Ne dam Gašića, smenite opoziciju #Parlament

Slušajući besede premijerke Ane Brnabić može vam se desiti da poverujete da ni za šta nije odgovorna ni ona niti bilo koji član neke od njene tri dosadašnje vlade. Pokvarena i zla opozicija „za noć sruši sve što Brnabićkina vlada za dan sazida”, ali da ne ulazimo sad i u druge vrste narodne književnosti. Mada skupštinske rasprave sve više liče na beskrajne popevke uz gusle, gde je jedan heroj i oličenje svega najboljeg, a svi okolo kukavice i izdajnici.

U svakom slučaju, ko je pratio raspravu u Skupštini Srbije mogao je steći utisak da je za situaciju na Kosovu, za nasilje u društvu, za brojne afere ili za korumpirano pravosuđe, najkrivlji poslanik Narodne stranke Miroslav Aleksić. I umesto da skupština izglasa nepoverenje ministru unutrašnjih poslova Bratislavu Gašiću, (što je, da se ne zaboravi, na dnevnom redu) do kraja sednice nikog ne bi začudilo da vladajuća većina nekako izglasa nepoverenje Aleksiću ili Radomiru Lazoviću ili još bolje Aleksandru Jovanoviću Ćuti, pošto on dobija opomene čim uđe u salu, ne mora ni da se javi za reč.

Demonstriranje moći

Ova rasprava nije lako započeta, jer su poslanici vlasti rešili da pokažu da se ispod skupštinske kupole radi šta oni hoće i kada hoće. Skoro zaboravljeno pravilo da na početku dana kada nije početak sednice, nego nastavak, treba da bude prisutno 84 poslanika, dobilo je svoju svrhu u sredu, kada je konačno trebalo započeti raspravu o radu kako ga svi zovu – Bate Gašića. Taj broj poslanika se uglavnom ujutru konstatuje, i ide se dalje. Na primer u utorak ih je bilo 129, prethodne nedelje 127 ili 119, međutim u sredu ih se prijavilo tek 74. Po poslovniku je početak sednice odložen za sat vremena, a onda ih je bilo 78. Predsednik skupštine Vladimir Orlić nije krio zadovoljstvo što opozicija nije uspela da okupi 84 poslanika, te im se otvoreno podsmevao.

„Postarajte se, vaša visočanstva, da se makar sutra pojavite u broju većem od polovine. Vi, što vičete Obradoviću, pošto vas je bilo trećina jutros u broju većem od trećine. Vi kojih nije došlo ni pola, neka vas dođe bar pola, odnosi se na vašu poslaničku grupu i na sve ostale. Ovo je sramota Obradoviću. Koliko je bilo? Vas dvojica? Vas dvojica iz cele poslaničke grupe? Svaka vam čast. Jovanoviću, pozdravite Zelenovića i kažite mu da dođe sutra, pošto danas nije došao, a vi pozdravite Lazovića, zamolite ga da dođe i vi ostali”, govorio je Orlić, već najavljujući da će i sutra biti tako. I bilo je u deset sati, kada je Orlić najavio da će morati da moli poslanike vlasti da pruže kvorum opoziciji za tu tačku dnevnog reda.

Oko jedanaest u sali se odjednom pojavilo 167 narodnih poslanika. „Konstatujem da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine. Jeste li se makar zahvalili poslanicima većine?”, pitao je Orlić i nagovestio da će se do kraja dana članovi vlade i poslanici većine stalno vraćati na to da su nešto „omogućili, poklonili ili učinili opoziciji”. Dakle, pristali da se uopšte progovori o odgovornosti ministra Gašića. Ali kako je bilo prvog dana, možda i bolje da nisu. Jer u pet sati rasprave (kad izbacimo pauzu i pitanja nadležnima) premijerka i ministar Bratislav Gašić pričali su više od dva i po sata. Dakle više nego svi ostali zajedno.

Aleksić: Niste krivi ali ste odgovorni

Ovlašćeni predlagač u ime 61 narodnog poslanika bio je Miroslav Aleksić koji je svašta pitao, a odgovore nije dobio. I bio je na početku fer kad je rekao da „krivica i odgovornost nisu isto”. 

„I niko nije rekao da je bilo ko od vas kriv i snosi krivicu za te tragedije, ali odgovornost i te kako postoji. Meni je žao što posle punih 40 dana od tragedije koja nas je sve udarila u lice, danas gotovo da se svi isto ponašaju, ni za milimetar se ništa u društvu nije promenilo”, rekao je Aleksić i ukazao da se ljudima crtaju mete zato što šetaju protiv nasilja. 

„S druge strane, imamo predsednika države koji na zahteve građana, na situaciju koja nas je zadesila, kaže – ne dam Gašića, ne dam. Kaže Željko Mitrović – ne dam rijaliti. Ja se sada pitam ko je u ovoj zemlji moćniji, Aleksandar Vučić ili Željko Mitrović”, kazao je ovaj poslanik.

Šta je još pitao Aleksić? Kada se dogodio Mladenovac, prva izjava predsednika Aleksandra Vučića bila je da se dogodio teroristički akt. 

„Ja vas sada pitam da li je to teroristički akt? Ja vas sada pitam zašto šef BIA-e Aleksandar Vulin još uvek sedi tamo i nije smenjen? Ko je odgovoran za propuste ako se dogodio teroristički akt, a čovek je i dalje šef BIA-e?” Pitao je i kako je moguće da maloletnik ide u streljanu, ko je kriv što je 600 policajaca cele noći  jurilo momka od 20 godina koji je uspešno otišao do Kragujevca i sakrio se kod nekog dede.

„Zašto u Srbiji nemamo direktora policije. Ko je odgovoran za to? Ko rukovodi policijom? Juče Aleksandar Vulin, danas Bratislav Gašić, jer oni imaju kompetencije da rade i posao direktora policije. Ne, obojica su političari. Ovaj, Bata, barem je služio vojsku, ovaj nije ni vojsku služio”, rekao je poslanik u uvodnom obraćanju. 

[UŽIVO] Dolazak ministra Gašića na sednicu Skupštine na kojoj će poslanici odlučivati da li će se glasati o nepoverenju ovom ministru. pic.twitter.com/zrFvAXsKa9

— Otvoreni Parlament (@O_Parlament) June 15, 2023

I još mnogo toga o sprezi vlasti i kriminala, o aferi Jovanjica, o Veljku Belivuku i ubistvima vođa navijača…uopšte o čitavoj atmosferi iz koje se teško izlazi.

Brnabić: Neću smeniti Gašića

A šta je dobio kao odgovor? Pre svih, pre premijerke, pravo na repliku dobio je šef poslaničke grupe SNS Milenko Jovanov da pita Aleksića o nekoj lažnoj vesti koju je navodno objavila Nova S, te zašto niko nije „podneo ostavku”, pa da mu poruči da i ako u šetnju izađe 500 hiljada ljudi, u Srbiji živi još 6 miliona, i na kraju da vladajuća većina neće smeniti Gašića. 

„Dakle, ništa novo nismo čuli. Nijednu novu informaciju i nijedan razlog zašto bilo Bratislav Gašić, bilo ko drugi treba da podnese ostavku. Ako je ovo uvodno izlaganje, niste nas ubedili da glasamo za njegovu smenu”, rekao je Jovanov.

U nastavku je premijerka više puta podvukla da je Aleksić pričao 38 minuta, te je shodno položaju, njen odgovor trajao sat i 15 minuta. 

A šta je rekla srpska premijerka u trećem mandatu? Da je barem rekla da nije kriva, ali oseća odgovornost. Da je bar rekla, kao Jovanov, niste me ubedili, ali razgovor se nastavlja. Ili da je rekla da je Gašić kratko vreme pre tragedije bio ministar unutrašnjih poslova, možda ipak treba porazgovarati o Vulinu. Ili da je odgovorila na jedno jedino pitanje. 

Naprotiv, premijerka je pokazala da nema nameru da razgovara sa narodnim poslanicima. Ona je tu da vreme prolazi, da poslanici odustaju, da izlaze iz sale jer ne žele da slušaju ponovo i ponovo isti niz optužbi i uvreda i vraćanje na dešavanja od pre 20 ili više godina. Jednostavno nije lako slušati kada posle ovoliko mrtvih, premijerka tvrdi da je ona žrtva zato što je neko, dok je prolazio pored vile Jovanke Broz, u kojoj premijerka trenutno živi sa svojom porodicom, iz kola dobacivao uvrede i psovke i pretnje. 

„To se nekoliko dana pre toga desilo ispred oficijelne rezidencije koju koristi predsednik Aleksandar Vučić, ne živi u njoj, ali ima tamo sastanke. Isto to, ispred te kuće, došli su ljudi, izvikivali najstrašnije uvrede, pretili, ali niste mnogo o tome čuli u medijima”, rekla je Brnabić.

I svi ti napadi na državne analitičare i partijske sekretare mnogo su uznemirili premijerku, pa je pričala i pričala toliko da bi neko zloban mogao bi da pomisli da je samo trošila vreme. Jer poslovnik je takav, jednostavno sve dozvoljava. I ko god kaže da Poslovnik ne treba menjati, da je stvar primene – grdno se vara. Dok je parlamentarizam na ovako staklenim nogama kao što je naš, jednostavno sve mora biti jasno propisano. Uzdanje u nečiju pristojnost ili kućno vaspitanje palo je u vodu decenijama ranije. 

Na primer, posle napada na nečiju šoljicu kafe, premijerka se setila problema Kosovo. Iziritirana što su opozicioni poslanici dok je Aleksić govorio podizali papire na kojima piše da Srbi sa Kosova nisu sami. Premijerka je počela o Kosovu, u sali u kojoj sede poslanici koji mesec dana apeluju, zahtevaju, mole da se o kosovskoj situaciji zakaže posebna sednica. Šta će ta sednica ikome, kad premijerka može ovako da dođe i ponovi svoje viđenje istorije po kojoj je valjda Miki Aleksić kriv i što je došlo do bombardovanja i do pogroma i što je danas ovako kako je, jer su svi sporazumi koje je Alekandar Vučić dogovorio sa Prištinom fenomenalni, samo Aleksić koči da se sprovedu.

Jer, pronašla je Ana Brnabić kako je lider Narodne stranke Vuk Jeremić nekad pre četiri godine pohvalio kosovskog premijera Aljbina Kurtija i loše procenio da on nije preterano zainteresovan za priznanje nezavisnosti od strane Beograda. I sad je ta rečenica od pre četiri godine, dovoljan alibi što SNS, Vučić i Brnabićkina treća vlada sa Kosovom nisu napravili ni korak napred. Naprotiv. Ali ne, premijerka ne popušta.

„Tako da, toliko o tome Srbi sa Kosova i Metohije niste sami. Da, nisu sami, Aleksandar Vučić je uz njih, mi smo uz njih i borićemo se i daćemo sve od sebe da sačuvamo mir, ali nikada, nikada da ne damo na naš narod od strane tog Aljbina Kurtija koga toliko cenite, poštujete i volite”, rekla je ona dan nako što je Kurti već zabranio ulaz kamiona sa srpskim tablicama na Kosovo, a pregovori ne mrdaju iz ćorsokaka.

Ako je govorila o razoružavanju, davala je primere kako je pre 2012. bilo još gore. Ako je o kadrovima, preskače pitanje o direktoru i kaže Gašić je sve najbolje ljude postavio u MUP. Bez imena, samo verujte joj na reč. Ako je o Jovanjici, nije upleten niko iz porodice Vučić, a ako je o Koluviji, on je bio toliko dugo u pritvoru da se premijerka zamalo zaplakala koliko je ponavljala „dve godine, dve godine je bio u pritvoru”. Što takođe nikog nije briga, naročito kad je tema, ako se iko seća, smena ministra nakon dva masovna ubistva. Na samom kraju prvog govora Ana Brnabić je rekla da nije za smenu Bratislava Gašića, ali da je moguća ostavka čitave Vlade, nakon čega idu izbori.

„Ali nisam spremna kao predsednica Vlade i šef tog tima da mi bilo ko drugi kadrira u timu i da mi se kadrira na ulici”, izgovorila je Brnabić.

Komedija gde joj mesto nije

Nije jasno zašto se rasprava uopšte vodila dalje. Da su hteli da saslušaju još nekog predstavnici većine ne bi unapred odbili predlog. Zato se sve svelo na zanimljivosti i nekim izjavama koje su zaista smešne. Uvredljivo smešne. Na primer Janko Veselinović iz Pokreta za preokret pitao je u kom svojstvu Ana Brnabić govori i na čijem je stolu ta njena ostavka koju nudi, možda na njenom kuhinjskom? Marina Raguš iz SNS-a branila je tezu da je vrhunac demokratije to što se voljom većina uopšte održava sednica. Kaže „da nije nas, ove sednice ne bi bilo. Da nije nas, institucije vam ovde ne bi odgovarale, a to je bukvalna metafora odgovornosti, političke odgovornosti, počev od gospođe premijerke, a zatim zajedno sa ministrom unutrašnjih poslova”.

Ministar Gašić je govorio da sa vlasnikom Jovanjice Predragom Koluvijom ima samo jednu poruku razmenjenu, kad mu je Koluvija čestitao dan BIA. Ko još tako ima broj šefa BIA da mu upućuje čestitke, nije objašnjavao. Kaže Koluvija je imao lažnu legitimaciju MUP-a, a ne BIA. Kako? Od koga? Nije objasnio. Afera dva minuta snimka sa naplatne rampe ne postoji, jer ima snimak sa četiri kamere. 

„Ne postoji priča dva minuta i služi vam samo i isključivo u političko nadgornjavanje i lažne političke napade, kao što je Jovanjica, kao što je dva minuta Doljevac, kao što je helikopter, kao što je niz nekih drugih stvari”, rekao je Gašić između ostalog.

Ovde već smeh može da pređe u plač. A završen je tek prvi dan. 

Nastaviće se.