Novi EU zakon o slobodi medija ne predviđa hapšenje novinara „zbog neslaganja sa politikama Brisela”
Portal Epoha je sredinom avgusta objavio tvrdnju da novi Zakon o slobodi medija EU (EMFA) omogućava hapšenje novinara koji se ne slažu sa politikama Evropske unije, kao i njihovo špijuniranje tokom izveštavanja o javnom zdravlju ili klimatskim promenama. Međutim, u samom zakonu ne postoje odredbe koje predviđaju takvu praksu.
- Novi zakon EU o medijskim slobodama je stupio na snagu 8. avgusta 2025. i prvi je zakon EU koji direktno reguliše oblast medija.
- Zakon garantuje zaštitu novinarskih izvora i zabranjuje obavezivanje novinara da ih otkrivaju.
- Nadziranje i upotreba intruzivnog softvera mogući su samo u istrazi teških krivičnih dela, uz sudski nalog i stroge uslove.
- Kritike novinarskih udruženja su postojale i odnosile su se na rizik od zloupotrebe, ali odredbe o „nacionalnoj bezbednosti” su uklonjene iz finalne verzije.
- U zakonu se nigde ne spominje mogućnost hapšenja novinara zbog neslaganja s politikama EU ili izveštavanja o klimatskim promenama.
- Objavama nedostaje bitan kontekst.
U članku koji je portal Epoha objavio 11. avgusta, navodi se, između ostalog, da novi „orvelovski” zakon EU o medijima „jasno ima za cilj da spreči širenje informacija i mišljenja osim onih koje dopušta Brisel, te da ovaj zakon EMFA legalizuje narušavanje privatnosti novinara hakovanjem njihovih telefona i drugih uređaja.
U tekstu se dalje navodi da novi zakon „dopušta hapšenje novinara ukoliko to u javnom interesu”, što bi, kako autor članka ističe, „značilo da bi u sledećoj plandemiji mogli biti hapšeni oni koji izveštavaju protiv narativa” ili da „neko ko ističe klimatske prevare takođe mogao biti uhapšen, s implikacijom da se takav novinar bori protiv agende koja ima za cilj ‘zaštititi’ Europu od klimatske katastrofe”.
Slične tvrdnje proširile su se i društvenim mrežama.
Međutim, šta se konkretno navodi u ovom pravnom aktu?
Evropski zakon o slobodi medija (European Media Freedom Act – EMFA) usvojen je 2024. godine, a na snagu je stupio 8. avgusta 2025. Ovaj akt uveden je sa ciljem da obezbedi transparentnost vlasništva u medijima, reguliše oglašavanje državnih institucija čime se smanjuju skriveni pristisci na medije upotrebom javnih sredstava, dok takođe garantuje zaštitu medijskim radnicima i redakcijama. Nadzor nad njegovom primenom poveren je Evropskom odboru za medijske usluge. Član 4 EMFA posebno naglašava da države članice moraju garantovati zaštitu novinarskih izvora i poverljive komunikacije.
Zakon, suprotno tvrdnjama sa portala Epoha i društvenih mreža, zabranjuje obavezivanje novinara i urednika da otkrivaju izvore, kao i neosnovano pritvaranje, pretresanje ili nadzor novinara koji bi mogao dovesti do kompromitovanja poverljivih informacija.
Štaviše, EMFA uvodi procedure prema kojima velike platforme ne mogu lako uklanjati sadržaj medija. Naprotiv, od platformi se traži direktno obaveštavanje medija i „dijalog“ pre sprovođenja direktnijih mera, što predstavlja dopunu na postojeći Zakon o digitalnim uslugama (Digital Service Act – DSA).
Što se tiče „hakovanja”, odnosno instalacije špijunskog softvera – reč je o praksi koja je zabranjena, osim u strogo ograničenim slučajevima koji se odnose na istrage ozbiljnih krivičnih dela, kao što su terorizam, trgovina ljudima, seksualna eksploatacija dece, ubistvo, otmice, finansijske prevare ili organizovani kriminal. Čak i takvim slučajevima, pak, nadzor se propisuje isključivo nakon odobrenja suda ili nezavisnog regulatornog tela, uz obavezu proporcionalnosti i redovne kontrole zakonitosti.
U Nacrtu zakona iz 2022. je, doduše, postojala odredba koja je omogućavala nadzor u slučajevima „nacionalne bezbednosti”, što je naišlo na snažne kritike više od 60 evropskih novinarskih udruženja. Nakon njihovog pritiska, ta formulacija je uklonjena iz finalne verzije. Upravo iz ovog razloga, eksperti smatraju da EMFA donosi viši nivo zaštite nego što je ranije postojao, iako i dalje ostaje prostor za potencijalne zloupotrebe, naročito u vezi sa špijunskim softverima.
EMFA, dakle, ne stvara nova krivična dela niti „policijska“ ovlašćenja protiv novinara, novinarki i medijskih radnika i radnica. U pitanju je zakon koji upućuje na postojeće nacionalno ili EU pravo i stroge uslove kada je nadzor uopšte moguć. U tekstu ne postoji mehanizam koji bi dozvolio hapšenje novinara zato što „ne slede narativ“ ili se ne slažu sa politikama Evropske unije, negiraju klimatske promene ili mere za očuvanje javnog zdravlja.
Naslovna fotka: Canva
