Širenje panike: Virus probudio tužioce

Izazivanje panike na društvenim mrežama već je dovelo i do prvih hapšenja. U jeku borbe sa epidemijom korona virusa, nadležni organi najavljuju hitne mere protiv svih koji šire lažne vesti i tvrdnje. Krivične prijave sleduju svima koji neoprezno koriste društvene mreže, ali i sredstva javnog informisanja, za šta su kazne još strože. Da li je to uvod u gašenje društvenih mreža ili samo obračun sa neodgovornim građanima u vreme vanrednog stanja? Dosadašnji primeri hapšenja proteklih godina pokazuju izvesnu nedoslednost reakcija nadležnih organa, koji sada ipak "obećavaju" budnost.

Republički javni tužilac Zagorka Dolovac, iako retko prisutna u javnosti, oglasila se u jeku vanrednih okolnosti zbog korona virusa. Na adresu tužilaštava stiglo je uputstvo o njihovom radu za vreme vanrednog stanja, s posebnim osvrtom na kršenje zdravstvenih propisa za vreme epidemije. Uz to, posebno im je skrenuta pažnja na predmete koji se odnose na član 343. Krivičnog zakonika – izazivanje panike i nereda.

Hapšenja povodom širenja “lažnih vesti i tvrđenja” često su izazivala kontroverze, a u uslovima kada javnost budno prati svaku informaciju o zarazi koja je pogodila planetu, pitanje je staro – gde se postavlja granica između panike i interesa javnosti. Odgovori bi mogli da leže u primerima dosadašnjeg rada nadležnih organa o kojima smo mogli da nađemo informacije u medijima.

Izazivanje panike i nereda spada u krivična dela protiv javnog reda i mira. Ako se lažnim vestima i tvrdnjama osujete mere državnih organa, kazna je do tri godine zatvora. A u slučaju da se to delo učini putem sredstava javnog informisanja, sličnih sredstava ili na javnom skupu – učinilac može da završi iza rešetaka i do pet godina.

 

 

Zašto je ovo krivično delo opet postalo “aktuelno”? Prva žena srpskog tužilaštva uputila je svoje kolege na koja krivična dela da obrate pažnju u toku vanrednog stanja. Osim, razumljivo, predmeta koji se odnose na kršenje propisa u vezi sa epidemijom, tu je svoje mesto našlo i naglašeno “HITNO” postupanje u slučajevim širenja lažnih vesti.

Istog dana se dogodilo i prvo hapšenje zbog širenja panike povodom korona virusa.

 

Strah među kolegama
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Novom Sadu uhapsili su B. S. (1985) zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivično delo izazivanje panike i nereda. Kako se navodi u saopštenju, sumnja se da je u svom preduzeću nakon svađe sa kolegom neistinito izjavio da je bio u društvu sa osobama zaraženim korona virusom što je izazvalo strah i paniku među zaposlenima.

 

“B. S. je određeno zadržavanje do 48 sati nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu”, navodi MUP.

Ono što je zanimljivo, jeste da uz ove zvanične mere, ne ulazeći u komentarisanje postupaka samih slučajeva, dešava se paralelno da od pojedinih aktera na domaćoj javnoj sceni stižu upozorenja o gašenju društvenih mreža, kao što se moglo čuti od Nebojše Krstića i Zorana Dragišića.

Najpoznatiji primeri reakcije nadležnih organa zbog širenja panike, i to upravo putem društvenih mreža, dogodili su se tokom poplava u Obrenovcu 2014. godine, a potom i zbog “izlivanja metana u vodu Beogradskog vodovoda” 2018. godine.

 

Kako su sve reagovali pravnici povodom ovih slučajeva i koje su zamerke izneli?

 

Te 2014. godine, kako piše 021.rs, profesor Milan Škulić kazao je da da bi “panika ovde predstavljala neko iznenadno i značajnije uznemirenje građana i osećaj nesigurnosti jačeg intenziteta, što znači da se radi o značajnijem stepenu straha koji je nastupio zbog iznošenja ili pronošenja tih lažnih vesti”.

„U ovom slučaju kataklizmičnih poplava, to bi značilo da je neko takvim lažnim vestima ili tvrdnjama delovao na građane suprotno odlukama državnih organa da izbegavaju evakuaciju ili obrnuto, da napuštaju određeni prostor kad nije neophodno i slično“, rekao je profesor.

Ukoliko je, pak, samo neka lažna vest i tvrdnja plasirana, ali to nije dovelo do takve posledice, tada ne bi postojalo to krivično delo.

Kada je u pitanju teži oblik dela,objasnio je tada Škulić, tu bi moglo da dođe do odgovornosti i za pokušaj, čak i onda kada nije nastupila posledica. A za pokušaj se uvek zahteva postojanje umišljaja kao težeg oblika krivice, kazao je profesor, dok samo plasiranje lažnih vesti ili tvrdnji ne mora uvek da znači, samo po sebi, da je učinilac uvek bio svestan da bi svojim delovanjem mogao da izazove pomenute posledice, odnosno da je na takvu posledicu pristao.

 

Vodovod, trudnica i rešetke

 

Još jedan u nizu interesantih slučajeva dogodio se sredinom 2018. godine.

Pripadnici MUP, po nalogu Višeg tužilaštva, uhapsili su F.J. (42) i B.C. (39) „zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo izazivanje panike i nereda“.

„Oni se sumnjiče da su na društvenim mrežama širili lažnu informaciju da u naredna dva dana vodu u Beogradskom vodovodu ‘ne treba koristiti za piće, jer se u vodu greškom prosuo metan, pun kancerogenih čestica’ i na taj način izazvali uznemirenost i paniku među građanima“, navodi se u saopštenju MUP-a.

U ovaj slučaj, na kraju, upleten je i Ustavni sud. Njemu je podneta žalbu u ime F. J, koji je u tom trenutku već četiri meseca bio u kućnom pritvoru zbog objave na Fejsbuku. Žalbu je podneo Komitet pravnika za ljudska prava – Jukom.

Jukom je ocenio da je “takvo lišenje slobode i ograničenje prava na slobodu izražavanja nedopustivo u demokratskom društvu i ima za cilj zastrašivanje svih građana koji izražavaju političko mišljenje suprotno od većinskog”.

 

*Petrović Škero: Pravo na dostojanstvo ličnosti niko ne sme da nam ograniči

*Fektčekeri, zanat najnoviji

 

“Uprkos činjenici da je F. J. sklopio sa Višim tužilaštvom u Beogradu sporazum o priznanju krivice početkom avgusta, iako se nisu stekli elementi krivičnog dela koje mu se stavlja na teret – izazivanje panike i nereda, i izrazio kajanje zbog navodno učinjenog dela, glavni pretres nije zakazan ni tri meseca nakon potpisivanja sporazuma”, navodi se na sajtu Jukoma.

U analizi “Vremena”, o „režimskoj mašineriji za širenje laži“, uz ovaj primer, podsećaju i na slučaj “nepostojeće trudnice” i medijima koji su objavili vest da je žena izgubila bebu jer nije uspela da stigne kod lekara zbog protesta protiv povećanja cene goriva.

“Vrlo brzo je utvrđeno da nikakva trudnica iz Topole nije izgubila bebu, da nije „pala prva žrtva blokade“ i da je čitava priča izmišljotina. Brže-bolje je obrisana sa svih portala koji su je preneli, ali, i dalje se može naći u keširanoj verziji sajtova. Za to nije potrebno veliko tehničko znanje i umeće, što ideju o laganju i izmišljanju u eri interneta čini još glupljom od uobičajeno glupe. Za razliku od običnih građana, pojedinaca koji su pohapšeni zbog „metana u vodi“, zbog „trudnice iz Topole“ niti je iko priveden, niti je bilo ikakve reakcije nadležnih”, piše Vreme.

 

*Krajem februara mediji su objavili da policija traga za nepoznatom osobom zbog sumnje da je izazvala paniku. Povod je bio snimak na društvenim mrežama u kojem se navodi da postoje smrtni slučajevi u Srbiji izazvani korona virusom.

*Po odobrenju zamenika tužioca, pre nekoliko dana, u Malom Crniću određeno je zadržavanje D. J. iz Kule zbog krivičnog dela izazivanje panike i nereda. Osumnjičeni je navodno na Fejsbuku uz fotografije vojnika objavio da je u njegovom mestu raspoređena vojska i policija i da se dele bonovi za hleb.

 

Problemi u Crnoj Gori

 

Da Srbija nije jedina koja se bavi ponekada bavi izazivanjem panike i širenjem lažnih vesti, pokazuju skorašnja hapšenja u Crnoj Gori.

Naime, crnogorska policija privela je novinare Dražena Živkovića (39) i Gojka Raičevića (56) zbog sumnje da su izvršili krivična dela izazivanje panike i nereda. Oni su objavili informaciju da je u državnoj vili Gorica odjeknula eksplozija. Uprava policije je to demantovala navodeći da je reč je o manjem elektro-kvaru. Prethodno je pritvorena i urednica Fos medija Andjela Đikanović jer je objavila da će „specijalne snage kosovske policije Rosu pomagati crnogorskoj policiji na Badnji dan“, što je crnogorska Vlada ubrzo demantovala.

Povodom ovih hapšenja, reagovala je Akcija za ljudska prava (HRA) koja je podnela Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti člana Krivičnog zakonika koji se odnosi upravo na izazivanje panike i nereda i sankcioniše objavljivanje lažnih vesti.

U inicijativi se navodi da je Evropski sud za ljudska prava utvrdio da lišenje slobode kao sankcija za prenošenje neistinitih informacija nije prihvatljivo, osim izuzetno, u slučajevima govora mržnje ili podsticanja na nasilje, jer ima „posebno odvraćajući efekat na slobodu izražavanja“.

 

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović