Kandidat najveće stranke za predsednika Skupštine Srbije je Vladimir Orlić, čovek za kojeg stranačke kolege kažu da ga je “milina slušati” i da je “dostojan nove funkcije”, a oponenti se pitaju kako će čovek koji nije dozvoljavao opoziciji da govori ni u televizijskim emisijama, sada u skupštini “razvijati dijalog”. Da li je Orlić iznenađenje? Na neki način i jeste jer je “donosilac svih odluka” do sada često bio sklon da na najviše funkcije “dovodi nekog sa strane”, od Ane Brnabić pa do Tome Mone, ili ministarke privrede koju su već svi zaboravili. Danas je dobra vest da su naprednjaci na još jednu bitnu funkciju uspeli da izaberu nekog svog, a ne one koje su do juče nazivali “žuti ološ“, nekadašnje perjanice Demokratske stranke, G17+, ili DSS-a. Međutim, dok su se razni Šapići, Čomićke, Čučkovići, Vesići ili Nedimovići samo pojavili, preleteli i odmah nekako pali u šefovu milost, Orlić nije imao tu sreću. On je morao baš da se potrudi!