Vladimir Orlić: Pravo lice Srpske napredne stranke

Kandidat najveće stranke za predsednika Skupštine Srbije je Vladimir Orlić, čovek za kojeg stranačke kolege kažu da ga je “milina slušati” i da je “dostojan nove funkcije”, a oponenti se pitaju kako će čovek koji nije dozvoljavao opoziciji da govori ni u televizijskim emisijama, sada u skupštini “razvijati dijalog”. Da li je Orlić iznenađenje? Na neki način i jeste jer je “donosilac svih odluka” do sada često bio sklon da na najviše funkcije “dovodi nekog sa strane”, od Ane Brnabić pa do Tome Mone, ili ministarke privrede koju su već svi zaboravili. Danas je dobra vest da su naprednjaci na još jednu bitnu funkciju uspeli da izaberu nekog svog, a ne one koje su do juče nazivali “žuti ološ“, nekadašnje perjanice Demokratske stranke, G17+, ili DSS-a. Međutim, dok su se razni Šapići, Čomićke, Čučkovići, Vesići ili Nedimovići samo pojavili, preleteli i odmah nekako pali u šefovu milost, Orlić nije imao tu sreću. On je morao baš da se potrudi!
Vladimir Orlić

I pokazalo se da se trud i rad na sebi isplati. I da treba zapamtiti da je doktor Vladimir Orlić ono najbolje što Srpska napredna stranka danas ima da ponudi. Uostalom, kako je najavljeno, pored njega odgovorne funkcije u samom vrhu skupštinskog sastava SNS-a preuzeće Milenko Jovanov, Nevena Đurić i Sandra Božić, pa to i zvanično jeste to lice, to jeste taj foto-robot kako pravi naprednjak izgleda, kako govori, kako nastupa, za šta se zalaže. To je stav i rečnik kakvom teži svaki mladi političar koji želi da nepreduje u ovom sistemu.

Naravno, srećni građani Srbije zaista nemaju pojma ko su ovi ljudi, niti će im to išta značiti u životu. Ali Orlića će od sada svi znati. Predsednik skupštine, ipak, je treći čovek države, ipak je to onaj koji u slučaju sprečenosti menja i predsednika i premijera. Nema boljeg čoveka od Orlića za tu poziciju. Čovek za kojeg niko ne pamti šta je pričao, već samo da sagovornicima u onim opskurnim predizbornim emisijama na RTS-u nije dao da dođu do reči. Čovek kojem su smislili šaljivu pesmicu u kojoj ga zovu „Orlić-ometač“, čovek koji govori kao da nikada neće završiti započetu rečenicu – konačno se nametnuo kao prvi među jednakima, kao idealan predstavnik ove vlasti. Jednom rečju, on je primer kako treba.

 

Neponovljivi nastupi

 

Za primer treba da posluže Orlićevi nastupi u skupštini, jer je trebalo uklopiti sve te “lopove, tajkune, izdajnike”, sve te optužbe da opozicija želi nasilje i krv, sve te napade na medije i nevladin sektor, sva ta saopštenja po kojima je najpoznatiji i u kojima se nije libio da u samo jednom tekstu upotrebi izraze: oskudna pamet, tupave baljezgarije, umišljeni zgubidan, politički promašaj, nedorasli diletant, belosvetska lopuža i ljudska karikatura, o čemu smo ranije već pisali.

Ipak, kada pokušate da se setite neke njegove rečenice, nekog stava ili jasno iskazane misli, teško ćete je naći. Nema ga često ni u televizijskim izveštajima iz skupštine, prosto zato što Orlićeva rečenica traje duže nego čitav prilog, pa novinare mrzi da gube vreme u montaži. Uostalom i kada je gostovao na televizijama, mnogo je upadljiviji bio njegov način proizvođenja buke kako se ne bi čuo onaj drugi, nego što se pamti baš šta je Orlić rekao.

Aleksandar Martinović i Vladimir Orlić, Foto: FoNet/Zoran Mrđa

Njegove stranačke kolege, opet, misle drugačije. Čim je saopšteno da je predsednik Srpske napredne stranke predložio svog stranačkog potpredsednika Vladimira Orlića za Predsednika Skupštine Srbije, počelo je utrkivanje viđenijih naprednjaka ko će na društvenim mrežama da napiše bolju pohvalu Orliću. Prvi je bio Nikola Selaković još pri samom čitanju predloga kada je naveo da je slušanje Orlićevih debata u Skupštini bile pravo uživanje.

“Da slušate kako čovek argumentovano, potkrepljeno, snažno politički nastupa i kako se bori za onu ideju koju je na srpskoj političkoj sceni promovisala i SNS i predsednik Vučić“, rekao je Selaković.

 

Važno je kako zvuči

 

Nismo bili u prilici da od gospodina Selakovića čujemo neki konkretan primer tog diskutovanja, niti smo među steno beleškama našli neki blistavi trenutak Vladimira Orlića, kada je nešto objasnio, kada je pitao, kada je za vreme čestih predsedavanja, dok je menjao Ivicu Dačića, povukao neki potez koji se pamti.

U skupštini se pojavio pre više od osam godina, malo pristojnije i stidljivije, ali već se tada nazirao manir da u govoru koristi mnoštvo nepotrebnih poštapalica koje ne znače ništa.

“Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, moje poštovanje i dobar dan svima. Prvi put govorim u ovom časnom domu. Dolazim iz Beograda, sa opštine Čukarica. Želeo bih ovom prilikom da strogo u najkraćem podvučem i još jednom istaknem sve dobre strane predloženih rešenja zbog kojih smatram da čitav set zakona o kojima danas raspravljamo zaslužuje da bude usvojen.“ (Izvor Steno beleške, 14.5.2014.)

Mesecima je govore počinjao rečima da će samo kratko, samo par reči, da objasni, da doda, da olakša ljudima da shvate zašto je sve što predlaže vlada – odlično. Posle godinu dana već je bio uvežbaniji i redovno držao pouke opoziciji. Umeo je da iznese bravurozne rečenice u kojima referiše na nešto, ali ako niste pomno pratili zasedanje, nemate pojma o čemu priča, kao na primer:

“Ali, reći ću samo za sada, jer sam siguran da ćemo doći do tačke kada ćemo se razumeti da to nije dobro, a da su oni koji na tome insistiraju zapravo oni koji insistiraju na stvarima koje predstavljaju teret nekih vremena koja stvarno zaslužuju da ostanu duboko iza nas. Dok to tako rade, pa, ne znam, mogu samo da zasluže opravdano epitet onih koji predstavljaju retrogradno u ovoj našoj političkoj praksi.” (Izvor: Steno beleške Narodne skupštine Republike Srbije 8.4.2015.)

 

 

I ovako bismo mogli da analiziramo iz godine u godinu, kako je počeo da kolegama iz opozicije poručuje da njegove reči “pokazuju ne samo da ništa nisu razumeli, nego da nisu ni čitali”, pa do optužbi da neko od njih “bije žene” ili je “proneverio crkveni novac”. (Izvor steno beleške NSRS 25.5.2017.)

Često se javljao za replike na osnovu pominjanja predsednika stranke da “objasni ljudima koji ovo slušaju“ sve odlične poteze vlasti, da kritikuje onoga ko u datom trenutku oslikava deo opozicije, ranije Sašu Jankovića, kasnije Dragana Đilasa, da sve češće koristi izraz “žuto preduzeće“, da objasni zašto je “peti oktobar bio udar na institucije“.

Obično je na početku govora pozivao “da se uoči razlika između nas i onih koji su nekada, na veliku žalost Srbije, bili u prilici da se o njoj staraju, pa ostavili pustoš za sobom.“ I pošto je brzo shvatio da takvi govori izazivaju opšte odobravanje od strane poslanika vlasti, Orlić je nastavio sve žešće i žešće.

U poslednjem sazivu su “horde, divljaci, lopovi, izdajnici, nasilnici i tajkuni“ postali redovan deo Orlićevog poslaničkog vokabulara, i to ne samo prema opozicionim političarima, nego i prema nevladinim organizacijima i pojedinim medijima. Prijavu za kršenje kodeksa zbog otvorenog napada na “Crtu“, administrativni odbor je, očekivano odbacio.

 

I saopštenja su “za uživanje”

 

Posebno je bio oštar u stranačkim saopštenjima.

„Žuti tajkun Dragan Đilas, hronično gladan vlasti i tuđih para, sve teže podnosi ekonomske uspehe Srbije. Kako se nižu pohvale našoj državi od MMF, Svetske banke, EBRD, Evropske komisije nervoza u redovima tajkuna raste. … Ovdašnji lopovi iz bivšeg režima gube i poslednje tragove razuma. Ako ih je bilo“, rekao je, na primer, Orlić a saopšteno je na sajtu SNS.

Ili kada je Orlić izjavio da je “tajkunsko – lopovski kartel bivšeg režima konačno uspeo da ostvari svoju davnašnju želju”.

“Želju za toliko pominjanim i predugo čekanim ‘ujedinjenjem’. Svog ujedinitelja, kog su sanjali godinama, svog lidera nad liderima, za kojim će poći svi i konačno progovoriti jednim glasom, svog mesiju, spasioca i poslednjeg proroka, pronašli su u – Veljku Belivuku”, rekao je Orlić prošle godine.

I samo još jedna ilustracija kad brani predsednika.

“Komični odavno u svojoj nemoći da se politički suprotstave Aleksandru Vučiću, tajkunski poslušnici i ‘eksperti’ opšte prakse rešili su da ga danas optuže i zbog toga što je – saopštavao rezultate referenduma? Neka budu, bar jednom, iskreni: kriv im je, zapravo, zato što postoji. Što se usuđuje da diše. Zato što radi i zato što ih radom pobeđuje – uvek i svuda. To je njegova prava ‘krivica’, “blistao” je Orlić dok je hvalio predsednika.

I za kraj očekivanja od kolega iz Skupštine sa kojima treba da sarađuje.

„U danu kada Aleksandar Vučić, ubedljivom i neprikosnovenom voljom naroda, nakon istorijske pobede i rekordne podrške na izborima, polaže po drugi put zakletvu kao predsednik Srbije – pajaci iz bivšeg režima su pokazali šta od njih jedino može da se očekuje u narednom sazivu Skupštine. Neznanje, glupost, prostakluk i licemerje – baš kao i do sada. Baš kao i uvek“, istakao je Vladimir Orlić.

 

Orlić ima šansu da sve promeni

 

Naravno da o Orliću kao predsedniku skupštine nećemo suditi unapred, naročito što on ima šansu da sve preokrene. Pre svega, Vladimir Orlić je bio poslanik od 2014 godine, bio je potpredsednik Skupštine i ima veliko iskustvo u vođenju sednica, zna pravila, poznaje Poslovnik, pa se sa te strane ne očekuju greške. Naprotiv, ako želi, Orlić zaista i može da uvede red u skupštinsku salu. Možda je previše očekivati, ali ima Orlić dovoljno iskustva da bi mogao da umiri i svoje stranačke kolege, možda nađe hrabrosti da izrekne opomenu dojučerašnjem drugu iz skupštinske klupe, da ne dozvoli uvrede, da spreči govore mimo dnevnog reda. I na kraju, ali ne manje bitno, Orlić je diplomirao i doktorirao na Elektrotehničkom fakultetu. Za njega se makar ne postavlja pitanje – čime je zaslužio da bude tu gde jeste.

Prema prijavljenoj imovinskoj karti Orlić je vlasnik jednog stana i dva automobila iz 2009.

 

Naslovna fotografija: Foto: FoNet/Marija Đoković