Prihvatilište za odrasle u Beogradu primilo je N. G. i otvorilo vrata za još 20 ljudi, potvrđeno je za Istinomer iz kancelarije Zaštitnika građana. Kako saznajemo, proširili su kapacitet preuređenjem određenih prostorija koje je ranije koristilo rukovodstvo te ustanove.
Odeljenje za hitno postupanje Ombudsmana danas nadzire rad Prihvatilišta, kao i rad Gradskog centra za socijalni rad, odeljenja Zvezdara, potvrdili su za Istinomer iz kabineta Zaštitnika građana. Istovremeno, u toku dana, kako su rekli, planiran je i nadzor nad radom Sekretarijata za socijalnu zaštitu Gradske uprave grada Beograda.
Povodom slučaja građanina G. (podaci poznati redakciji) koji je imao otvorene rane na nogama, ugroženog je zdravlja, ne može da hoda, a prepušten je ulici, organizacija A11 - Inicijativa za socijalna i ekonomska prava podnela je krivičnu prijavu zbog nesavesnog rada u službi protiv odgovornog lica u Prihvatilištu za odrasla i stara lica, kao i pritužbu Odeljenju za hitno postupanje Zaštitnika građana. Nakon što je čoveku ukazana pomoć u Urgentnom centru, socijalni radnik je dao uput za smeštaj u Prihvatilištu, ali ta ustanova već mesecima ne prima nove korisnike.
Kamala Haris, buduća potpredsednica SAD, stekla je ugled kao odlučna javna tužiteljka u San Francisku i Kaliforniji. Zbog Laure Koveši, na ulicu je izašlo stotine hiljada građana kako bi sprečili njenu smenu, jer je pre toga vodila istragu o korupciji protiv više od hiljadu funkcionera u Rumuniji. Da li se iza zida ćutanja javnih tužilaštava u Srbiji krije dovoljno hrabra i odlučna osoba za beskrupuloznu borbu protiv korupcije? Da li bi neko takav “pomogao” da pravosuđe, uopšte, zadobije poverenje građana i “upiše” se među vojsku, policiju i crkvu, koje vode među institucijama kojima se najviše veruje? Može li se zamisliti da građani u Srbiji protestuju kako bi odbranili tužioca od politike?
U klještima između strogo uspostavljene hijerarhije unutar tužilaštva i zavisnosti od izvršne i zakonodavne vlasti, uz, blago rečeno, “složen” odnos sa policijom, čemu može da se nada jedan javni tužilac, odnosno zamenik tužioca, od integriteta? Ko brani profesiju i mogu li oni to sami? Da li hrabrim odlukama nužno rizikuju da budu linčovani u javnosti i koliko način izbora tužilaca utiče na njihov položaj? Naposletku, da li je veća prepreka za njihovu nezavisnost to što Republičko javno tužilaštvo ćutanjem daje primer ili umiruća sloboda medija u Srbiji i javni prostor koji više liči na poligon za streljački vod namenjen “nepodobnima”?
Glasne najave borbe protiv mafije koje poslednjih nedelja čujemo od najviših funkcionera deža vi su nekadašnjih “konačnih obračuna” sa onima kojima “niko ne sme ime da spomene”, tajkunima, pljačkašima Srbije itd. Dok predstavnici izvršne vlasti obećanjima skupljaju poene u javnosti, pa i saopštenjima o hapšenjima, na putu do optužnica a onda i pravosnažnih presuda, događaju se “obrti” koji (ne)osnovano bacaju sumnju na tok istrage. Sagovornici Istinomera iz tužilaštva saglasni su da su često “meta prekomerne kritike i baražne vatre medija”, a zbog odbijanja tužilačkog vrha da se suoči s javnošću i objasni situaciju, stvara se sumnja i u odluke koje su - ispravne.
U državi u kojoj republička javna tužiteljka kaže kako se ta institucija pre svega bavi strateškim planiranjem i poslovima međunarodne saradnje, a premijerka da Vlada i bezbednosne službe skupljaju dokaze i privode, ne bi bilo preteško poverovati u Njuzov satirični tekst o “tužiocima koji odlaze u Nemačku da traže posao pošto je kriminal u Srbiji iskorenjen”. Između tih izjava, formalno dve najmoćnije osobe u Srbiji, nalazi se ceo spektar problema sa tužiocima u ovoj državi. Ko to skuplja dokaze, da li policija može da sabotira slučaj, sme li domaća javnost da se nada jednoj Lauri Koveši, hoće li Zagorka Dolovac do penzije ostati na funkciji - samo su neka od pitanja na koja Istinomer traži odgovore u seriji tekstova.
Ispostavilo se da su tabloidi dobro prognozirali ko će dobiti koji resor u novoj vladi. U svom stilu, Ana Brnabić je rekla da će njen kabinet imati “šest ministara koji do sada nisu imali nikakve veze sa Srpskom naprednom strankom”. A opštepoznato je, na primer, da Gordana Čomić, debitantkinja u republičkoj izvršnoj vlasti, ima vrlo bogatu istoriju odnosa i s naprednjacima, i s njihovom prethodnom “inkarnacijom” radikalima.
Racionalizacija i ušteda, makar u broju ministarstava i poslanika, stara je ideja Srpske napredne stranke iz vremena kad je pokušavala da dođe na vlast. Takva obećanja nastavila je da daje i sa pozicije vlasti, ali sva je prilika da ni ovoga puta neće doći do smanjenja broja ministarstava s obzirom na (prihvaćenu) molbu predsednika Vučića mandatarki Brnabić da se formiraju dva nova ministarstva, a broj narodnih poslanika i dalje je nepromenjen (250). U međuvremenu je objavljen Predlog Zakona o ministarstvima iz koga se vidi da ćemo imati čak tri nova ministarstva.
“Predsednik skupštine je drugi čovek u državi”, reče jutros novinarka RTS, na šta je stari-novi gradonačelnik Novog Sada i nesuđeni premijer Miloš Vučević promptno dodao “Po Ustavu!”. Formalno-pravno, i te kako važna funkcija, a stvarno - u državi s parlamentarizmom na (pre)niskim granama - možda tek utešna nagrada za iskusnog političara? Da li je ovo lekcija i poniženje za Ivicu Dačića ili prilika za još jednu renesansu karijere Miloševićevog omladinca? Šta sve može (i sme) zaista da radi predsednik Narodne skupštine u Srbiji?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
