Početna Kategorija: Intervju

Argentinska fektčekerka: Policija pronašla prodavce lažnog leka zahvaljujući našim otkrićima 

Nekoliko meseci nakon što je argentinski fektčeking portal Chequeado, u okviru svog serijala “Dezinformatori”, objavio istraživanje o prodavcima i promoterima hlor dioksida kao čudotvornog leka protiv kovida 19 i drugih bolesti, argentinska federalna policija otišla je na 13 adresa, gde je pronašla hlor dioksid. Ova racija, odigrala se u sklopu već postojeće istrage protiv nemačkog pseudonaučnika Andreasa Ludviga Kalkera i Luisa Enrikea Garsije, koji sebe naziva "biskupom", kao i još 17 osoba. I Kalker i Garsija su promoteri hlor dioksida, supstance koja se koristi u industriji papira i tekstila kao izbeljivač, za prečišćavanje vode i kao dezinfekciono sredstvo. Za identifikovanje pojedinih, kako promotera tako i prodavaca, zaslužna je novinarka Lusija Gardel, koja u razgovoru za Istinomer kaže da je očekivala napade onih koji šire dezinformacije kada je tekst objavljen, ali da je, umesto toga, reagovala vlast, i to na pravi način.
14. 9. 2021.

Pandemija psihičkih problema

Oko 400.000 ljudi u Srbiji ima probleme vezane za depresivne poremećaje, a nešto manje - oko 370.000, probleme vezane za poremećaje straha. Pandemija je doprinela da problemi mentalnog zdravlja budu vidljiviji, jer se veliki broj ljudi sada prvi put suočava s psihičkim tegobama, kaže za Istinomer Larisa Despotović, predsednica udruženja “Herc” i predsednica Mreže za mentalno zdravlje “NaUm”.
24. 8. 2021.

Predsednica Vrhovnog kasacionog suda za Istinomer: Sudiju ne sme da poremeti senzacionalizam

“Da biste pričali o nezavisnosti i kredibilitetu, morate biti nezavisni i imati kredibilitet”, rekla je pred komisijom Visokog saveta sudstva Jasmina Vasović, kao jedina kandidatkinja za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda, pre šest meseci. U međuvremenu, na dnevnom redu, u fokusu sudske vlasti brojne su teme, a među njima se izdvaja - promena Ustava. Kako kaže naša sagovornica, ne smeta joj da je bilo ko javno spominje, a povodom komentarisanja presuda, objašnjava da je jedno - nezakonita odluka, a sasvim drugo nezakonit rad sudije. Biti sudija za nju isto znači i danas, kao i pre 20 godina. Ono što se menja, kako kaže, jesu samo društvene okolnosti.
4. 8. 2021.

Švarm: U Vučićevoj stranci se mnogi međusobno drže za grlo

Kako u ovoj borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji razlikovati podzemlje od „nadzemlja“ i gde je kraj jednog, a početak drugog? Ako su i predsednik države i ministar policije i narodni poslanik SNS potvrdili u svojim izjavama veze kriminalne grupe i predstavnika države, o čemu su drugom istraživački novinari pisali dve godine unazad? Kako tačno sve ovo može da se raspetlja, a da sadašnja vlast ostane netaknuta i u punom sastavu? Šta će tačno nagovestiti sadržaj optužnice protiv članova grupe Veljka Belivuka, koji sada u svojim iskazima pred tužilaštvom iznose političku odbranu? Da li dešavanja nagoveštavaju da se demontira ceo sistem koji je uvezan sa kriminalom, ili taj sistem ostaje i već se popunjava zamenama? Filip Švarm, glavni urednik nedeljnika „Vreme“, još je početkom godine, posle hapšenja grupe Veljka Belivuka, napisao da ne veruje da će u tom procesu biti kažnjeni oni koji se u Srbiji mogu smatrati „krupnim ribama“.
28. 7. 2021.

Šabić: Nikad nismo imali ovakve razmere korupcije, ovo je metastaza

„Ova vlast stvara paralelni pravni sistem i to je vrlo opasno.“ Ovo je pre neki dan, a povodom usvajanja Zakona o vodama, rekao Jovan Rajić iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI). Mislio je i na odredbu ovog zakona koja uvodi neposrednu pogodbu za zakup vodnog zemljišta, koje je javna svojina. Zakon, usvojen po hitnom postupku i bez javne rasprave, izazvao je brojne reakcije, pa i proteste, i sada zavisi od volje predsednika da li će stupiti na snagu ili ne. Sličan zakon nedavno su odbili građani Slovenije, referendumom na kojem se više od osamdeset procenata njih izjasnilo protiv. To je bio ozbiljan udarac tamošnjoj vladi. Zašto je zakon primer paralelnog pravnog sistema? Ako postoji paralelni pravni sistem, da li on legalizuje paralelnu stvarnost, i da li tu paralelnu stvarnost naziremo na primeru pretnji, od stadiona do televizijskih studija i obrnuto, koje jedni drugima upućuju predstavnici vlasti i „predstavnici“ huligana? Advokat Rodoljub Šabić, nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja, u razgovoru za podkast Istinomera „U mikrofon“ kaže da slike osakaćenih leševa, koje je na nacionalnoj televiziji pokazao ministar policije, odgovarajući na skandiranje sa stadiona protiv Aleksandra Vučića, nisu „u funkciji javnog interesa, niti su informacija od javnog značaja“, kao što nisu ni edukativni program, kako je to označila predsednica REM-a Olivera Zekić.
21. 7. 2021.

Lutovac: Pola zaposlenih u RTS-u radi kao da su u SNS-u

U kom pravcu ide dijalog vlasti i opozicije o izbornim uslovima i koji kolosek ima veću težinu – onaj bez evroparlamentaraca u Skupštini, ili onaj drugi? Ko će biti garant sporazuma, njegove implementacije i kontrolor dogovorenog? Šta tačno znači poruka „Minimum izbornih uslova, ili građanska neposlušnost i pobuna”? Šta je „minimum izbornih uslova” i ko tačno organizuje pobunu ako ih ne bude? Da li je dijalog sa vlastima uz evroparlamentarce alibi opoziciji koja je bojkotovala izbore da ovoga puta na njih izađe? Na ova pitanja u podkastu Istinomera „U mikrofon“ odgovara lider Demokratske stranke Zoran Lutovac. Pojasnio je da su evroparlamentarci preuzeli na sebe odgovornost da proces razgovora sa vlastima uspe. „Poučeni iskustvom od ranije, preuzeli su na sebe da napišu predlog sporazuma, uzimajući u obzir predloge koji su pristigli, i to bi trebalo da bude osnova za konačni sporazum“, kaže Lutovac.
14. 7. 2021.

Đurić: Očigledan je manjak empatije u našem društvu

Koliko u Srbiji vrede životi dece čija smo mršava tela, uvaljana u prljavštinu državne ustanove koja o njima treba da brine, gledali na fotografijama poslednjih dana? Da li su jeftiniji od tenkova, od kojih nema ništa lepše za videti, da parafraziram predsednika? U jednom od njih se tokom vojne vežbe ugušio vodnik Dejan Stanković. Da li je mera vrednosti tih života u Srbiji zapravo upravo srazmerna meri vrednosti života ljudi iz Srebrenice, leta 1995. godine? Ako ne možemo da proizvedemo empatiju prema ljudskim životima u Srbiji, da li čudi što je nemamo prema ljudskim životima u Srebrenici? Pre neki dan je grupa mladića i devojaka nacističkim pozdravima protestovala ispred prostora u centru Beograda u kom je otvorena izložba „Duša Srebrenice“. Ti mladi ljudi, koji se ne sećaju 1995. godine, nisu pokazali saosećanje prema žrtvama, ali je zato policija pokazala saosećanje prema njima, te nije ni intervenisala, niti ih je sprečila. Ali to nije vest. Moj današnji sagovornik je nedavno rekao da je naše društvo izgubilo kompas i da je prestalo da razlikuje dobro i zlo. Ivan Đurić, programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava, u razgovoru za podkast Istinomera „U mikrofon“ kaže da desničari ispred izložbe nisu vest, ali se njihovim protestima povodom obeležavanja događaja iz ratne prošlosti u javnosti kreira slika o postojanju „dva pola, dva ekstrema“. S jedne strane imamo naciste „koji zighajluju, a ovamo imamo neke autošoviniste koji žele da razgovaraju o odgovornosti Srbije za ono što se desilo devedesetih“.
7. 7. 2021.

Gligorijević: Ženama je došlo preko glave

Da li su svedočenja žrtava seksualnog zlostavljanja u Petnici, opisi patnji i trauma koje su preživele devojčice, sada odrasle žene, samo još jedan incident koji će javnost da prati par dana, a onda će se vratiti svom „životu pod tepihom” ili je, kao što je to navela profesorka Biljana Srbljanović, na delu pobuna žena? Šta god da je, ova je godina svakako i godina hrabrih žena. Mesecima unazad izliva se kaljuga nastala negiranjem, neprepoznavanjem, tolerisanjem, pa i negovanjem nasilja nad maloletnicama, i to ne u nekakvom zabačenom grotlu u nedođiji na kraju sveta, već u najeminentnijim ustanovama i institucijama koje se bave obrazovanjem, naukom, vaspitavanjem mladih. Škola glume uglednog profesora u centru Beograda i Petnica iz koje izrastaju generacije naučnika samo su dva primera. Slučaj iz Jagodine ostao je za sada u političkoj sferi, dok ostale na lokalu pomno prati fondacija Marije Lukić, srpske pionirke borbe protiv seksualnog nasilnika. Da li je slučaj iz Petnice definitivno okrenuo točak istorije kada je reč o seksualnim zlostavljanjima maloletnica i žena koja su, kako je to rekla autorka studije Svetske zdravstvene organizacije Klaudija Garsija Moreno, endemska u svakoj zemlji i kulturi? Kako je moguće da visoko obrazovani profesionalci, oni koji bi trebalo da budu oslonac deci, ne prepoznaju nasilje? Da li je moguće da smo kao društvo do te mere izloženi nasiljima svake vrste, trideset godina unazad, da su nasilja postala normalnost, a ne abnormalnost? Za podkast Istinomera „U mikrofon“ govori novinarka „Vremena” Jovana Gligorijević, koja je i otkrila slučajeve seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja u Istraživačkoj stanici Petnica.
30. 6. 2021.

Popov: Vučić zna da bi morao da ode sa političke scene ako prizna Kosovo

U danu snimanja podkasta „U mikrofon” predsednik Srbije se obraćao skupštini u vezi sa pregovorima u Briselu i, kako je rečeno, „perspektivama delovanja srpske države na Kosovu i Metohiji”. Rekao je da je kompromis jedino moguće rešenje, ali da ne zna šta bi taj kompromis mogao biti. Poručio je da treba da budemo pragmatični i racionalni. Da li taj pragmatizam i racionalizam podrazumevaju, kako je to definisala Daliborka Uljarević, „provalu histerije i besa prema Crnoj Gori“ posle usvajanja Rezolucije o Srebrenici u crnogorskom parlamentu? U tome se stiglo do ideje da se svima koji su glasali za rezoluciju zabrani ulazak u Srbiju. U istom danu Evropska unija je ozvaničila da nećemo otvoriti ni jedno poglavlje.
23. 6. 2021.

Biserko: Srbija od Bajdena može da očekuje vrlo ozbiljne korake

Da li su suočavanje s prošlošću, presuda Ratku Mladiću i Kosovo teme iz kojih u Srbiji izlaze sve druge teme - od stava da zapadne zemlje dolaze ovde da „zavrnu ruku i šiju“ predsedniku da prizna Kosovo, do odsudnih bitaka za mesne zajednice u Novom Sadu? Kako to da se tri decenije od početka ratova u Jugoslaviji i svih posledica koje i dalje živimo i danas ovde bavimo „srpskim svetom“, koji je, po rečima jednog ministra, najvažniji posao sadašnje generacije političara? Da li su poruke da je Ratko Mladić zauvek srpski heroj i da je osuđen na doživotnu robiju bez ikakvih dokaza bulažnjenja tabloida ili zvaničan stav političara čiji je posao da rade na stvaranju srpskog sveta? Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora u Srbiji, u razgovoru za podcast Istinomera „U mikrofon“ kaže da posle presude Mladiću Srbiji predstoji da se pozabavi suštinom i odgovori na pitanja zašto je uopšte do svega došlo, zašto se Jugoslavija raspala, zašto tako brutalno... Po njenim rečima, te teme ovde nisu dotaknute i Srbija odbija da se suoči sa svojom odgovornošću za raspad Jugoslavije.
16. 6. 2021.

Istinomer

© 2021 Istinomer, Sva prava zadržana

Istinomer