što se tiče stadiona, ja sam za stadion. Dakle, izgradnja stadiona je upumpavanje para u građevinsku industriju.

Srđan Milivojević: Za šta će vam nacionalni stadion? Da li vam je mala sudnica Specijalnog suda u kojoj ćemo vam sutradan suditi? Hoćete na nacionalnom stadionu da vam se sudi?

Nataša Jovanović: Ovde u sali ima ljudi koji nikada, možda nisu za loptom potrčali, pa im smeta i nacionalni stadion koji će zaista u mnogome da pomogne i da da drugu sliku države Srbije.

Radmila Vasić: Predsednik Republike Srbije, kada je pomenuo izgradnju nacionalnog stadiona, rekao je da će on koštati 150 miliona evra, a sada u ovom budžetu vidimo da će nas on koštati 540 miliona evra i sada pitam ministra finansija Sinišu Malog – kome ide ta razlika i koliko će on u stvari na kraju koštati?

Siniša Mali: Kada je nacionalni stadion u pitanju, dakle, znam da ne možete to da razumete, a to je razvojni projekat za ceo taj deo Beograda. Oko obilaznice gradićemo i novi nacionalni stadion, gradićemo i novi beogradski sajam, gradićemo i nove dodatne sadržaje, gradićemo nove bolnice, nove škole.

(Izvor: Steno beleške Treće sednice)

 

Milenko Jovanov

 

U ovoj raspravi posebno se istakao predsednik poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve” Milenko Jovanov koji je osim ministara skoro pa jedini, odgovarao na sve kritike i optužbe opozicije. Kada šef skupštinskih naprednjaka dobije reč, (a to je ovih dana bilo oko 50 puta ) obraća se poslanicima direktno, proziva, pokušava da bude duhovit, svestan je da ga predsedavajući nikada neće opomenuti ili prekinuti. 

Jovanov smatra da je duhovito kad kaže poslaniku Aleksandru Jovanoviću Ćuti: „Pa, dobro, Ćuto, ja znam, pazi 11.00-11.30 časova je, kad pre bre? Imaš više „rubina“ u sebi nego ‘Saiko’“. (Šta god to značilo, ponavljao je nekoliko puta uz oduševljen smeh).

Povezan sadržaj
admin 5. 2. 2016.
Siniša Dedeić 16. 8. 2021.

Ili Zoranu Lutovcu u sred svog govora dovikne: „Ne znam šta mi dobacujete, ali crtane filmove sa teletabisima ne gledam, ako ste to hteli da mi kažete.”

I mnogo mu je smešno kad se Dragani Rakić obraća sa „Gde ste, liderko? Na kom ste nivou, liderko? Da li ste prešli preko cenzusa, liderko? Nema vas. Nije više smešno.”

Ipak, pred kraj drugog dana nije izdržao da bude duhovit, nego je na uvrede Nebojše Zelenovića koji se takođe ne birajući reči, bunio što ne dobija vreme za repliku, odgovorio još jačim uvredama. (Opomene nije bilo). Prenosimo deo steno beležaka, jer se to ne može prepričati.

 

Devedeset novih sudija

 

Izabrano je 90 novih sudija, ali imena im nismo čuli. Ministarka pravde Maja Popović imala je jednu zapaženu izjavu, ali ne o sudijama. Na konstataciju poslanice Ivane Parlić da misli da je ona „lažna ministarka pravde” i da „nema tog slobodnog i nezavisnog pravosuđa, gospođo, dok vi lomite slavski kolač na slavi Srpske napredne stranke”,vodgovorila da je na to ponosna. 

Meni je čast što sam bila na slavi i na sečenju kolača Srpske napredne stranke, jer upravo je ta stranka, odnosno poslanici te stranke su podržali ustavne amandmane i time smo napravili uslove za nezavisno pravosuđe i samostalno javno tužilaštvo”, odgovorila je ministarka, pa ko razume – razume.

 

Ko se seća interpelacije?

 

Ova sednica ostaće upamćena i po tome što su poslanici dela opozicije u politički život vratili pojam interpelacije, (koji je u našem skupštinskom životu bio skoro pa zaboravljen), jer ih je  Siniše Mali optužio da su plaćeni da rade protiv države.

„Da li ste vi svesni šta radite? Dodatno uz to širite defetizam. Kažete – naši pripadnici Vojske odlaze, neće da se bore. Neće da štite našu zemlju. Da li ste vi, ljudi, svesni šta radite? Da li ste svesni koliko ne samo da lažete, nego koliko uništavate svoju zemlju, koliko radite protiv svoje zemlje? Kao da vas neko stvarno, verovatno i plaća da to radite. Treba da vas je sramota”, rekao je Mali.

Sada poslanici traže od Vlade da se izjasni da li su uvrede koje je Mali izneo stavovi celog kabineta Ane Brnabić ili njegovi lični. Zatim traže da ga Vlada tim povodom razreši ili da on sam podnese ostavku, a ukoliko se to ne desi u Skupštini bi trebalo da se održi posebna sednica na kojoj će se raspravljati o ministru, pa  zatim i glasati o njegovom razrešenju. Pre toga, zahtev treba da prođe kako piše u poslovniku nadležni odbor”, u kojem većinu ima vladajuća koalicija. Sva ova pravila poslanici opozicije nisu znali kad su ih novinari pitali koja je sad procedura. 

 

Naslovna fotografija: Istinomer / Zoran Drekalović