Izjava ministarke za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordane Čomić da joj “skupština izgleda bolje nego ikad“ mogla je da iznenadi ili iznervira deo javnosti samo na kratko. Ako se malo razmisli, ocena je logična i iz njene vizure prilično tačna. Bolje je sada kada se njene nekadašnje kolege poslanici ujedaju međusobno, a tamo nema nje niti bilo koga iz bivše vlasti na kojima bi nove snage oštrile zube. Ta izjava zapravo je podrugljiva poruka baš onima koji i dalje sede u skupštini i u njoj uporno ponavljaju da su “građani poslali žute na smetlište istorije” dok ih osoba koja je do juče i bukvalno nosila žuti džemper kao simbol, hvali i podstiče. Rusi bi rekli - молодец!
U seriji svraćanja po televizijama, na dnevnom nivou, i po više puta, od predsednika Srbije teško je čuti više neku vest. Njegove, uglavnom “no news”, nastupe oboje emocije/umor/stremljenja, a između redova i uobičajenih blokova tema, potkrade se i koja izjava koju ipak, ima smisla proveriti. Istinomer je do sada zabeležio više od 320 Vučićevih neistina, neispunjenih obećanja, nedoslednosti, kao i drugih izjava koje smo ocenili kao “kratke noge”, “skoro neistina” ili “ni započeto”. U jučerašnjem gostovanju kod Srđana Predojevića, u jednom trenutku, ponestalo nam je kategorija za nivo komunikacije i predsednikovog izražavanja. Od Gare i “čvarenja”, pa preko broja sati potrebnih za odmor, do toga da nije tačno da je Milošević grlio Miru “svake tri sekunde”, ali i da Đinđić nije bio - kreten. Sinoć smo - doslovno - sve čuli.
I ranije su u Srbiji nestajale i tragično skončavale istaknute javne ličnosti, ali nije se događalo da prođu godine pre nego što to bilo ko primeti, kao u slučaju Vladimira Cvijana, nekadašnjeg generalnog sekretara Predsedništva Srbije i kandidata za predsednika Srpske napredne stranke. Sagovornici Istinomera u tome vide omertu, zaveru ćutanja koja zahteva istragu. Da li po nečemu ova tragedija podseća na sudbine sudije Nebojše Simeunovića i Ivana Stambolića? I zašto je sada javnosti teško da tek tako prihvati zvaničnu verziju?
“5.1.2018 godine, na 1164 km desne obale Dunava, u vodi, na rastojanju od oko 7 m od obale, zatečen, u tom trenutku NN muški leš”, navodi se u odgovoru Višeg tužilaštva Istinomeru o informacijama kojim raspolaže u vezi sa sudbinom Vladimira Cvijana. Kaže se i da je “nakon dostavljanje izveštaja policije i obdukcionog zapisnika, sa toksikološkim analizama, utvrđen identitet preminulog - Vladimir Cvijan, rođen 1976. godine, koje lice je preminulo usled utopljavanja".
Punoletstvo jednog zločina nije donelo rasplete, ni punu političku odgovornost svih upletenih, niti nam je društvo još “preležalo” onaj 12. mart. Sreda u kojoj se istorijski točak zagrcnuo, vratio unazad i krenuo drugim putem. Ka aktuelnoj bezobalnoj traumi nedovršene države. S kojim pravom se priziva ta politička neprebol i na površinu, po ko zna koji put, nasilno izvlači i zloupotrebljava sećanje na ubistvo Đinđića? Zašto nas režimska mašinerija već nedeljama maltretira i ubeđuje da su isti kao on? I da je “isti kontekst, isti narativ” kao u Sablji? Pre 18 godina tabloidi su mahom bili na strani suprotnoj od Đinđićeve. Danas nas oni ubeđuju da Vučiću preti ista opasnost kao i Đinđiću.
Aleksandar Šapić je „sve istaknutiji glasnogovornik lopovsko tajkunske koalicije“, „produžena ruka Dragana Đilasa“, jedan od „osvedočenih lažova i prevaranata“, koji je sa „Šutanovcem, Jankovićem, Jeremićem opljačkao građane, a sada juriša na punu gradsku kasu“... Ovako (i ne samo tako) su pre svega tri godine o predsedniku Srpskog patriotskog saveza (SPAS) Aleksandru Šapiću, tadašnjem i sadašnjem predsedniku opštine Novi Beograd, gotovo horski govorili funkcioneri Srpske napredne stranke. Bilo je to pred izbore za Skupštinu grada Beograda, održane u martu 2018, kada su naprednjaci tvrdili da „nikakve šarene, tajkunske laže i obmane osvedočenih lažova i prevaranata Đilasa, Šapića, Jeremića i Jankovića, koji su uništili sve što su dotakli, ne mogu naterati građane Beograda da zaborave na svu štetu koju su oni ostavili za sobom i dug od 1,2 milijarde evra“.
„Bacili kokošku na Marinku Tepić“, „Gađao živom kokoškom Mariniku Tepić“, „Srpsku opozicionarku tokom presice gađali živom kokoškom“... Ovo su samo neki od naslova iz domaćih i regionalnih medija nakon što je potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić, ispred sedišta Srpske napredne stranke u Pančevu, održala (ili pokušala da održi) konferenciju za medije. I ta vest je, čini se, natkrilila informacije zbog kojih je Tepić i pozvala novinare. A to je valjda i bio cilj onih koji su osmislili “kontraakciju” – okruži, nadglasaj, gađaj.
“Je l’ može za početak jedno gratis raspevavanje? Ako se ne onesvestim… Ko preživi pričaće. Ja moram da pevam, dakle ja sam takva. Ja sam jednostavno kanal i zato se ja neću ni praviti važna time. Ja znam da je to božije.” Tako i naši narodni poslanici. U trci za zrnce pažnje. Samo što iz skupštinskih klupa ne čujemo pevanje, već govor mržnje, uvrede i targetiranje. Pošto su iz ugla, njima najvažnijeg, žirija malo ipak preterali, od predsednika na RTS-u sinoć su dobili jedno “ideš dalje, ali u baraž”.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
