Kriza otkrila represivno lice vlasti, počela je nova faza gušenja građanskog otpora

Saopštenja Ministarstva unutrašnjih poslova koja čitamo od subote, 28. juna, i velikog protesta studenata i građana u Beogradu, govore nam o stotinama privedenih. U sredu, 2. jula, iz Građanskih inicijativa su rekli da su zaključno sa tim danom, a od 1. novembra 2024. godine, zabeležili više od 300 hapšenja i privođenja. 

I nije kraj. Privođenja se nastavljaju i nadovezuju na sve druge pokazatelje da vlast na višemesečnu krizu, nezadovoljstvo studenata i građana, pozive na odgovornost i osporavanje legitimiteta, odgovara represijom.

Gušenje otpora pendrecima i maricama

Kako je pre nekoliko dana za Istinomer rekla advokatica Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), više lica privedenih nakon vidovdanskog protesta, kojima je određeno zadržavanje do 48 sati, pretrpelo je ozbiljne povrede, zbog čega nisu bila u stanju da iznesu odbranu pred javnim tužiocem.

Samo dan nakon tog 28. juna, kada je po podacima MUP-a više desetina građana privedeno, studenti u blokadi pozvali su na novi skup ispred Višeg javnog tužilaštva uz reči: 

„Juče smo bili svedoci brutalnog nasilja. Naši prijatelji i saborci prebijani su do nesvesti, policija nije propuštala ni hitnu pomoć. Veliki broj građana je uhapšen, među njima su i brojni studenti”.

Od tog poziva, blokade saobraćajnica organizovane su na više lokacija u Beogradu, ali i u gradovima širom Srbije. Policija je krenula u razbijanje. U jednoj od tih akcija, u noći između 2. i 3. jula, ispred Pravnog fakulteta u Beogradu došlo je do eskalacije, kada je grupa policajca došla do vrata fakulteta. Tokom te intervencije je, kako smo pročitali, više desetina studenata i građana privedeno, a kako je rekao profesor Medicinskog fakulteta, četvoro studenata, među kojima jedan i sa slomljenom ključnom kosti, prevezeno je na Vojnomedicinsku akademiju (VMA).

Blokade i protesti se i dalje organizuju, sada još češće s pozivima na oslobađanje uhapšenih i pritvorenih. Samo jedan u nizu takvih je i protest zbog zbog hapšenja anesteziologa Vladimira Stefanovića. Kako su preneli mediji, Stefanović je uhapšen 28. juna, kada je na protestu u centru Beograda pružao prvu pomoć povređenom građaninu, i određen mu je pritvor do 30 dana.

Privođenja studenata i aktivisti iza rešetaka

Početkom aprila studenti Saobraćajnog fakulteta u blokadi, pozvali su u večernjim satima građane da se hitno okupe ispred Policijske stanice 29. novembar u Beogradu, jer je njihov kolega, kako su naveli, iznenada priveden. 

Student Stefan Radojičić pušten je posle nekoliko sati, a za N1 je rekao da je priveden zbog snimka objavljenog na TV Informer, koji je, objasnili su studenti Saobraćajnog fakutleta, nastao tokom neovlašćenog snimanja njihovog sastanka sa kolegama Medicinskog fakulteta.

Nakon snimka puštenog u emisiji s potpisom pet televizija (Pink, Happy, Prva, Informer i Studio B), i to s navodima da je „razotkriven zločinački plan za izazivanje građanskog rata u Srbiji”, grupa od 12 aktivista završila je u pritvoru i na poternici.

Reč je o novosadskim aktivistima Pokreta slobodnih građana i organizacije STAV. Njih šestoro je 14. marta, dan uoči velikog protesta studenata i građana u Beogradu, uhapšeno zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, u vezi sa krivičnim delom pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Preostalih šestoro u trenutku hapšenja bili su u Hrvatskoj i za njima je raspisana poternica.

Organizacije civilnog društva tada su, kako su prenosili mediji, isticale da slučaj novosadskih aktivista predstavlja „politički progon”, a branioci okrivljenih ukazivali su da se postupak vodi na osnovu nezakonito pribavljenog snimka razgovora.

Slično koncipirana „specijalna emisija” u koprodukciji šest televizija – TV Informer, TV Pink, TV Prva, TV Happy, TV B92, Studija B, fokusirana na „raskrinkavanje paklenog plana blokadera-terorista, najgorih antisrpskih ekstremista za izazivanje građanskog rata u Srbiji na Vidovdan”, emitovana je i uoči protesta 28. juna. I to nakon privođenja studenta Fizičkog fakulteta zbog sumnje da je izvršio krivično delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja, odnosno hapšenja šestorice osumnjičenih da su pripremali nasilnu promenu vlasti u Republici Srbiji.

Policija na vratima organizacija civilnog društva

Krajem februara pripadnici Uprave kriminalističke policije, po nalogu tužilaštva, ušli su u prostorije Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost – Crta, Građanskih inicijativa, Centra za praktične politike i Fondacije Trag. 

Oko 20 minuta pre ulaska UKP-a u kancelariju Crte, tabloidi su javili da je „zaigrala mečka” i da tužilaštvo „češlja” nevladine organizacije zbog „muljanja sa USAID parama”, odnosno sumnje na „nenamensko trošenje sredstava” ove agencije. 

‼️ U utorak, 25. februara, mejnstrim mediji objavili su informaciju o ulasku policije u Crtine i prostorije drugih NVO, pre nego što je policija i stigla u kancelariju Crte. pic.twitter.com/X00vEfuQaT

— #dasenelazemo (@istinomer) February 26, 2025

Glavni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović oglasio se nakon tabloida, navodeći da je policija „započela prikupljanje obaveštenja u vezi sa radom” četiri nevladine organizacije. Po svemu sudeći, tužilaštvo je reagovalo na izjave Donalda Trampa i Ilona Maska.

Policija je prostorije Crte napustila posle 28 sati, a odneto je više od 8.500 stranica kopija projektne dokumentacije. Akciju UKP-a pratili su i naslovi medija naklonjenih vlasti o „pokradenim milionima USAID dolara” i „udaru na krimose iz NVO” uz fotografije predstavnika organizacija civilnog društva.

Naslovi tabloida 20-ak minuta pre nego što su pripadnici UKP-a „započeli prikupljanje obaveštenja” nisu bili jedina najava. Crta je danima pre toga „bila pod istragom” – u izjavama predstavnika vlasti i medija.

Aktivisti i novinari mete špijunskih softvera

Sredinom decembra 2024. godine pročitali smo – „Dokazano: BIA hakuje telefone aktivista”. U članku pod ovim naslovom BIRN je, uz forenzičku analizu Amnesty International-a, otkrio da je, kako su naveli, Bezbednosno-informativna agencija „koristeći izraelsku tehnologiju Cellebrite, otključavala telefone aktivista koje je pozivala ili privodila na razgovore, a potom na te uređaje ubacivala domaći špijunski program NoviSpy”. 

„Nisu se zaustavljali samo na prikupljanju poruka i kontakata – ulazili su u privatne fotografije, pratili porodice, uključivali kamere i mikrofone”, pisao je BIRN.

Krajem marta ove godine, BIRN je preneo i da je forenzička analiza organizacije Amnesty International potvrdila da su dve novinarke ove redakcije bile „mete neuspelog pokušaja instalacije moćnog izraelskog špijunskog softvera Pegazus na njihove telefone”, kao i da je „poruka na srpskom jeziku, sa zaraženim linkom, poslata putem Vibera sa broja registrovanog u Telekomu Srbija”.

Novinari označeni kao „teroristi”, više od 160 slučajeva pritisaka i napada

„To što rade Nova S i N1 je čist terorizam i čekaćemo šta će tužilaštvo da kaže i čekamo i dalje”, rekao je krajem juna predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Etiketa „terorista” je nova, ali tek jedna u nizu onih koje predsednik Vučić, ali i drugi predstavnici vlasti lepe kritički nastrojenim medijima i novinarima.

Međutim, prethodnih dana novinari su i mete drugačijih napada. Naime, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) saopštila je da su tokom praćenja dva skupa organizovana na Vidovdan u Beogradu, kao i tokom intervencije policije, novinari „napadani, udarani, povređivani i na različite načine sprečavani da profesionalno obavljaju svoj posao”.

Kako je preneo portal N1, tokom nereda koji su izbili nakon protesta 28. juna, asistent ove televizije je povređen kada su ga, uprkos tome što se legitimisao i rekao da radi za N1, policajci oborili na zemlju. To nije bio jedini slučaj, već su, pisao je Radio Slobodna Evropa, tokom intervencije Žandarmerije povređeni i snimatelji agencije FoNet, napadnut je i reporter Danasa. U blizini skupa „studenata koji žele da uče”, pristalica i funkcionera vlasti ometan je rad ekipe N1, Newsmax-a, Al Jazeera Balkans, agencije FoNet i lista Danas.

Po podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), samo od početka ove godine zabeleženo je više od 160 slučajeva pritisaka i napada na novinare, što je, kako navode, skoro kao cele prošle godine, kada je zabeleženo 166.

Progon zbog podrške studentima

Na meti predstavnika vlasti i njima naklonjenih medija mesecima su i profesori, dekani, rektori. Rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića državni funkcioneri označili su kao „lice zla”, čoveka koji „stoji iza blokada” i koji se „obradovao” što je poginulo i stradalo 16 ljudi u Novom Sadu. I pozivali su na njegovo hapšenje. Posle tih poziva, rektoru je stigao i poziv da se javi policiji, kako su naveli mediji, radi prikupljanja obaveštenja u predistražnom postupku zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja.

Krivičnu prijavu dobila je dekanka Ekonomskog fakulteta u Beogradu. U saopštenju objavljenom na sajtu ovog fakulteta navedeno je da je 1. aprila dekanka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu – prof. dr Žaklina Stojanović, „saslušana u Policijskoj upravi za Grad Beograd, po izričitom nalogu Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu”.

„Ovu krivičnu prijavu Dekanski kolegijum Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu prepoznaje kao dodatni pritisak na Fakultet i akademsku zajednicu zbog principijelne podrške koju pružamo ispunjavanju studentskih zahteva”, navedeno je u saopštenju objavljenom na sajtu ovog fakulteta.

Prethodnih dana pročitali smo i da je plenum studenata Medicinskog fakulteta u blokadi (MFUB) saopštio da je „zbog podrške studentima sa mesta načelnika drugog kliničkog odeljenja Klinike za pulmologiju UKCS smenjena dr Tatjana Adžić Vukičević”.

A početkom aprila, pisao je portal N1, hrvatskoj državljanki Arien Stojanović Ivković ukinut je ranije odobren privremeni boravak i zabranjen joj je ulazak u zemlju. U obrazloženju ove odluke navodi se, preneo je ovaj portal uz fotografiju rešenja, da je „organ nadležan za zaštitu bezbednosti Republike Srbije dostavio procenu” da njen boravak „predstavlja neprihvatljivi bezbednosni rizik”.

Stojanović Ivković, koja je u Beogradu završila Medicinski fakultet i tu je živela sa porodicom, za N1 je kao mogući razlog proterivanja navela to što odlazi na studentske proteste. Ona je dodala i da je na Instagramu, kao lekar, osudila ulazak predsednika Aleksandra Vučića u jedinicu intenzivne nege i dodirivanje bez rukavica povređenih u požaru u Severnoj Makedoniji.

Izbori obeleženi pritiscima i nasiljem

Posmatračka misija Crte ocenila je da je kampanja za nedavno održane lokalne izbore u Zaječaru i Kosjeriću obeležena „sistemskom upotrebom propagandnog i fizičkog nasilja”.

„Presing vlasti na građane Zaječara i Kosjerića se iz ‘normalizovanih’ praksi izborne korupcije i pritisaka na birača prelio i u porast verbalnog i fizičkog nasilja ‘na terenu’”, istakla je Crta.

Nije, dakle,  sve bilo u zabeleženim slučajevima targetiranja i zastrašivanja kroz negativnu kampanju, pritiscima na birače, klijentelizam i zloupotrebu podataka građana. Uz te i druge zloupotrebe i nepravilnosti pre i tokom izbornog dana, Crtina posmatračka misija navela je da je izborni dan (8. jun) u oba mesta protekao „uz izraženo prisustvo policije, ali i osoba u civilu s nejasnim ovlašćenjima, od kojih su mnoge pojavom i ponašanjem ostavljale utisak ‘batinaša’”.

„Izbori koji se održavaju u atmosferi straha, izuzetno visokih tenzija i pod pretnjom nasilja ne mogu se smatrati slobodnim”, saopštila je Posmatračka misija Crte nakon ponavljanja glasanja na jednom biračkom mestu u Kosjeriću, uz napomenu da je tu, kao i 8. juna, „vladalo skoro opsadno stanje”.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Istinomer (@istinomer)

„Izborni dan u Kosjeriću obeležilo je prisustvo velikih policijskih snaga, koje su pred zatvaranje birališta već imale opremu za razbijanje demonstracija. Ispred biračkog mesta 25 celog dana okupljao se veliki broj građana, aktivista, ali najviše muškaraca pretećeg izgleda i motociklista bez ili s prekrivenim registarskim tablicama. Sve je odavalo utisak glasanja pod strogom kontrolom”, navela je Crta.

I uoči ponovljenog glasanja iz Crtine misije upozorili su na „dramatičnu situaciju” u Kosjeriću, s porukom: „Pripadnici rasformiranih ‘Crvenih beretki’, ali i drugi ‘batinaši u crnom’ zastrašuju i fizički napadaju građane. Predstavnici javnih preduzeća i SNS vode kampanju za smanjenje odziva birača. Prisutne su jake policijske snage iz Beograda. U atmosferi straha slobodni izbori nisu mogući”.