“Vučić je čovek izuzetne vrednoće, inteligencije i upornosti da radi na sebi. Bolje od svih koje sam sreo prepoznaje svetske procese, i brzo razume kako će se daleke oluje prelamati na Srbiju. Odluke ne donosi lako, treba mu vremena i spreman je da sasluša. Kada odluku jednom donese, ne odustaje od njenog sprovođenja. Odličan je strateg ali voli i da se bavi taktikom. Nikada ne zaboravlja ko je, odakle dolazi i kuda ide. Prijateljima teže oprašta nego neprijateljima, a posebno kada su prijatelji i neprijatelji pravi i iskreni. Najveća mana mu je što dopušta da ga uvlače u svoje ratove i što dopušta da svačiji problem postane deo njegovog bremena, a na kraju dana obično problem ostane samo njegov i on se nosi i sa rešenjem i sa posledicama. Od Slobodana Miloševića do danas, Vučić je jedini iz naše generacije političara koji je postao istorijska ličnost. Đinđić je upisan svojom smrću a ne svojim životom, Koštunica je izabrao da se izmesti iz istorije a o Tadiću je smešno i govoriti. Vučić je izabrao da bude deo istorije, ili je istorija izabrala njega. Šta je tačno, to će on morati da vam kaže.”

Naposletku, svi zajedno treba da se radujemo što ćemo uskoro u Beogradu, posle molitve u dovršenom i veličanstvenom Hramu Svetog Save na Vračaru, moći da prošetamo lagano Nemanjinom ulicom do njegovog spomenika i da tu popijemo sveže ceđen i ohlađen sok od maline iz Arilja, a potom posetimo novi i njegovog imena dostojan Muzej Nikole Tesle, najvećeg srpskog naučnika i jednog od najvećih svetskih naučnika. Prvi spomenik Stefanu Nemanji, ispred Muzeja Nikole Tesle, a podno Hrama Svetog Save, biće zaista divan beleg našeg vremena.

„Ovu pobedu posvećujem našem predsedniku, znam da će mu bar za trenutak olakšati muke i borbu koju je imao u Vašingtonu i koju će imati u Briselu kao poklon za sve što je uradio za zemlju.“