Ni dve nedelje nakon utakmice Evrolige Partizan - Pariz, na kojoj je došlo do tuče na tribini posle pokušaja uklanjanja transparenta podrške studentima, MUP i tužilaštvo nisu se oglasili u vezi sa tim događajem. Ne znamo ni da li je neko priveden, niti da li su podnete krivične ili prekršajne prijave. S druge strane, policija i tužilaštvo reagovali su ekspresno kada su se za krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu teretili studenti i građani koji protestuju protiv vlasti.
Prisustvo zamenika komandanta Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata u Petoj gimnaziji nakon blokade đaka otvorilo je pitanje zašto se pripadnici policijske jedinice koja bi po nadležnosti trebalo da štiti javne ličnosti i ključne objekte sve češće pojavljuju na protestima. JZO je poslednjih meseci postala sve vidljiviji akter na ulicama i protestima, a njen komandant Marko Kričak našao se u centru pažnje javnosti zbog optužbi za maltretiranje studentkinje Nikoline Sinđelić. Istraživački novinari godinama ukazuju na kontroverze koje prate ovu jedinicu, često nazivanu “nedodirljivom”. Sve to dodatno pojačava sumnje u način na koji se JZO koristi i otvara ozbiljna pitanja o granicama njenog delovanja i odgovornosti prema javnosti.
„Ustaje pristojna Srbija” - napisao je Informer u najavi skupova protiv blokada, navodno u organizaciji Centra za društvenu stabilnost. Izveštaji sa tih okupljanja već su u naslovima nosili ocene „veličanstveno”, „prelepo”, „igla nema gde da padne”. Uz te ocene, stigla je i procena MUP-a da je u nedelju, 31. avgusta, na ulice Srbije izašlo više od 100.000 ljudi i da je sve „proteklo u najboljem mogućem redu”. Tako je i jedna institucija dala legitimitet propagandnoj akciji kojom se šalje poruka da je Srbija zapravo protiv blokada (na kojima se traže odgovornost i izbori), da želi baš ono što naprednjaci i tabloidi vezuju za prezime Vučić, a to su mir i stabilnost.
Ranko Panić u medijima se pojavljuje kao tema kad god vlast hoće da dokaže i ilustruje kako su “blagi” prema onima koji protestuju, ističući da je prethodna vlast kriva za smrt jednog čoveka. Najčešće povodom protesta, policijske brutalnosti i postupanja MUP-a, iskrsne upravo Panićevo ime, zgodno za manipulisanje činjenicama. Podsetimo, Radovan Karadžić je (zvanično) uhapšen 21. jula 2008. godine. Radikali su, zbog toga, organizovali protest 29. jula 2008. u Beogradu. Panić je tog dana bio na ulici, prebijen je i preminuo je posle nekoliko nedelja. Šta konkretno sve do sada znamo o ovom slučaju?
Grupe maskiranih policajaca koji uleću u masu, hapse građane i udaraju ih pendrecima, otvorilo je nekoliko pitanja - da li policajci smeju uopšte da nose fantomke, da li moraju tokom intervencije da se prvo legitimišu i da li su tačni navodi da su ljudi u unformama, a bez bilo kakve identifikacije, “unajmljeni” civili?
Da li se plašite da ćete zbog objave na društvenim mrežama ili poruke koju ste napisali na nekoj Vajber grupi u kojoj kritikujete vlast, završiti u pritvoru? Ili na informativnom razgovoru možda zato što ste bii na nekom protestu? Iznenadite li se kad vidite vest o privođenju aktivista ili opozicionih političara ili samo nastavite da klikćete dalje?
Od trenutka kada su se pojavili navodi da je 15 minuta tišine, na protestu u Beogradu 15. marta, prekinuo udar „zvučnog topa”, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić se više puta oglašavao u javnosti. Negirao je upotrebu ovog oružja, objašnjavao da njegovo korišćenje nije u skladu sa zakonom, pa precizirao i da je prvobitna izjava da MUP nema zvučni top bila „nespretna”. I osim što je objašnjavao, u sredu je pred kamerama i pokazao šta to policija zapravo poseduje. Medije su potom ispunili naslovi o njegovim „krivudanjima”, kontradiktornim izjavama, pa i ocene javnosti da ministar govori čas jedno, čas drugo. Istinomer se vraća na ključna pitanja o „zvučnom topu”, ali i na pitanje - šta je zapravo rekao Ivica Dačić?
Uprkos svedočanstvima više od 3000 ljudi, koji su Crti i drugim nevladinim organizacijama prijavili da su osetili „napad“, odnosno neobičan zvuk dok su stajali u tišini na protestu u Beogradu, a zatim i zdravstvene posledice, vlast kaže – građani umišljaju. I pre nego što je tužilaštvo sprovelo i završilo istragu, predstavnici vlasti od subote uveče kategorično negiraju da je na demonstrante pucano zvučnim topom ili bilo kojim zvučnim oružjem. Negira se i inicijalna analiza Earshot-a, prve svetske neprofitne organizacije koja se bavi istraživanjem zvučnih materija u cilju zaštite ljudskih prava i životne sredine, prema kojoj zvuk koji se čuje na snimcima koje su do sada analizirali, odgovara buci kakvu proizvodi Vortex Ring Gun ili Vortex Cannon. Niko, međutim, ne nudi odgovor šta je izazvalo stampedo, ako nije ni zvučni top ni Vortex.
Otvorena represija vlasti nad građanima obeležila je godinu za nama, poručuju sagovornici Istinomera. Počelo je hapšenjem aktivista zbog protesta protiv rudarenja litijuma i privođenjem nezadovoljnih poljoprivrednika, a kulminiralo hapšenjima i pritvaranjem građana na protestu u Novom Sadu zbog pogibije 15 ljudi u tom gradu. Svedočili smo policijskoj brutalnosti, valjanju po tabloidnom blatu svih koji kritikuju vlast, napadima na studente i građane u kojima su učestvovali i javni funkcioneri SNS-a i momci pod kapuljačama, te pritiscima Bezbednosno informativne agencije na aktiviste i studente koji traže odgovornost za pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu.
„Zakon o unutrašnjim poslovima je odličan”, rekao je Aleksandar Vulin o prošlom nacrtu. Međutim, ministra unutrašnjih poslova predsednik Srbije je tada „zamolio” da povuče predlog iz procedure, uz reči da je „ostalo šest meseci do izbora” i da „ne želi da u poslednjih šest meseci donosimo tako važne zakone". U međuvremenu, izbori su prošli, Vulin je otišao na čelo BIA i zamenio je pozicije sa Bratislavom Gašićem. Pred praznike se pojavila nova, zapravo reprizirana verzija nacrta sa spornim odredbama, između ostalog - da ovlašćeno lice može bez naredbe suda da uđe u tuđi stan i druge prostorije i da se identitet proverava upotrebom sistema za obradu biometrijskih podataka.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
