Privedeni se broje u stotinama, policija je na vratima fakulteta, studenti u ambulantnim kolima, akademska zajednica optužena za „rušenje države”, novinari označeni kao „teroristi”. I to samo u poslednjih par nedelja. Dok čitamo ocene kako se represija vlasti pojačava, vraćamo se i na period pre ovog, skoro pa opsadnog stanja na ulicama. U tom periodu smo čitali o prisluškivanjima novinara i aktivista, policiji u prostorijama organizacija civilnog društva, pozivima na hapšenje rektora, hapšenju i pritvoru aktivista opozicionih stranaka. S osvrtom na sve te naslove i događaje, vidimo da se represija zapravo pojačavala svih prethodnih meseci, a da je sada ogoljenija neko ikad.
Nazivali su ih stranim plaćenicima, hrvatskim špijunima, obojenim revolucionarima, separatistima, ekstremistima, antisrbima, teroristima. Najzad - i nacistima i fašistima. Poređenja sa totalitarnim ideologijama zbog kojih su milioni ljudi ubijani i proterani, koriste se kako bi se studenti prikazali kao pretnja. Ovakva retorika vlasti i prorežimskih medija, upozoravaju sagovornici Istinomera, ne samo da predstavlja opasnu zloupotrebu istorije u propagandne svrhe, već i otvara prostor za represiju i legitimizaciju nasilja nad neistomišljenicima.
Kao i uvek sinhronizovani, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i najuticajniji mediji ponovo su pokušali da okrenu javnost protiv studenata u blokadi, profesora i dekana i konkretno - rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića. Sredstvo im je ovog puta bila tvrdnja da su blokade, naročito Beogradskog univerziteta, „izazvale najveći egzodus srpskih studenata u inostranstvo”. Sa više adresa stiglo je i pitanje - „Stidiš li se, rektore?”. Da je reč o još jednom spinu kojim se pojačava kampanja protiv rektora Đokića i studentskog otpora bilo je jasno sa zvaničnim podatkom o broju studenata koji su se u prethodnih sedam meseci ispisali sa fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Probudite nas kada prođe jul. I da je moguća ta letnja hibernacija, u avgustu bi nas opet dočekao bauk od kog smo bežali u san. Ko prespava Srebrenicu, probudiće se u Oluji. Jubilarna je godina „povod“ da se drama u kojoj menjamo uloge žrtve i saučesnika u zločinu igra 30 puta mučnije.
Od naslova o „udaru na Srbiju”, „pripremama krvoprolića”, do „genocid revolucije” i „raskrinkavanja paklenog plana blokadera na Vidovdan”. Ovu rutu prešli su mejnstrim mediji tokom dve nedelje nakon što su studenti u blokadi pozvali na protest u Beogradu 28. juna. Sve je počelo s navodima „studenata koji žele da uče” da „blokaderi žele da ih ubiju”, nastavilo se s tvrdnjama da studenti u blokadi „pozivaju na krvavi pir”, pa i da na Vidovdan hoće da proglase Srbe „genocidnim narodom”. U zenitu ove hajke emitovana je „specijalna emisija” u koprodukciji TV Informer, TV Pink, TV Prva, TV Happy, TV B92, Studija B, i to s „jezivim dokazima tajnog blokaderskog delovanja protiv srpskog naroda i države”. Kampanja protiv studenata tako se pretvorila u još ozbiljniju medijsku hajku - satanizovanjem, zastrašivanjem, optužbama i propagandom koja ne poznaje crvene linije.
Da li se plašite da ćete zbog objave na društvenim mrežama ili poruke koju ste napisali na nekoj Vajber grupi u kojoj kritikujete vlast, završiti u pritvoru? Ili na informativnom razgovoru možda zato što ste bii na nekom protestu? Iznenadite li se kad vidite vest o privođenju aktivista ili opozicionih političara ili samo nastavite da klikćete dalje?
Javno dostupni snimci i fotografije jasno pokazuju da su studenti iz Srbije koji su trčali ultramaraton do Brisela, nosili majice sa simbolima država kroz koje su prošli na putu iz Srbije do Belgije. Jedna od njih, ali ne i jedina kako se tvrdi u obmanjujućim objavama, je i Hrvatska, dok se zastava Srbije nalazi na levom rukavu majica maratonaca.
Novosadski aktivisti Marija Vasić, Lazar Dinić i Lado Jovović posle dva meseca pritvora upućeni su u kućni pritvor. Mladenu Cvijetiću, Srđanu Đuriću i Davoru Stefanoviću pritvor je, međutim, produžen za još 30 dana. Više od dva meseca protiv njih se vodi medijska hajka, za vlast i njoj bliske medije oni su „teroristi“ i „pučisti“, a dehumanizacija se nastavlja na društvenim mrežama. Bes zbog puštanja troje aktivista iz pritvora, predsednik Srbije nije skrivao – sudsku odluku okarakterisao je kao „nezakonitu“ i rezultat dodvoravanja „blokaderima“, „bandi“ i „huliganima“. Istovremeno je podržao ideju da naprednjaci blokiraju sud u Novom Sadu sve dok ne budu puštena četvorica naprednjaka, osumnjičena za napad na studente. Iako je jednoj studentkinji tom prilikom dislocirana vilica, predsednik ih je nazvao „junacima“, koji „ni krivi ni dužni“ četiri meseca „čame u pritvoru“.
Predstavnici vlasti i mejnstrim mediji pojačali su kampanju targetiranja i kriminalizacije rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića - zbog spekulacija da bi mogao da se nađe na studentskoj izbornoj listi. Koje etikete su mu dodelili i kojom propagandnom tehnikom se služe dok satanizuju prvog čoveka beogradskog univerziteta?
Vlast poručuje: „Sloboda junacima, zatvor blokaderskim teroristima”. U ovoj poruci koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio na svom Instagram nalogu, „junaci” su zapravo muškarci osumnjičeni za napad na studente ispred prostorija Srpske napredne stranke u Novom Sadu 28. januara, kada je jednoj devojci dislocirana vilica, a nekolicina studenata je lakše povređena. Kako su oni koji bejzbol palicama kreću na studente za samo nekoliko meseci postali „junaci” i kakvu to poruku vlast šalje?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
