Nikola Selaković

Rođen je 1983. godine u Užicu. 
Nakon rođenja, šest godina je živeo u Novoj Varoši, da bi se kasnije sa porodicom preselio u Beograd. Završio je Šestu beogradsku gimnaziju. Posle osnovnih i master akademskih studija na Pravnom fakultetu u Beogradu, od 2010. godine pohađa doktorske studije. Tokom studija tri puta je pobeđivao na takmičenju u besedništvu na Pravnom fakultetu. Bio je član tima na međunarodnom takmičenju iz oblasti Internacionalnog javnog prava „Philip C. Jessup International Law Moot Court Competition“, a 2007. godine dobio je prvu nagradu Alan Votson Fondacije za projekat „Dušanov zakonik i pravni transkripti“.
Osnivač je, a u periodu od 2011. do 2012. godine bio je i predsednik Srpskog kulturnog kola „Despot Stefan Lazarević“. Od 2010. godine predsednik je Instituta „Oratoria“ – Centar za retoriku. Od 2003. godine je član, a od 2005. godine sekretar Kluba ljubitelja antičkog i rimskog prava Pravnog fakulteta „Forum Romanum“. Na Pravnom fakultetu 2009. godine postaje stručni saradnik u nastavi na predmetima „Uporedna pravna tradicija“ i „Nacionalna istorija države i prava“, na kojima je 2010. izabran za asistenta.
Od 2008. godine je član Srpske napredne stranke. Bio je član Srpske radikalne stranke. „I mladi Selaković, asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu, ušao je u SRS 2001, iz revolta što mu je otac Miodrag, generalni direktor Industrije obuće Beograd, posle 5. oktobra dobio otkaz jer je bio član SPS-a, a ne zato što mu je Vojislav Šešelj bio uzor, iako je tada, kako kaže, haški zatvorenik odavao utisak čoveka koji se borio protiv DOS-ovog režima. Nikolin ulazak u SRS imao je samo jedan cilj: borba protiv vladajućeg (DOS-ovog) režima. U Srpskoj naprednoj stranci je od osnivanja.” (NIN, 21. 10. 2010. godine)
U januaru 2014. izabran je za potpredsednika stranke, a prethodno je bio član Predsedništva, Glavnog i Izvršnog odbora. Predsednik je stranačkog Saveta za pravna pitanja. Od 28. maja 2016. godine nije potpredsednik stranke, a tada je na Skupštini SNS izabran za člana Predsedništva.
“Ostaće upamćen po gafu s flašicom hrvatske vode na Pravnom fakultetu. Naime, jedna se studentkinja požalila da joj je asistent Selaković bacio flašicu hrvatske vode u đubre koja je stajala na njenoj klupi. Selaković je prvo potvrdio tu priču, rekavši da je bacio flašicu želeći da objasni studentima da će Srbiji pomoći ako budu kupovali domaće. Potom je demantovao da je bacio flašicu, objasnio da je sve laž i estradizacija, a da je na predavanju o zločinima u Drugom svetskom ratu i nacifašističkom zakonodavstvu u NDH, o genocidu nad Srbima i jamama u Hrvatskoj, ugledao flašicu hrvatske vode na klupi i zaključio predavanje da su Srbi pre 70 godina bacani u jame a da danas piju hrvatsku vodu jamnicu, jer se ta voda hrvatskog proizvođača „puni baš u selu Jamnici gde su do 1995. živeli Srbi a danas ih nema“, te da je na osnovu te priče iskonstruisana laž o bacanju flašice u kantu.“
Vreme, 1. 8. 2013. godine
Kada je jula 2012. formirana Vlada Srbije, postavljen je za ministra pravde i državne uprave. Nakon vanrednih izbora 2014. godine ponovo je izabran na funkciju ministra pravde. Tu funkciju obavljao je do avgusta 2016, kada je izabrana nova Vlada Srbije. 
Nakon što je Aleksandar Vučić preuzeo funkciju predsednika Srbije, Selaković je izabran za generalnog sekretara Predsedništva.

Ističe da govori engleski, francuski i italijanski jezik.