Takmičenje u uvredama se nastavlja #Parlament

Nije prijatno kad Skupštinu porede sa “Zadrugom”, ali ako u najvišem zakonodavnom telu jedan opozicionar koleginicu iz vlasti nazove Ćićolina, a drugi iz vlasti kolegi iz opozicije dovikne da je “drogirana baraba”, a treći što se do juče kleo da je opozicije, urla “Živeo predsednik” kao da time treba da preplaši sve u sali – onda i nije daleko od rijalitija. Poslanici Srpske napredne stranke odavno ne poštuju ni jedno pravilo: koriste privatne fotografije makar bile stare, menjaju teze i glume žrtve tako što ponavljaju “sram te bilo”, mada su u tom zdanju u mnogome doprineli da se za sram ne haje mnogo. Kada neko citira predsednika države koji svakodnevno po imenu pominje svoju decu, skaču što su deca predsednika napadnuta! Šampioni sumnjivih diploma nekome spočitavaju da li ima ili nema diplomu. Na sednici koja je i zakazana kao odgovor na tragediju, Milenko Jovanov kao prvi od svih naprednjaka izbacuje šale o navodnim gej sklonostima jednog opozicionara ili ga na iskvarenom hrvatskom, u maniru već zaboravljenih Kursadžija, proziva što je govorio za hrvatske medije. Jednostavno nema crvene linije. Da li je normalno da se šefovi poslaničkih grupa dogovore da zajedno ispitaju kako je došlo do ovoliko mrtvih, a da onda nisu sposobni da pola sata održe atmosferu kao da stvarno imaju nameru da nešto urade? Da li je normalno da se u ovakvom trenutku skupštinskom salom ori smeh? Ili urlanje, svejedno?

Lazovićeva “osveta”

Ove nedelje lopta je bila u dvorištu opozicije jer je predlagač odluke o obrazovanju anketnog odbora, koji ima neogranićeno vreme da govori, bio Radomir Lazović iz Zeleno levog kluba. On je poslanike većine probao da pobedi njihovim sredstvima koristeći sistem “pričaću dok ne popadate u nesvest”. U jednome je uspeo – svi su čuli šta su zahtevi protesta “Srbija protiv nasilja”. I da neki ljudi iz akademske zajedinice i neki gimnazijalci, predlažu neka rešenja.

Ponavljao je Lazović koliko god je mogao da je zauzevši stav “sistem nije zakazao” premijerka Srbije dala do znanja da ne želi ništa da preduzme, ništa da menja. Da je to izvelo ljude na ulice, da ne može tako. 

Lako je razumeti obespravljenog opoziconog poslanika, Lazovića ili bilo kog drugog, koji je navikao da mu Orlić isključi mikrofon čim počne da priča o protestu. On želi da priča, da iskoristi jedinstvenu priliku da makar na drugom programu javnog servisa jasno i glasno i po nekoliko puta kaže zašto misli da je vlast postupala loše kad su se desile tragedije. Zašto treba smeniti REM i rukovodstvo RTS-a, koliko su zla društvu naneli tabloidi i televizije Hepi i Pink. Jasno je da je Lazović jedva čekao da bez prekidanja ispriča zašto je odgovoran ministar unutrašnjih poslova ili šef BIA, zašto su eržavi potrebni psiholozi, zašto profesore treba više platiti. I jasno je da je uživao u tome što i Orlić mora da ga sluša. Naprednjaci su vikali dobacivali, prekidali ga, dekoncentrisali i nisu ga zaustavili. Ali, kako ničega ne valja previše, sad kad se sve sleglo, u svim tim satima govora i ponavljanja, izgubila su se i rešenja i pozivi na razgovor i pozivi da se spusti lopta i zaustavi mašinerija mržnje. Jer kad se mnogo govori, padne se u vatru, a kad se padne u vatru podigne se ton.

“Umesto što sukobljavate ljude, pravite kontramitinge, ucenjujete, plaćate, podržavaoce lika i dela Aleksandra Vučića, zaustavite se bre ljudi, stanite, preterali ste, obustavite svoju mašineriju. Evo priznajemo vam da je to najbolja mašinerija propagande, mržnje i sukoba koju je ova država videla, bravo, uspeli ste u svemu što je pogrešno. Obustavite sve to, već je prekasno da to uradite, ali može biti gore, uvek može još gore ljudi. Stanite sada!”

A kada Lazović sve to kaže povišenim tonom, odgovor neće biti pomirljiv. 

Prvo ga je Orlić nadugačko podsetio da ni te sednice, ni anketnog odbora ni Lazovića kao predlagača ne bi bilo da to nije potvrdila vladajuća većina. 

“Vi znate ko je napisao predlog odluke, vi znate da su sve poslaničke grupe prihvatile da to uradimo i da smo vam onda omogućili da ga potpišete, a zašto? Znamo da je to vama najvažnije, da biste mogli da nadugačko i naširoko govorite u Narodnoj skupštini o svemu i svačemu, šta god vam padne na pamet, što ste, čini mi se, ubedljivo i dokazali”, rekao je Orlić, ali ni on nije objasnio –  zašto? 

Zašto je vladajuća većina izašla i susret tim ljudima za koje sve vreme tvrdi da su zloupotrebili tragediju i da je koriste za rušenje vlasti, to nije rekao. A pričao je sa mesta predsedavajućeg kršeći poslovnik, pričao kad god hoće i koliko hoće, uvek pun besa i ironije, ciničan i prema opoziciji nepopustljiv.

Odmah za njim, šef poslaničke grupe “Aleksandar Vučić Zajedno možemo sve” Milenko Jovanov u prvom govoru po ovoj tački dnevnog reda nije mnogo uvijao.

“Kada smo govorili i o političkim nekrofilima i o hijenama i o lešinarima, govorili smo o vama, liderima opozicije koji se sad utrkujete ko će da stane na čelo kolone, pa nam ovde gospodin Lazović čita ekspoze. Ovo nije bilo obrazloženje anketnog odbora. Čovek je pročitao ekspoze za premijera, ali džabe, onaj koga hoće na čelo kolone taj svira harmoniku.”

Pa očekivano za njim i Nebojša Bakarec samo lične uvrede i optužbe: “Inače, njegov politički program, ovog lažnog ekologa, studenta od 43 godine, je sledeći. On srpski narod optužuje za genocid u Srebrenici, to im je program, zalaže se za nezavisno Kosovo, za uvođenje sankcija Rusiji, za nasilno rušenje vlasti u Srbiji.”

Ni naznake da je obrazovanje ovog anketnog odbora već dogovoreno. Kao da je i jedne i druge sramota, zbog svojih birača, da to priznaju. I tu je možda propuštena još jedna šansa da se kaž e- evo, oko jednog smo saglasni – treba utvrditi “činjenice i okolnosti koji su dovele do masovnih ubistava u Osnovnoj školi ‘Vladislav Ribnikar’ i na teritoriji Smedereva i Mladenovca – u Malom Orašju i Duboni, utvrditi propuste u vršenju nadležnosti i preduzimanja odgovarajućih radnji, utvrđivanja odgovornosti nadležnih lica i predlaganja mera” kako na dnevnom redu lepo piše.

Šta je anketni odbor?

Anketni odbor je privremeno radno telo koje Skupština može da obrazuje radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima. Anketni odbor ima konkretan zadatak i rok za izvršenje, i obrazuje se isključivo od narodnih poslanika. Danom odlučivanja Narodne skupštine o izveštaju anketnog odbora on prestaje da postoji.

Međutim, ukoliko se skupština raspusti pre nego što anketni odbor završi rad, on takođe prestaje da postoji. 

U novijoj istoriji, sećamo se da je jednom, 2013. godine radio anketni odbor o trošenju budžetskih sredstava na Kosovu od 2000. do 2012. godine. Objavljena je čitava knjiga, sa detaljima malverzacija. Sve je to predstavljeno novinarima u skupštini, pred samo raspuštanje. I ništa se nije desilo.

Sva je prilika da će isto biti i sada, pa tu možda treba tražiti odgovor zašto ni vlast ni opozicija nisu ovu temu shvatili preozbiljno. Nego opozicija pita kako je premijerka mogla da kaže da sistem nije zakazao, a da pre toga nije sprovedena nikakva analiza. A vlast odgovara- a kako vi tražite anketni odbor o zločinima, a unapred sve znate ko je kriv i tražite smene, ostavke i oduzimanje frekvencija.

O uvredama po ko zna koji put

Nismo više sigurni da li treba ponavljati kakve su sve reči i ove nedelje izgovarane u skupštini. Ponekad se stiče utisak da što više o tome javnost zna, što se više snimci sa psovkama i pretnjama šire po društvenim mrežama, to na sledećoj sednici bude još gore. Ne postoji minimum volje da se uvede red. U jednom kratkom vremenu kada je potpredsednica skupštine Elvira Kovač menjala Orlića i pokušala da koliko toliko pokaže i jednima i drugima da su dva minuta dva minuta i da i jedni i drugi treba da se drže nekih pravila, suočila se sa desetinama pozivanja na povredu poslovnika, sa kritikama pa i sa povišenim tonovima Milenka Jovanova.

U želji da pokaže ko kreira nasilje, Radomir Lazović čitao je izjave i tvitove naprednjaka pune govora mržnje, psovki i uvreda.. Naprednjaci su uzvraćali čitanjem pretnji uvreda i psovki uglavnom neimenovanih tviteraša na svoj račun. Najstrašnije od svega je što se te strašne reči u Domu narodne skupštine sada već izgovaraju svakodnevno i niko se više na njih ne obazire. I još strašnije što je raniji mladi poslanik naprednjak, Janko Langura, imao potrebu da Lazovića sačeka ispred skupštini i napadne ga, viče, psuje,  unosi se u lice. Da sistem nike zakazao, da je to bio neko drugi, skupštinako obezbeđenje moralo bi da se stvori istog trenutka tu i spreči građanina Languru da maltretira narodnog poslanika. Ne samo što se to nije desilo, nego se Orlić sutradan javno podsmevao ovom napadu i rekao da su se “svađali”. 

Pitamo se još i čemu služi kada demokrata Srđan Milivojević koleginici iz SNS Neveni Đurić dobaci da je Ćićolina. To se u prenosu nije čulo, nema ni u steno beleškama, ali poslanici vlasti tvrde da jeste i to još uz neprilične zvuke i gestove. Moglo bi se pomisliti da nije istina, ali na uporno insistiranje naprednjaka da se izvini, poslanik je sam potvrdio šta se desilo.

Milivojević: “ Evo, ja se sada zaista najljubaznije izvinjavam narodnoj poslanici Iloni Štaler, poslanici italijanskog parlamenta, što sam je uporedio sa bilo kim u srpskom parlamentu iz redova SNS. Ta žena nikada nije rekla – ubite jednog Srbina, ubite jednog Italijana… (Isključen mikrofon.)

Orlić: Upravo ste završili i zaradili prvu opomenu za danas.

Upravo ste završili i, ako niste čuli, zaradili prvu opomenu za danas. Jer ovo što vi radite, ovo je gore i od onog vašeg groktanja i dahtanja i onoga što ste radili juče. 

(Srđan Milivojević: Sram te bilo! Vrati mi reč, kukavice! Kukavice podla! Podla kukavice!) 

Nemojte da urlate. 

I tako će se zaboraviti da je Nevena Đurić izjavila “Vi ste ti koji dečije grobove, i ponavljam još jednom, dečije grobove koristite u svom pohodu na vlast. Nema smrti na kojoj ne želite da profitirate politički”. Ali će se zauvek ponavljati mizogina uvreda, jer takve stvari poslanike izjednačavaju.

Mini kviz

“Nikada na vlast nećete doći. Sram vas bilo i za Kosovo i za Srebrenicu i za sve one krađe, lopovluke i pozivam i one časne ljude koji su ostali tamo, koji nešto vrede, da dođu, da se zajedno borimo za Srbiju, da damo podršku onome ko je zaslužuje. Nemam problem, juče su mi rekli hajde reci, živeo Aleksandar Vučić, to su mi rekli i dobacivali, ja sa ponosom sledeću stvar kažem živeo predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, nemam problem. Živela Srbija!”

Ko je ovo rekao?:

Da je ovo još jedan nastup poslanika Srpske napredne stranke, ni po čemu ne bi bio interesantan za izveštaj. Vest je što je ovo rekao Dejan Bulatović, jedanaesti na listi “Marinika Tepi ć- Ujedinjeni za pobedu Srbije”.

Kada je napuštao Stranku slobode i pravde rekao je da to čini “zbog Marinike Tepić jer ona radi za SNS.” I već je bilo komentara da takvim preletanjima ne treba pridavati značaj, da su to neke lične razmirice. Ali, ne može se ne postaviti pitanje kako se zapravo formiraju izborne liste? Na osnovu kog kriterijuma se ljudi okupe, vode kampanju, uđu u skupštinu, a onda se sete da je Vučić jedini pravi. I unesu sumnju.

Jer, izbori su ponovo tu. Možda prevremeni izbori jesu beg od odgovornosti, umirivanje protesta, izlazak iz političke krize, ali ako se i posle izbora ovi isti ljudi vrate u parlement u drugom, trećem ili četvrtom mandatu- onda nema potrebe za izborima. Koliko god pokušavali da ostanemo pri stavu da skupština jeste mesto gde treba donositi odluke, to sve češće zvuči kao gruba šala. Na protestu “Srbija protiv nasilja” glumica Seka Sabljić je između ostalog rekla da je “skupština školski primer nasilja!” Bilo bi lepo saznati koliko je poslanika, od njih 250, u tom trenutku bilo sramota. Neke odgovore očekujemo već sledeće nedelje, kada na dnevnom redu bude smena ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića. U ime predlagača, kako smo saznali, trebalo bi da govori Miroslav Aleksić iz Narodne stranke. Onaj s harmonikom, kako ga opisuje Jovanov.