Za Bus plus ne važi vanredno stanje

“Čekam po dva sata na stanici i smrzavam se”. “Dolazim svojim kolima, a da nije njih, ne znam kako bih”. “Šef nas je prerasporedio, pa radimo u prodavnicama koje su nam blizu kuća”. Ovo su samo neki od odgovara zaposlenih koje smo juče zatekli na radnom mestu, uprkos vanrednom stanju i merama koje je ono donelo, kao što je ukidanje javnog prevoza. Improvizacija i snalaženje radnika, dva su scenarija, koja za sada daju, izgleda, rezultate.

 

Posle tekstova Istinomera o početku primene novog režima prevoza za medicinske radnike i druge zaposlene koji imaju radni nalog i teškoćama na koje su nailazili, našoj redakciji se javilo više građana, sa različitim problemima. Između ostalog, Istinomer je imao uvid u snimak koji je napravila jedna putnica, a svedoči o izbacivanju putnika sa koridorske linije jer nije imao mesečnu Bus plus kartu. Upravo je ovo jedna od stvari na koju su nam ukazali danas brojni trgovci sa kojima smo razgovarali.

“Inače imam takve smene i radno vreme da sam na posao dolazila automobilom. Sada njega ne koristim, već bih morala da idem prevozom, a nemam mesečnu kartu. Za sada se snalazim”, kaže jedna od prodavačica sa kojom smo razgovarali.

Scenama izbacivanja putnika, ali i retkog gledanja kroz prste, posvedočila je naša druga sagovornica.

“Znate kako, sve razumem. Ali da u ovakvo vreme izbacujete ljude iz prevoza, baš ne ide… Na liniji koju ja koristim iz Kumodraža svakog dana su strogi i ne popuštaju putnicima. U jednom drugom autobusu sam videla da je jedna žena otkucala kartu i nisu je “dirali”. Ja imam mesečnu, ali nije lako. Svakog dana, kada mi se završi smena, po dva sata sedim na stanici i čekam. Šta ću… Smrzavam se”, objašnjava druga prodavačica.

Njen kolega dolazi svojim automobilom i kako kaže, obično poveze još ljudi.

“Da nije kola, ne znam kako bih. I dolazim i vraćam se tako. Pa dokle izdržimo. Plata mora da se zaradi, a mogli bi makar iz Parking servisa da nam progledaju kroz prste, kada već drugačije ne bismo mogli na posao”, prokomentarisao je naš sagovornik.

Osim obavezne mesečne karte za zaposlene što mnogim zaposlenima sada pravi problem, i dalje je posebno težak put do posla radnicima koji žive u udaljenim predgrađima. Na našu adresu je stigao upravo jedan takav apel.

 

Ilustracija/Saobraćaj u Beogradu

 

“Iz Velike Moštanice pustili su autobus L31 da bismo isli na posao, jer imamo radnu obavezu a on uopste ne ide u Moštanicu vec samo do ulaza – što znači da do njega treba 10 km da pešačimo. Čemu onda svrha tog autobusa koji saobraća do manje naseljenog dela naselja”, pita se naša čitateljka, uz komentar da njenog poslodavca “ne zanima kako ce se radnik snaći”.

 

*Trebješanin: Ovo je idealno stanje za autokratsku vlast

*Dupla selidba studenata iz domova

 

Na taj isti problem, kao što smo već pisali, ukazivali su nam i zaposleni koji žive na obodu grada, kao na primer, u Sopotu i Lipovici.

Mladić koji radi u maloprodaji, u centru grada našao je privremeno rešenje i dolazi na posao – biciklom.

“Uspeo sam ovih nekoliko dana, ali stvarno je teška situacija svima nama”, kratko je odgovorio.

Inače, u trenutku dok se radnici “snalaze” na putu do posla, oglasio se gradski urbanista Marko Stojčić koji preporučuje Beograđanima upravo vožnju biciklom.

“U situaciji kada se ne zna koliko pandemija može da potraje, najbitnije je da se smanji mogućnost zaraze na minimum svim raspoloživim sredstvima, a vožnja bicikla je svakako jedno od njih. Pri tom je potpuno besplatna i ekološki održiva. Nadamo se da ćemo svi zajedno na odgovoran i solidaran način uspešno prebroditi ovu krizu, te da će ova teška vanredna situacija možda izroditi nove bicikliste koji će nam se pridružiti u borbi za razvoj biciklističke kulture i nedostajeće infrastrukture u našem gradu, što će dovesti do eliminisanja drugih problema, poput zagađenja, na koje smo trenutno zbog virusa korona zaboravili,” navodi se u saopštenju na sajtu Grada Beograda.

 

Redakcija Istinomera će nastaviti da se bavi problemima radnika. Vaša iskustva možete da nam pošaljete na [email protected]

 

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović