U svega dva minuta gostovanja na Pinku, Ana Brnabić uspela je da relativizuje stanje slobode medija, iznese netačne tvrdnje i selektivno koristi činjenice, uprkos tome što je prošlu godinu obeležio rekordni broj napada, pretnji i pritisaka na novinare i medije.
Nakon što je društvena mreža X krajem novembra ove godine uvela novu opciju koja prikazuje podatke o lokaciji naloga, internetom su krenuli da se šire obmanjujući navodi da su palestinski novinari „lažirali njihovo izveštavanje iz Gaze“. Kao dokaz za sporne teze, iskorišćen je podatak o nalogu palestinskog novinara Motasema Dalula, koji je prema prikazu X-a navodno registrovan u Poljskoj.
Portal Epoha je sredinom avgusta objavio tvrdnju da novi Zakon o slobodi medija EU (EMFA) omogućava hapšenje novinara koji se ne slažu sa politikama Evropske unije, kao i njihovo špijuniranje tokom izveštavanja o javnom zdravlju ili klimatskim promenama. Međutim, u samom zakonu ne postoje odredbe koje predviđaju takvu praksu.
Privedeni se broje u stotinama, policija je na vratima fakulteta, studenti u ambulantnim kolima, akademska zajednica optužena za „rušenje države”, novinari označeni kao „teroristi”. I to samo u poslednjih par nedelja. Dok čitamo ocene kako se represija vlasti pojačava, vraćamo se i na period pre ovog, skoro pa opsadnog stanja na ulicama. U tom periodu smo čitali o prisluškivanjima novinara i aktivista, policiji u prostorijama organizacija civilnog društva, pozivima na hapšenje rektora, hapšenju i pritvoru aktivista opozicionih stranaka. S osvrtom na sve te naslove i događaje, vidimo da se represija zapravo pojačavala svih prethodnih meseci, a da je sada ogoljenija neko ikad.
Kultura dijaloga i osnovna pristojnost često su predaleko od retorike pojedinih političara, što u plenumu Narodne skupštine, što na Tviteru. Vređanje neistomišljenika uobičajen je manir u „komunikaciji”, a simbol za to je postalo jedno ime - Vladanka. Šefica informativne službe SNS-a za verbalne obračune uglavnom koristi stranački Tviter nalog, a tvitovi sa njenim potpisom su direktni, uvredljivi i lični. Ko je zapravo Vladanka Malović (koja usput tvrdi da „ono što naprednjaci obećaju, uvek ispune”)?
Kako da izveštava reporter kada se dešava nešto važno, a zvaničnih vesti nema? Pred kraj godine bilo je mnogo otvorenih pitanja u vezi sa dešavanjima na Kosovu. Gde su barikade, ko ih je postavio, da li su ljudi tamo dobrovoljno, ko je pucao u Zubinom potoku? Dok su neki mediji kreirali "predratnu atmosferu", drugi su se trudili da izveste jasno, nepristrasno, bez podizanja tenzija.
Ima stara izreka “državni pos’o niko nije završio”. Nova bi mogla biti “broj zaposlenih u javnim službama još niko nije izbrojao”. I neće. Kao što nikada neće uvesti platne razrede i nikada neće biti lustracije. Mislim o svim vlastima još od Tita na ovamo, a bojim se i o sledećih nekoliko, jer ne znam ko će odoleti otvorenim prilikama da se u nedogled zapošljavaju rođaci, prijatelji, partijski aktivisti, za lepu platu i bez ikakve odgovornosti. Primera ima desetine, baš koliko ima i različitih kancelarija i komisija od koje većina nema nikakve stvarne rezultate. Ili jednostavno ne žele da se javno eksponiraju pa javnost o njima ne zna mnogo.
Od smrti Dade Vujasinović prošlo je tačno 27 godina. Od najave tužiteljke Dolovac “da će sva nadležna tužilaštva posebnu pažnju obratiti na nerešene predmete iz prošlosti, uključujući i ubistva novinara Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića”, prošlo je više od decenije. Srbija nije ostvarila napredak po pitanju procesuiranja ratnih zločina, rešavanje sudbine nestalih je u zastoju, nastavljeni su zastrašivanje i napadi na novinare, diskriminacija i nasilje u porodici, a policija je primenjivala prekomernu silu, ocenjuje se u najnovijem godišnjem izveštaju Amnesti internešenela o stanju ljudskih prava u svetu, prenosi Danas. Napadi na novinare, kažu baze udruženja, sve učestaliji. Sumorna slika, koliko god najviši predstavnici vlasti vikali da niko ne sme da ugrožava i da preti novinarima.
Novinarstvo je, kaže, njen način da ljudima iskaže ljubav. Svi smo videli koliko je neustrašiva, a ona se divi hrabrosti svakoga ko pošteno radi svoj posao i živi samo od plate.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić često za sebe voli da kaže da nikada nije uvredio nekog novinara ili odbio da odgovori na neko pitanje. Međutim, zabeleženi primeri u kojima novinarima Istinomera, N1, Insajdera, BIRN-a i KRIK-a Vučić govori da njihovi mediji podržavaju “one u čije vreme su propale fabrike i preduzeća”, te umesto odgovora na pitanja od javnog značaja skreće sa teme i bavi se uspesima aktuelne vlasti, ne govore u prilog tvrdnji da između predsednika Srbije i svih novinara vlada fer i pošten odnos.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
