Dosije Tužilaštvo (4. deo): Gde se kriju naše Laure i Kamale?

Kamala Haris, buduća potpredsednica SAD, stekla je ugled kao odlučna javna tužiteljka u San Francisku i Kaliforniji. Zbog Laure Koveši, na ulicu je izašlo stotine hiljada građana kako bi sprečili njenu smenu, jer je pre toga vodila istragu o korupciji protiv više od hiljadu funkcionera u Rumuniji. Da li se iza zida ćutanja javnih tužilaštava u Srbiji krije dovoljno hrabra i odlučna osoba za beskrupuloznu borbu protiv korupcije? Da li bi neko takav “pomogao” da pravosuđe, uopšte, zadobije poverenje građana i “upiše” se među vojsku, policiju i crkvu, koje vode među institucijama kojima se najviše veruje? Može li se zamisliti da građani u Srbiji protestuju kako bi odbranili tužioca od politike?

“Verujem da je i u Srbiji moguća Laura Koveši, kaže za Istinomer advokat Rodoljub Šabić, bivši Poverenik za informacije od javnog značaja.

Argumente za to vidi i u svom iskustvu i radu institucije na čijem čelu je bio.

Bez lažne skromnosti, podsetiću da sam i lično, radeći kao poverenik, pokazao da se državna institucija može voditi striktno po zakonu, bez podleganja političkim uticajima. Siguran sam da ima mnogo profesionalaca spremnih da rade isto, svuda pa i u tužilaštvu. Bitno je da dobiju šansu oni, a ne poslušnici instalirani u skladu s političkim interesima i kriterijumima. Ima u tužilaštvu ljudi koji brane profesiju i uprkos nastojanjima da budu ućutkani, njihov glas se ipak čuje. Ali njihov zadatak, dok je tužilaštvo organizovano na anahronim principima centralizma i „komande“, nije ni malo lak, zaključuje Šabić.

Bivši koministar pravde u Vladi 2000. godine, advokat Sead Spahović kaže za Istinomer:

Srbiji ne treba specijalni tužilac. Srbiji treba nezavisan tužilac. Specijalni tužilac koji nije nezavisan je činovnik pa makar bio i najbolji pravnik i najbolji čovek. Nezavisni tužilac ne mora da bude nikakav genije. Dovoljno je da bude nezavisan i to bi dovelo do pada kriminala i korupcije. A to je cilj i ovo vlade, zar ne? Prema tome, za Poglavlje 23 (op.aut. poglavlje u pregovorima za pristupanje EU), čarobna formula je izbor nezavisnog tužioca koji se ne bira u partijskim inkubatorima.

 

Stvarna nezavisnost jača od one na papiru

 

U radu objavljenom ove godine o Preprekama za nezavisnost javnog tužilaštva, dr Goran Ilić, zamenik Republičkog javnog tužioca i član Državnog veća tužilaca, piše i o de facto preprekama, a jedan od teorijskih zaključaka jeste da je za ponašanje tužilaca u “poltički osetljivim predmetima” presudna upravo faktička nezavisnost tužilaca, a ne formalne garancije.

“Prepreke nezavisnosti...”
“Ukoliko su mediji slobodniji, utoliko je za vlasti ''skuplje'' podrivanje nezavisnosti javnog tužilaštava.

U državama u kojima građani nezavisnost tužilaštva prihvataju kao društvenu vrednost, u tim zemljama vlast će se uzdržavati od atakovanja na nezavisnost tužilaštva ''strahujući'' od kazne birača.

U istraživanjima u kojima se meri opšte poverenje u institucije visoko je pozicionirana Vojska Srbije, SPC i policija.

Građani nezavisnost institucija ne smatraju za posebnu vrednost koja je od značaja za njihovo opredeljivanje na izborima. ”

 

Jedna od stvari koje povećavaju neizvesnost i mogu da budu pokušaj vlasti da utiče više na tužilaštvo su česte promene pravnog okvira za krivično gonjenje. Krivični zakonik menjan je deset puta u periodu od 2005. do 2019. godine, Zakon o javnom tužilaštvu menjan je 12 puta od 2008. godine, a Zakonik o krivičnom postupku sedam puta od 2011.

Advokat Milan Vuković kaže da pitanje efikasnosti pravosuđa uvek može da se otvara.

“Može se napadati da je pravosuđe sporo, da tužilaštvo ne radi dobro, u smislu da ti ljudi nisu dovoljno edukovani ili da rade pod prtisikom. Ali na osnovu anomalija se ne može donositi zaključak o celini”, kaže Vuković.

Osnovni problem je, po njegovim rečima, upravo u čestim izmenama zakona i sudskoj praksi koja se tako menja, što sve zajedno dovodi do pravne nesigurnost i nepostojanja uređenog pravnog sistema.

Ne treba dovoditi u pitanje obrazovanje, inteligenciju i moral naših sudija i tužilaca – svi su oni izuzetno vredni. U javnosti, zbog malog broja predmeta, postoji opšte mišljenje da je tužilaštvo pod velikim uticajem politike, a to je i zbog subordinacije tužilaštva koje je podređeno višim tužilaštvima odnosno, republičkom tužilaštvu. Zbog tog malog broja predmeta – tzv. “afera” – gde se ne kreće u procesuiranje – pogrešno je uverenje da je celo tužilaštvo u svim predmetima pod uticajem politike, navodi naš sagovornik.

 

Stručnost najmanje sporna

 

Kada je u pitanju sporost pravosuđa, to zahteva duboku analizu i to pre svega ZKP, razloga za ukidanje presuda, a najmanje sporno je pitanje stručnosti i rada pravosuđa.

Ono što opterećuje pravosuđe jeste i olako određivanje pritvora u istrazi; stiče se dojam da je pritvor sredstvo dokazivanja i pritvor se pretvara u kaznu”, kaže naš sagovornik, dodajući da prema podacima za 2007. godinu u Nemačkoj je bilo deset lica neosnovano lišenih slobode, U Francuskoj 70, u SAD 340, a u Srbiji oko 500. (Izvor: Nataša Mrvić Petrović, “Novčana naknada licima neosnovano lišenim slobode”)

 

 

Ministarstvo pravde ne vodi evidenciju, kako kaže, o visini isplaćenih naknada tim ljudima, visini naknada troškova odbrane oslobođenih, kao i visinu parničnih troškova.

 

Rejtinzi, ekonomija i Kosovo

 

“Za nezavisnost je bitna i društvena atmosfera. U Srbiji dobar broj građana ne podržava ideju nezavisnosti tužilaštva. Političari su toga svesni, kao što je vlast svesna da neodmerena i prekomerna kritika na račun pravosuđa podiže rejting. Političari znaju da ih birači neće ‘’kazniti’’ na izborima zato što podrivaju nezavisnost pravosudja. U Srbiji su za građane važne ekonomske teme i Kosovo, pokazuju istraživanja”, kaže Goran Ilić.

Kako kaže naš sagovornik, ispada da se za nezavisno pravosuđe u Srbiji još bore pojedine sudije, tužioci i neke međunarodne organizacije:

“Kada su rumunske vlasti otpočele postupak smene Laure Koveši , rumunske specijalne tužiteljke, po nekim izveštajima, čak 300.000 ljudi je izašlo na ulice da joj da podršku. Da li nešto tako možete da zamislite u Srbiji? Moj odgovor je ne. Zašto je tako? Jedan razlog bi bio taj indiferentan odnos građana prema nezavisnosti institucija, ali postoji i drugi problem, a njega ću da formulišem kroz pitanje koga bi to građani iz redova sudija i tužilaca mogli da podrže?

Koga, zaista?

 

Kraj.

 

Prethodne delove serijala Istinomera Dosije Tužilaštvo čitajte ovde, ovde i ovde.

Naslovna fotografija: Instagram/Istinomer, Zoran Drekalović