Tvrdnje da je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila da se društvene mreže privremeno ugase zasnovane su na pogrešnom tumačenju njenog govora sa ovogodišnjeg Evropskog samita o veštačkoj inteligenciji i deci.
Predlog Evropske komisije da se ponovo uvede privremena mera koja pojedinim onlajn platformama omogućava da dobrovoljno otkrivaju i prijavljuju materijal koji prikazuje seksualno zlostavljanje dece, na društvenim mrežama je pogrešno predstavljen kao zakon koji bi omogućio institucijama EU da nadziru privatne razgovore građana.
Teze da institucije Evropske unije i generalni sekretar NATO-a imaju ovlašćenja da zahtevaju veće oporezivanje građana iz zemalja članica EU ne zasnivaju se na činjenicama.
Tvrdnja nije potkrepljena nijednim dokazom, a zvanična saopštenja i medijski izveštaji pokazuju da su teme sastanka sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen bile finansijska i vojna podrška Ukrajini, energetska bezbednost, sankcije Rusiji i evropske integracije Ukrajine.
Prethodne nedelje nudile su pregršt povoda za razgovor o Srbiji i Evropskoj uniji: samit u Tivtu, poseta predsednika Evropskog saveta i rasprava Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) o izveštaju o Srbiji. Ipak, dobar deo domaćih medija ostao je veran temama koje već godinama pune naslovne strane: napadima na Vučića, zaverama protiv Vučića, Vučićevim pobedama i Vučićevim trijumfima. Makronove pohvale Srbiji dobile su očekivani publicitet, dok je izveštaj Evropskog parlamenta uglavnom sveden na priču o hrvatskom uticaju i „blokaderskoj“ agendi. U senci je ostala poruka Fridriha Merca da će Srbija morati da izabere između Evropske unije, Kine i Rusije.
Novi predlog Evropske komisije o uvođenju sistema „jedno putovanje, jedna karta“ na mrežama je manipulativno protumačen kao „korak ka pooštravanju kontrole i nadzora građana“.
Evropska unija nije „potpisala trajnu kontaminaciju biljaka”, niti je ukinula svaku kontrolu nad hranom dobijenom novim genomskim tehnikama (NGT). Nova pravila uvode blaži režim za deo NGT, dok složenije genetske izmene i dalje ostaju pod strogim pravilima za GMO.
Presuda Suda pravde Evropske unije protiv Mađarske ne znači da ta država mora da „izlaže decu LGBTQ+ sadržaju“, već da zakon iz 2021. diskriminiše LGBTQ+ osobe i krši pravo EU.
Istog dana kada je iz Brisela ponovo stigla poruka da su sve zabrinutiji zbog onog što se dešava u Srbiji i da se procenjuje da li će naša zemlja dobiti 1,5 milijardi sredstava iz Plana rasta, Vlada Srbije saopštila je da će ubuduće biti obavezno usklađivanje zakona sa Evropskom unijom. Međutim, takva obaveza postojala je i ranije.
Uprkos više od dve decenije pregovora, Srbija i dalje nije članica Svetske trgovinske organizacije. Takav status u Evropi imaju još samo Bosna i Hercegovina i Belorusija.
Šta koči ulazak Srbije u ovu organizaciju i zašto vlast više ni ne govori o toj temi? Da li je Zakon o GMO zaista glavna prepreka ili džoker koji vrh vlasti može da iskoristi za manipulaciju javnim mnjenjem kada proceni da je vreme za to?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
