Izveštaj o kretanju stanovništva koji je Gugl objavio pre dva dana trebalo bi da pokaže šta se promenilo tokom primene mera kao odgovor na korona virus. U njemu su kao posebne tačke izdvojene prodavnice, apoteke, parkovi, stanice… Na spisku je 131 zemlja, a narednih dana ovaj spisak će biti dopunjen, najavili su iz Gugla. U ovom prvom krugu, Srbija je izostala iz analize. Međutim, dostupni su podaci i za Hrvatsku, Sloveniju, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju. Šta kaže Gugl kako su se ponašale “prve komšije”?
Na hiljade Tviter naloga koji su botovali u pet zemalja - uklonjeno je u proteklom periodu sa Tvitera, a među njima je više od osam hiljada profila iz Srbije koji su vodili kampanju za “vladajuću partiju i njenog predsednika”. Nakon opsežnih provera koje je sprovela ova društvena mreža sklonjeni su botovi iz pet različitih kampanja koje su vođene u pet različitih zemalja, među kojima je i Srbija. Naša država se našla u društvu Saudijske Arabije, Indonezije, Hondurasa i Egipta.
Zbog optužbe da je u svom tekstu iznela dezinformacije o Kliničkom centru Vojvodine, sinoć je uhapšena novinarka Ana Lalić. Ona je danas puštena na slobodu, a premijerka Ana Brnabić najavila je povlačnje spornog Zaključka Vlade po kome se može smatrati da novinari koji informacije objavlju od neovlašćenih lica šire dezinformacije i lažne vesti. Istinomer podseća na dezinformacije o virusu korona i merama za njeno sprečavanje koje su delili predstavnici vlasti.
Polarizacija medija, ignorisanje od strane funkcionera i izostanak odgovora, sve ono što prati novinarstvo u Srbiji, postalo je još ogoljenije poslednjih nedelja tokom epidemije korona virusa i vanrednog stanja. Na kakve prepreke nailaze novinari u unutrašnjosti i zbog čega moraju da slušaju konferencije za medije u Beogradu, razgovarali smo sa kolegama iz Valjeva, Leskovca i Kragujevca. Odsustvo bilo kakvog obzira lokalnih institucija i funkcionera prema javnosti pre svega ostavlja posledice po građane, među kojima se šire i panika i strah, reklo bi se - opravdano. U toku dana stigao je i zaključak Vlade o tome da će sve informacije isključivo davati Krizni štab koji vodi premijerka Ana Brnabić.
“Čekam po dva sata na stanici i smrzavam se”. “Dolazim svojim kolima, a da nije njih, ne znam kako bih”. “Šef nas je prerasporedio, pa radimo u prodavnicama koje su nam blizu kuća”. Ovo su samo neki od odgovara zaposlenih koje smo juče zatekli na radnom mestu, uprkos vanrednom stanju i merama koje je ono donelo, kao što je ukidanje javnog prevoza. Improvizacija i snalaženje radnika, dva su scenarija, koja za sada daju, izgleda, rezultate.
Ulice sa znatno manjim brojem automobila, prazne autobuske stanice i prvi sneg obeležili su proteklo jutro u Beogradu, drugog dana bez javnog gradskog prevoza. Novinarka “Istinomera” razgovarala je sa trgovcima, radnicima obezbeđenja i zaposlenima u komunalnim preduzećima, koji su rano jutros išli na posao. Kao i prvog dana, većina se samoorganizovala sa kolegama. Međutim, od više njih smo mogli da čujemo za problem ljudi koji žive dalje, na obodu grada i koji nemaju pristup početnim stanicama koridorskih linija. A pojedini trgovci treba da smisle - šta da rade od 15 časova do prvih polazaka autobusa u popodnevnoj smeni.
Nova mera - ukidanje javnog prevoza - tokom vanrednog stanja dodatno je ispraznila ulice, a radnike koji moraju da budu na svom radnom mestu i za vreme epidemije korona virusa, naterala je da se snalaze - kako znaju i umeju. Prvi dan bez javnog prevoza, kako su sagovornici Istinomera potvrdili, obeležila je uglavnom solidarnost zaposlenih, jer se, mahom većina, samoorganizovala i do posla je putovala privatnim automobilom sa kolegama. S druge strane, neki od nadređenih su ostali nezainteresovani za muke radnika. Drugi nisu imali sve odgovore, kao na primer, kako da izdaju radni nalog svojim zaposlenima, uz koji jedino mogu da koriste koridorske linije prevoza koje su sada uspostavljene.
Izazivanje panike na društvenim mrežama već je dovelo i do prvih hapšenja. U jeku borbe sa epidemijom korona virusa, nadležni organi najavljuju hitne mere protiv svih koji šire lažne vesti i tvrdnje. Krivične prijave sleduju svima koji neoprezno koriste društvene mreže, ali i sredstva javnog informisanja, za šta su kazne još strože. Da li je to uvod u gašenje društvenih mreža ili samo obračun sa neodgovornim građanima u vreme vanrednog stanja? Dosadašnji primeri hapšenja proteklih godina pokazuju izvesnu nedoslednost reakcija nadležnih organa, koji sada ipak "obećavaju" budnost.
“Srbija Hrvatskoj nije apsolutni fokus spoljne politike, nego Evropska unija i integracija u Šengen, kao i to da ona poboljša svoju moć i ugled u evropskom kontekstu. Srbiji je fokus na Kosovu, na konstituisanju tih odnosa na Balkanu do kraja. U sadašnjim okolnostima u kojima nema izvesnosti o brzom priključivanju Srbije EU, ona pokušava da formira uticaj u ovom prostoru koji je izvan Unije, sa Bošnjacima, Albancima i drugima koji su tu involvirani, koliko je to moguće… Tako da se argument druge strane pokreće samo tokom izbora, a u međuvremenu ništa. Mislim da je to šteta. Tim više što ćemo 2021. ući u jedno razdoblje od dve do tri godine bez izbora. I u Srbiji i u Hrvatskoj. I to je dobar period da se možda na miru postave neke stvari na sto, bez tenzija koje proizlaze iz izbora”, kaže za Istinomer profesor Dejan Jović sa Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu, koji predaje i studentima Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, govoreći o zagađenom vazduhu u Srbiji i potencijalnim rešenjima, izjavio je da je to tema koja pre svega interesuje srednju, višu srednju i visoku klasu. Pri tome, ocenio je da je ona sve veća. Međutim, to nije skroz tačno i precizno, s obzirom na kriterijume koji se primenjuju pri određivanju klasa, kao i na sve izraženije ekonomske nejednakosti među ljudima u Srbiji.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
