“Mi se nećemo mešati u odluku našeg naroda u Republici Srpskoj, ali ću posle izbora izneti dokaze, frapantne dokaze o najbrutalnijem mešanju pojedinih zapadnih sila u izbore u Republici Srpskoj... A to njihovo mešanje ide do tih granica da ambasadori pojedinih zapadnih zemalja zovu ljude na listama pojedinih stranaka i zabranjuju im da slučajno ne promene stranu, jer u protivnom, jer u suprotnom, odgovaraće i za zločine koji su počinili i za one koje nisu“.

(Predsednik Srbije o mešanju ambasada zapadnih zemalja u izbore u Republici Srpskoj. (Tanjug, 24. 9. 2018.))

"Prvog januara (javni dug) biće 49 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ovo je važno zbog budućnosti dece, da oni ne moraju da otplaćuju naše dugove. Sve što je ispod 50 odsto, to je odličan rezultat, među najboljima u Evropi. Ne zaboravite, Slovenija ima 88 odsto, Hrvatska 84 odsto, Bugarska ima bolje stanje, jedino što se toga tiče, iako imaju niže plate i niže penzije nego što ima Srbija. Makedonija je imala 25-30 odsto, sada će imati veći javni dug na kraju godine od nas 52-53, možda i 54 odsto jer se dodatno zadužuju i to učestalo."

(Predsednik o visini javnog duga evropskih država. (TV Pink, 24. 10. 2018.))

“Ja očekujem da i to Vlada predloži Skupštini i da od januara 2019. godine imamo konačno i platne razrede u javnom sektoru, a to je nešto o čemu su resori već počeli da razgovaraju sa sindikatima.“

(Predsednica Vlade Srbije o uređenju plata u javnom sektoru. (TV Studio B, 31. 7. 2018.))

Cenzure u Srbiji nema i takve ocene su paušalne, saopštio nam je prošle nedelje novoosnovan Centar za medijski monitoring. Ispred Centra govorio je Lovreković, javnosti poznat po pretnjama smrću poslanici Mariniki Tepić i verbalnim napadima na Dinka Gruhonjića iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine i člana Narodne Strane Borislava Novakovića. Zajedno sa Lovrekovićem sedeo je i Gradiša Katić, urednik nedeljnika “Afera” poznat po svojim kontaktima sa ljudima iz kriminalnog miljea. Konkretni rezultati i korišćena metodologija nisu objavljeni, pa su zajedno sa kredibilitetom istraživača ostali upitni. Ipak, ništa od ovoga nije bilo dovoljno sporno za Radio televiziju Srbije, ni Tanjug koji su preneli izveštaj sa konferencije o rezultatima istraživanja.

Javni dug Srbije će pasti ispod 50 odsto i bićemo među najboljima u Evropi, najavljuje predsednik Vučić. Ipak, nova istraživanja iz ekonomskih krugova ističu da je za stabilnost javnih finansija neophodno da kamatne stope po kojima se država zadužuje budu iste ili niže od rasta bruto domaćeg proizvoda. Dakle, osim smanjivanja javnog duga jednako je važno da i privredni rast prati ili prevaziđe izdvajanja za kamate. U Srbiji su ova dva parametra i dalje u velikom raskoraku.

Evropska unija ionako izmučena najezdom imigranata dobila je još jednog novog beskućnika, ovog puta Makedonca, koji će uz tokajac i debrecine čekati šta će u predziđu Evrope biti odlučeno.