Slučaj nestale dvogodišnje devojčice u okolini Bora, za čije ubistvo su naposletku osumnjičena dvojica radnika lokalnog JP “Vodovod”, obeležen je nizom kontroverzi, pa tako i u samom finalu 2024. godine, objavljeno je da je Apelacioni sud optužnicu vratio Višem sudu u Zaječaru na ponovno odlučivanje. U međuvremenu, do javnosti je došao i izveštaj o obdukcionom nalazu brata jednog od osumnjičenih. Dalibor Dragijević (40) preminuo je u policijskoj stanici početkom aprila, nakon što je priveden - navodno zbog sumnji da je i on povezan sa slučajem. MUP je tada saopštio da je reč o prirodnoj smrti, ali obdukcija je pokazala sasvim drugačiju realnost. Jezivi detalji, koje je objavio Radar, ukazuju na još jedan primer policijske brutalnosti i sudeći po represiji i nasilju pripadnika MUP u 2024. godini, pre će biti da je reč o pravilnostima, a ne izuzecima u radu MUP-a. A šta do sada konkretno znamo o smrti Dragijevića?
„Gotovo sam siguran da krajem januara, početkom februara, otvaramo Klaster 3. Ali mnogo važnije od toga, nije ljudima ni u Srbiji (važno) to da li je klaster ovaj ili je klaster onaj. Ne, mislim da je važan signal, mislim da je važno da je Srbija ovde dobila poštovanje”, rekao je predsednik Srbije u Briselu 19. decembra. Vučić je to izjavio u danima kada se očekivalo dugo najavljivano otvaranje Klastera 3, koje bi značilo napredak Srbije u pristupnim pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji. Do otvaranja nije došlo, pominju se novi datumi, a Srbija završava još jednu, treću godinu zaredom, bez iskoraka na evropskom putu. Šta je uopšte Klaster 3 i zašto je Srbija iz Brisela dobila samo „signal”?
Kao „verovatno jednu od najtežih vesti u poslednjih nekoliko godina”, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u decembru 2024. godine naveo je vest da će Sjedinjene Američke Države uvesti sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) zbog ruskog vlasništva. Na prve Vučićeve izjave potvrda iz Vašingtona nije stigla, ali je početkom januara 2025. godine američki Sekretarijat za finansije doneo odluku o uvođenju sankcija NIS-u, kao podružnici Gaspromnjefta u Srbiji. NIS je uputio zahtev za odlaganjem sankcija na minimum 90 dana, ali su one, odlukom SAD odložene na samo 30 dana. Šta do sada znamo o američkim merama usmerenim ka Naftnoj industriji Srbije?
Špijunski softver NoviSpy za koji je javnost saznala nakon istraživanja BIRN-a i analize Amnesty International-a, zabrinuo je sve one koji mogu da se nađu na meti Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Forenzička analiza otkrila je da je BIA koristila izraelsku tehnologiju Cellebrite, kako bi otključala telefone aktivista i novinara, a zatim im ubacila NoviSpy, program domaće proizvodnje. Šta sve od informacija prikuplja ova aplikacija? Po kom zakonu je to dozvoljeno? Na koje sve načine službe bezbednosti prate građane, sudeći po do sada otkrivenim slučajevima nadzora?
Posle izbora u Moldaviji i Gruziji, alarm na mešanje Rusije u izborni proces upalio se i u jednoj zemlji članici Evropske unije - Rumuniji. Nakon što je ekstremni desničar i proruski kandidat Kalin Đorđesku obezbedio sebi mesto u drugom krugu predsedničkih izbora, rumunske vlasti su saopštile da postoje dokazi o ruskom uticaju i „sajber napadima” koji su uticali na ishod prvog kruga. Osim ka Moskvi, prst je uperen i ka platformi TikTok, uz optužbe da je favorizovala kandidata naklonjenog Rusiji. Ustavni sud je poništio rezultate prvog kruga izborne trke, a građani Rumunije čekaju novi izborni proces. Šta do sada znamo o izborima u Rumuniji i kako je Evropska unija reagovala na „požar” u svom dvorištu?
Tonski zapis koji je Marinika Tepić na svom X profilu predstavila kao autentičan snimak glasa Damira Zobenice, potpredsednika Skupštine AP Vojvodine, izazvao je burne reakcije i pitanja o njegovoj verodostojnosti. Forenzička analiza sprovedena korišćenjem više alata za audio i digitalnu forenziku ukazuje na visoku izvesnost autentičnosti, iako nijedan od njih nije u mogućnosti da pruži stoprocentnu procenu. Takođe, stručnjaci ocenjuju da bi izrada deepfake snimka ovakvog kvaliteta i preciznosti, u ovom momentu, zahtevala ogromne resurse, što otežava teze o manipulaciji veštačkom inteligencijom.
Studentske blokade fakulteta širom Srbije traju od 25. novembra i organizovane su kao odgovor na dve ključne situacije - pogibiju 15 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i naknadne napade na studente Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) tokom odavanja pošte stradalima. Blokirani su svi fakulteti univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, svi državni fakulteti u Nišu i Kragujevcu, kao i pojedini privatni fakulteti i više škole. Studenti zahtevaju objavljivanje kompletne dokumentacije u vezi sa padom nadstrešnice, odbacivanje krivičnih prijava protiv studenata i građana uhapšenih na protestima, pokretanje krivičnih postupaka protiv svih osoba koje su napadale studente i građane tokom protesta, te povećanje budžeta za visoko obrazovanje za 20 odsto.
U petak, 29. novembra, mediji su preneli da je u opštini Zubin Potok na Kosovu odjeknula snažna detonacija i da je oštećen kanal za vodosnabdevanje Ibar-Lepenac. Da je do eksplozije došlo potvrdile su i kosovske vlasti, optužujući već iste večeri „srpski državni aparat” za „teroristički akt”. Iz Beograda su prvo stigle osude napada na infrastrukturu, pa i kontra-optužbe da je uništenje dela kanala „nova Kurtijeva propaganda i alibi da nastavi sa progonom Srba”. Isti narativ preuzeli su i beogradski mediji, koji su naslovima ispratili i tumačenje predsednika Vučića da se dogodio „pokušaj velikog i žestokog hibridnog napada na Srbiju”. A šta između dve žrtve, dva „napada”, dve stvarnosti i uzajamnih optužbi, zapravo znamo o eksploziji na Kosovu?
Novine u Zakonu o visokom obrazovanju prema kojima će fakulteti iz inostranstva moći da rade u Srbiji bez domaće akreditacije, a država će da subvencioniše školarine, prvo je najavio predsednik Srbije i to kao pozitivnu stvar. Resorna ministarka i premijer ponavljali su danima njegov stav, ali je akademska zajednica pokazala neslaganje i najavila moguću obustavu rada domaćih univerziteta. Predlog izmene Zakona je povučen, ali je predsednik ponovo pokazao svoje neslaganje sa odlukama vlade, te izjavio da je dosta popuštanja i da će možda lično da predloži takav zakon pa da proveri ko ima većinu.
I nakon 13 dana od rušenja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu sva pitanja, pa i ono najvažnije - ko je odgovoran - još uvek su otvorena. Oči javnosti uprte su u Tužilaštvo koje bi trebalo da nam da odgovore na to šta se dogodilo i ko je u lancu nadležnih zakazao, pa je poginulo 14 osoba. Ova institucija, međutim, informacije daje šturo i to samo preko saopštenja, a skoro dve nedelje nakon tragedije nije organizovala nijednu konferenciju. Takođe, javnost zvanično nije dobila ni informaciju o tome ko je tužilac ovog slučaja koji je građane duboko uznemirio. Umesto toga, poslednjih dana čuli smo državne funkcionere koji su rekli da „ovde nema korupcije”, već da je u pitanju „greška struke”, da će istraga biti „teška”, da se ne može završiti za jedan dan, ali i nagađanja ko je kriv.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
