Intervju - Istinomer

Početna Kategorija: Intervju

Da li su suočavanje s prošlošću, presuda Ratku Mladiću i Kosovo teme iz kojih u Srbiji izlaze sve druge teme - od stava da zapadne zemlje dolaze ovde da „zavrnu ruku i šiju“ predsedniku da prizna Kosovo, do odsudnih bitaka za mesne zajednice u Novom Sadu? Kako to da se tri decenije od početka ratova u Jugoslaviji i svih posledica koje i dalje živimo i danas ovde bavimo „srpskim svetom“, koji je, po rečima jednog ministra, najvažniji posao sadašnje generacije političara? Da li su poruke da je Ratko Mladić zauvek srpski heroj i da je osuđen na doživotnu robiju bez ikakvih dokaza bulažnjenja tabloida ili zvaničan stav političara čiji je posao da rade na stvaranju srpskog sveta? Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora u Srbiji, u razgovoru za podcast Istinomera „U mikrofon“ kaže da posle presude Mladiću Srbiji predstoji da se pozabavi suštinom i odgovori na pitanja zašto je uopšte do svega došlo, zašto se Jugoslavija raspala, zašto tako brutalno... Po njenim rečima, te teme ovde nisu dotaknute i Srbija odbija da se suoči sa svojom odgovornošću za raspad Jugoslavije.

16. 6. 2021.

Da li su osnivači Građanske platforme „Akcija“ i „Zelenog dogovora“ za Srbiju ukapirali da što pre treba „ozvaničiti“ ekologiju, dok se ostali ne dosete da je sadnja drveća ipak politika? Da li je pre neki dan osnovana Građanska platforma, koja okuplja oko trideset lokalnih pokreta i organizacija iz oko šezdeset gradova, shvatanje da je život otišao dalje i da je verovanje u ujedinjenje opozicije ili reujedinjenje Demokratske stranke jednako verovanju u spasenje i večni život? Nebojša Zelenović, nekadašnji gradonačelnik Šapca, koji predvodi stranku Zajedno za Srbiju, izašao je i zvanično iz lokalnog okvira i odlučio da, pošto opozicija prethodnih devet godina, kako je sâm rekao, nije proizvela ništa delotvorno, krene, kako mu i porodično ime nalaže, zelenim putem. „Zeleni dogovor za Srbiju“ je program kome je u fokusu ne samo zaštita životne sredine, već je baziran i na strateškom vezivanju za EU i SAD, kao i na rešavanju problema Kosova, u koje je potrebno uključiti i opoziciju i nove ljude u politici.

9. 6. 2021.

Da li se u Srbiji situacija otima kontroli, ili je na delu kontrolisana konfuzija? Tri događaja od prvorazrednog političkog i društvenog značaja poslednjih nekoliko dana neodoljivo su, iako nepovezani, podsećali jedan na drugi. I GO SNS i Sabor SPC, pa i Skupština Udruženja novinara Srbije, događaji su sa više nepoznatih nego poznatih – više se krilo nego što se otkrilo, svuda je u temelju nekakav sukob koji nije do kraja razjašnjen i deluje da nekako „kuva iznutra”. Da li je GO odbor SNS slika države i institucija, Sabor SPC stanja vere, a eskalacija sukoba u Udruženju novinara slika medija?

2. 6. 2021.

„Stariji sam od patrijarha i bio sam na svim funkcijama, sem na mestu predsednika države i predsednika Skupštine – ja sam mator čovek i ne treba mi promocija.“ Ovako je Zoran Živković, koji se na kraju pisma koje je uputio na adrese dvadeset i dva predsednika opozicionih partija i pokreta potpisao sa „bivši”, odgovorio na kritike da je inicijativa da se opozicija ujedini i stane iza jednog kandidata za predsednika, zapravo samopromocija. Živković, koji je bio premijer Srbije, ministar u vladi, v.d. predsednika Demokratske stranke, potom osnivač stranke NOVA čiji je predsednik bio do prošle godine, predložio je da na parlamentarnim i beogradskim izborima opozicija nastupi zajedno, kao i da odrede jednog predsedničkog kandidata, ali ne iz redova aktuelnih političara.

26. 5. 2021.

„Ne vidim da postoji plan da se o budućim odnosima sa Kosovom ozbiljno razgovara jer su pregovarači i do sada radili samo u ličnom interesu, ne čak ni za dobrobit svoje države“, rekla je za Istinomer Rada Trajković, srpska političarka sa Kosova i Metohije, doktorka medicinskih nauka i predsednica nevladine organizacije Evropski pokret Srba sa Kosova i Metohije. Razgovarali smo i o tome kako na priče o promeni granica gledaju Srbi na severnoj, a kako oni na južnoj strani Ibra, zašto se s Albancima najbolje slažemo kad odemo u inostranstvo i možemo li se iskreno pomiriti.

20. 5. 2021.

Kojim se tačno putevima, posle skoro osam decenija od Drugog svetskog rata, stiže do Ljotića? Da li je put ka Ljotiću isti onaj koji vodi ka prebijanju ljudi sa ličnim svojstvima koja nam se ne sviđaju? Kako smo uspeli da pobrkamo fašizam i antifašizam, vakcine kao naučno dostignuće i šarlatanstvo, laž i istinu, da sopstveno zdravlje procenimo na tri hiljade dinara? Koji nas je put doveo do toga da više verujemo predsedniku koji nam poručuje da smo šampioni nego sopstvenom novčaniku i frižideru? Biljana Stepanović, urednica „Nove ekonomije” nedavno je, govoreći o pomoći države građanima koja je nešto malo viša od nagrade za vakcine, rekla kako se predsednik ponaša kao Deda Mraz koji iz džaka vadi poklone bez ikakve kontrole i transparentnosti.

12. 5. 2021.

Da li će rekordna zaplena droge u Srbiji i regionu, kako je tužilaštvo ocenilo 1,6 tona marihuane nađene na imanju Jovanjica, posle čega su počeli sudski postupci, ući u nezamislivu fazu u kojoj će se politički procenjivati da li je važnije rešavanje kriminala ili pomoć bolesnima? Da li je odluka UN s kraja prošle godine da marihuanu skine sa liste najopasnijih droga na preporuku Svetske zdravstvene organizacije otvorila put ka rešavanju afere Jovanjica u korist optuženih, uprkos tvrdnji predsednika Srbije da se to neće dogoditi?

5. 5. 2021.

Da li je činjenica, ili je reč samo o utisku, da se u poslednjih nekoliko meseci u javni prostor – i medijski i politički – izlivaju informacije koje imaju aromu mokrog čvora i koje ostaju da vise u tom prostoru bez institucionalnog okvira? Od hapšenja grupe Veljka Belivuka, prema tvrdnjama koje su došle i od predsednika države, javnost saznaje za veze politike i kriminala, nedavni dokument o priznanju krivice za Savamalu zarad legalizacije zgrade zaglavljeni slučaj vraća u žižu, a kao kruna na sve stiže slučaj Dragana Markovića Palme i navodnog podvođenja žena, moguće i maloletnica. Posebnu konotaciju ima vest o odluci republičke tužiteljke da predmet paljenja kuće novinara oduzme dosadašnjem tužiocu Predragu Milovanoviću, koji je u međuvremenu postao član DVT. Ono što sve ove slučajeve povezuje je delovanje tužilaštva, institucije za koju sami tužioci tvrde da ju je politika zarobila i da je ustrojena po sovjetskom modelu subordinacije, koji važi samo u par država postsovjetskog područja.

28. 4. 2021.

Predsednik jedine opozicione poslaničke grupe u srpskoj skupštini “Ujedinjena dolina- SDA Sandžaka” Šaip Kamberi ni sam nije očekivao da će se zateći u tom položaju. S obzirom na to da je i jedan od retkih predstavnika albanske nacionalne manjine među poslanicima, šali se da se našao u ulozi “duple opozicije”. Kako se nosi sa govorom mržnje, da li očekuje međunacionalno pomirenje, kako reaguje na stereotipe koje o Albancima imaju najviši predstavnici vlasti i da li “ova država drži kao taoce i Srbe i Albance”, o tome je Kamberi govorio za Istinomer.

25. 4. 2021.

„Bezakonje se razvija do tačke u kojoj bude savladano i zamenjeno zakonitošću, ili dovede do sloma sistema.“ Ako bismo ovaj stav sudije Miodraga Majića primenili na našu stvarnost, pitanje bi bilo da li se u njoj dešava prvi ili drugi slučaj. Na primer, da li je sadržina svedočenja o navodnom podvođenju maloletnica od strane Dragana Markovića Palme primer brutalnosti i bezakonja, ili slom sistema? Da li je samo bezakonje ili slom sistema svedočenje dvojice bivših policajaca koji tvrde da se godinama prisluškuju novinari, kritičari vlasti, javne ličnosti, opozicija, kao i da vladajuća stranka i služba bezbednosti dele novac od droge? Šta su Savamala, Jovanjica, javnosti otkrivene navodne veze organizovanog kriminala i vrhova policije i politike – samo bezakonje, ili se na njima lomi sistem? Da li su najavljene ustavne promene u pravosuđu tačka u kojoj će bezakonje biti savladano i preći u zakonitost, ili je i to doprinos slomu sistema? U intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ sudija Miodrag Majić na pitanje šta se mota po glavi sudije kada čuje svedočenja o Jagodini ili o delovanju policije odgovara da „živimo u haotičnom društvu, u kome je centralna reč bezakonje ili nepostojanje vladavine zakona, što je jedino što organizovano društvo odvaja od rulje, od horde ili organizovanijih oblika kao što su mafijaška udruženja“.

21. 4. 2021.

Biserko: Srbija od Bajdena može da očekuje vrlo ozbiljne korake

Zelenović: Neće proći prebacivanje odgovornosti na građane za Rio Tinto

Protić: Ni u vreme Rezolucije Informbiroa nije bilo baš ovako

Živković: Ovaj režim je između ludila i kriminala, a verovatno obuhvata oboje

Rada Trajković: Slobodno sam živela samo za vreme Đinđića

Stepanović: Za 10 godina uspeli su da veštački podignu plate za 100 evra

Aleksić: Režim pokušava da spasi sam sebe u slučaju “Jovanjica”

Komlen Nikolić: Smeta mi pritisak na tužilaštvo u slučaju “Palma”

Kamberi: Nije Srbija ovo što se prikazuje u parlamentu

Majić: Biće veoma teško sprovoditi postupak u Jagodini