„Oni su sa nama krenuli kroz priču „hoćemo pravdu“, onda su izmislili nekakve paganske, neki bi rekli satanističke – ja ne bih – običaje od šesnaestominutnih ćutanja i ne znam šta sve. To nigde u pravoslavlju ne postoji. To nigde u svetu ne postoji, ali valjda je to trebalo da bude dovoljno simbolično ili ne znam šta. Od paljenja sveća tamo gde se sveće ne pale, jer se zna gde se sveće pale. I svih tih trikova koji potpadaju pod obojenu revoluciju…“

„Oni isturaju žene i devojke u prve redove, a kad počnu da se povlače pred policijom onda ih ostavljaju u pozadini. I računaju da policija neće da ih tuče. Ja sam u principu protiv toga da se na žene diže ruka. Ja nikada nijednu ženu u životu nisam udario i razumem policiju koja neće da digne ruku na ženu, ali treba da udara nogama. (…) A je l’ treba da prođu nekažnjeno? Te male kur*ice koje neprekidno pokazuju srednji prst.“

„Ja Rome ne odvajam od drugih stanovnika. Naprotiv, mislim da su to naše komšije i naša braća ali imam primedbu kada su oni u pitanju. Romi, kao naše komšije moraju da shvate da ni država ni opštine ni lokalne samouprave nisu bankomati. Moramo ih uvesti u to da završavaju škole, da budu radno angažovani i da stvaramo korisne članove društva”.