Šta sve do sada znamo o – otvaranju Klastera 3?

Šta je Klaster 3?

• Klaster predstavlja grupu srodnih poglavlja u pristupnim pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji. Ta poglavlja, kojih ima 35, grupisana su po klasterima kada je 2020. godine usvojena nova metodologija procesa proširenja EU.
• Po novoj metodologiji, usvojenoj na insistiranje Francuske, formirano je šest klastera koji se odnose na šest tematskih celina – vladavina prava, tržište, ekonomija, zelena agenda, poljoprivreda i spoljni odnosi.
• Klaster 3 – Konkurentnost i inkluzivni rast – sadrži osam poglavlja: Poglavlje 10 (digitalna transformacija i mediji), Poglavlje 16 (oporezivanje), Poglavlje 17 (ekonomska i monetarna politika), Poglavlje 19 (socijalna politika i zapošljavanje), Poglavlje 20 (preduzetništvo i industrijska politika), Poglavlje 25 (nauka i istraživanje), Poglavlje 26 (obrazovanje i kultura), Poglavlje 29 (carinska unija).
• Ostala poglavlja grupisana su u Klaster 1 (Osnove procesa pristupanja), Klaster 2 (Unutrašnje tržište), Klaster 4 (Zelena agenda i održivo povezivanje), Klaster 5 (Resursi, poljoprivreda i kohezija), Klaster 6 (Spoljni odnosi).
• Poglavlje 34 (Institucije) i 35 (Ostala pitanja) ostala su izvan ove podele. Kako se navodi na sajtu Ministarstva za evropske integracije, o prvom će se razgovarati na kraju pregovaračkog procesa, a u okviru drugog, obuhvaćen je celokupan proces normalizacije odnosa sa Prištinom.

Šta je obuhvaćeno Klasterom 3?

• Poglavlje 10 – Digitalna transformacija i mediji odnosi se na na razvoj digitalne infrastrukture i slobodu medija. Srbija je u obavezi da unapredi internet usluge, obezbedi bolju zaštitu ličnih podataka i omogući veći pristup informacijama. Takođe, da bi postala članica EU država morati da stvori pravni okvir za nezavisnost medija i slobodu izražavanja. Tu je poseban akcenat stavljen na jačanje pravnog okvira za nezavisnost i transparentnost rada REM-a. Ispunjavanje ovih obaveza iz ovog poglavlja donosi i koristi kao što su bolja e-uprava, brži pristup uslugama i veća zaštita privatnosti građana. 
• Poglavlje 16 – Oporezivanje uključuje usklađivanje srpskog poreskog sistema sa evropskim standardima. Cilj je, kako objašnjava Nacionalni konvent za EU (NKEU), da se obezbedi fer i pravično oporezivanje građana i privrede, eliminisanje fiskalne diskriminacije između poreskih obveznika iste ekonomske snage, kao i borba protiv izbegavanja plaćanja poreza. Tokom procesa pristupanja EU potrebno je dodatno jačanje kapaciteta pre svega poreske uprave, ali i ostalih organa koji utvrđuju i vrše naplatu javnih prihoda.
• Poglavlje 17 – Ekonomska i monetarna politika odnosi se na pravila EU kojima se zahteva nezavisnost centralnih banaka i zabranjuje im se da direktno finansiraju javni sektor. Kao članica EU Srbija će imati obavezu da se priključi evrozoni i prihvati evro kao zvaničnu valutu. To znači, ističe NKEU, da će i građani Srbije biti deo konkurentnog tržišta koje snižava cenu roba i usluga. Osim toga, dodaje se, država postaje deo Evropske monetarne unije, što znači da ćemo biti deo funkcionalne tržišne ekonomije sa niskom inflacijom, u boljem poslovnom ambijentu i u uslovima makroekonomske i finansijske stabilnosti.
• Poglavlje 19 – Socijalna politika i zapošljavanje podrazumeva da Srbija treba da poboljša uslove za rad, obezbedi bolju zaštitu radnika i smanji nezaposlenost. Kada Srbija završi pregovore u ovoj oblasti i pristupi EU radnici dobijaju zaštitu u slučaju kolektivnog viška, stečajeva, preseljenja poslovnog sedišta. Kako se navodi na sajtu NKEU, imaće pravo da budu informisani i konsultovani o pitanjima koja se odnose na njihov rad, o pravilima koja se odnose na radno vreme, bezbednost na radu i zaštitu zdravlja. Pruža im se zaštita od diskriminacije bilo koje vrste – po osnovu pola, rase, etničkog porekla, invaliditeta, seksualne orijentacije, starosti, vere ili uverenja. Izvesnija je i efikasnost u borbi protiv „rada na crno“.
• Poglavlje 20 – Preduzetništvo i industrijska politika predviđa da Srbija treba da unapredi industrijski sektor, stvori bolje okruženje za mala i srednja preduzeća i poveća konkurentnost. Cilj je i da Srbija bude deo zajednice koja promoviše industriju baziranu na digitalizaciji, inovacijama i primeni novih tehnologija koje su efikasne u upotrebi resursa i nisu štetne po životnu sredinu. Takođe, ovo doprinosi stvaranju novih radnih mesta i jačanju srpske privrede. Dugoročno, ovo pomaže Srbiji da postane atraktivnija za investitore i povezana sa EU tržištem.
• Poglavlje 25 – Nauka i istraživanje odnosi se na obaveze Srbija da poboljša finansiranje istraživanja i razvije bolju saradnju sa EU u oblasti inovacija. Članstvom u EU Srbija postaje deo naučnog sistema koji otvara mogućnost punopravnog učešća u programima EU za nauku i istraživanje, što omogućava uključivanje naših naučnika u međunarodne projekte i obezbeđivanje dodatnih sredstava za finansiranje istraživanja.
• Poglavlje 26 – Obrazovanje i kultura je poglavlje kroz koje Srbija treba da unapredi kvalitet obrazovanja, poboljša pristup obrazovnim resursima i stvori bolje uslove za razvoj kulture. Ispunjavanje obaveza iz ovog poglavlja omogućava bolje obrazovne sisteme, veću mogućnost za zapošljavanje mladih i jačanje kulturne scene. NKEU naglašava i da EU nalaže članicama da omoguće obrazovanje dece radnika migranata koji dolaze iz drugih članica, kao i da spreče diskriminaciju državljana članica EU.
• Poglavlje 29 – Carinska unija predviđa obaveze Srbija da uskladi svoje carinske propise sa EU standardima. Cilj je veći trgovinski promet, smanjenje troškova za privredu i otvaranje novih tržišta. Na duže staze, ovo omogućava srpskim preduzetnicima bolji pristup EU tržištu i olakšava izvozne aktivnosti. Po okončanju procesa pristupanja, odnosno članstvom Srbije u EU, srpski državljani će moći da kupe robu u bilo kojoj državi članici EU i da je, bez ikakvih carinskih dažbina, dopreme u Srbiju.

Nova metodologija i Srbija

• Cilj revidirane metodologije proširenja je, kako su poručili iz EU, novo jačanje procesa pristupanja. To uključuje „snažniji fokus na osnovne reforme; snažnije političko usmeravanje; veću dinamiku; i predvidljiviji proces, na osnovu objektivnih kriterijuma i strogih pozitivnih i negativnih uslova”.
• Novom metodologijom, dakle, definisani su i snažniji podsticaji od EU u slučaju napretka zemlje kandidata, ali i negativne posledice ako napredak izostane.
• U julu 2020. godine Srbija je odlučila da prihvati novu metodologiju, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ona „bolja, povoljnija i neuporedivo konkretnija” za Srbiju.
• U junu 2021. godine nova metodologija je prihvaćena, a u decembru 2021. godine Srbija je otvorila Klaster 4 (Zelena agenda i održivo povezivanje), koji obuhvata Poglavlje 14 o transportnoj politici, Poglavlje 15 o energetici, Poglavlje 21 o transevropskim mrežama i Poglavlje 27 o životnoj sredini i klimatskim promenama. Bivša predsednica Vlade i aktuelna predsednica parlamenta Ana Brnabić tada je izjavila da je otvaranje Klastera 4 „ogromna motivacija” i izrazila nadu da će Srbija ubrzo otvoriti još jedan klaster.
• Od tog decembra 2021. godine Srbija nije otvorila nijedan klaster, a od početka pregovora o pristupanju Srbije u januaru 2014. godine, otvorena su 22 od 35 poglavlja. Otvorena su sva poglavlja u Klasteru 1 (Osnove) i sva poglavlja u Klasteru 4 (Zelena agenda i održiva povezanost). Dva poglavlja su privremeno zatvorena.

Šta je sa Klasterom 3?

• U izveštaju o napretku Srbije 2021. godine, Evropska komisija je navela da je Vlada „ispunila niz važnih nerešenih merila” u okviru Klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i 4 i preporučila da se klasteri otvore.
• Nekoliko meseci nakon predstavljanja izveštaja, u junu 2022. godine, tadašnja ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da je Srbija tehnički spremna za otvaranje klastera, ali do toga neće doći zbog „neusklađivanja sa režimom restriktivnih mera” prema Ruskoj Federaciji.
• Klaster 3 se od tada više puta pominjao u izjavama predstavnika vlasti u Srbiji, ali i evropskih zvaničnika, a u najnovijem izveštaju EK o napretku Srbije ponovo se navodi da je on „tehnički spreman za otvaranje” i da preporuke Komisije „i dalje važe”.
• Tokom posete predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen krajem oktobra ove godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je otvaranje Klastera 3 „moguće do kraja godine” i da bi to bio „značajan signal da Srbija napreduje na evropskom putu”.
  

Otvaranje sledeće godine

• Mesec dana kasnije, mediji su preneli da zemlje članice EU nisu postigle saglasnost o otvaranju Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom, a kao razlozi su navedeni „neusklađenost Srbije sa spoljnom politikom Evropske unije i sankcijama prema Rusiji, i problemi u vladavini prava i u odnosima sa Kosovom”.
• Kako je pisao RTS, Srbija zemljama članicama dostavila neformalni dokument, takozvani „non pejper” sa listom koraka koje namerava da preduzme kako bi podstakla odluku o otvaranju Klastera 3. Među koracima koji su najavljeni za početak decembra su pokretanje procedure za izbor novog saveta REM-a, revizija biračkog spiska u skladu sa preporukama ODIHR-a, uvođenje viza za treće zemlje u skladu sa viznom politikom EU, puna operativnost gasnog interkonektora sa Bugarskom.
• Početkom decembra, kada je ponovo razmatran predlog o otvaranju klastera, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su protiv otvaranja bile Švedska, Finska, Holandija, Hrvatska i Bugarska. Dogovora o otvaranju Klastera 3 nije bilo ni sredinom decembra. 
• U utorak, 17. decembra, Savet EU odobrio je pismo kojim se Srbija poziva da dostavi svoju pregovaračku poziciju za otvaranje klastera 3 u pristupnim pregovorima. U tom pismu, kako je preneo Radio Slobodna Evropa, ističe se da „otvaranje klastera zavisi od usvajanja pregovaračkih pozicija poglavlja 10, 16 i 19” i od strane Brisela i od strane Beograda. 
• Kroz pregovaračke pozicije zemlja kandidat predstavlja svoje namere kako planira da ispuni kriterijume za članstvo u datom poglavlju.
• RSE piše da „i u slučaju da Evropska komisija potvrdi da su ispunjeni svi tehnički uslovi za ova poglavlja, kako što piše u zakljčcima Saveta EU, napredak u dijalogu sa Kosovom i u vladavini prava određuje tempo u celokupnom pregovaračkom procesu”.
• Prethodnih dana, tokom posete Briselu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje otvaranje novog klastera „krajem januara, početkom februara”.
• Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre izjavio je da Srbija mora vrlo intenzivno da radi na reformama, jer je cilj da se Klaster 3 otvori početkom naredne godine.

Izvori:

EU u Srbiji (europa.rs)
Nacionalni konvent o Evropskoj uniji (eukonvent.org)
Ministarstvo za evropske integracije, godišnji Izveštaji EK (mei.gov.rs)
European Western Balkans
Radio Slobodna Evropa
DW
Insajder
N1
RTS