Represija „ispod“ radara: Smemo li da oguglamo na vesti o pozivima iz službi bezbednosti?

“Prvo sam udarena tupim predmetom po ramenu. Potom me je neko sapleo i pala sam na kolena, a posle toga i licem ka zemlji. Pokušala sam da ustanem, ali su počeli da me tuku nogama i palicama”, opisala je studentkinja početak napada, navodeći da su tražili su joj ličnu kartu dok je ležala na zemlji. (Izvor: Danas)

Studentkinja kojoj je polomljena vilica pre nekoliko meseca ispred stranačih prostorija SNS svedočila je krajem maja na glavnom pretresu u slučaju protiv četvorice aktivista Srpske napredne stranke u Osnovnom sudu u Novom Sadu.

Posle ovog napada pala je Vlada, a vest o Ani V, gledajući proteklih sedam meseci samo je jedna od mnogih gde su oni koji protestuju, kritikuju glasno ili se na neki način bune protiv vlasti – završe kao (slučajna ili izabrana) meta nasilja. Fizičkog, medijskog, pravnog ili političkog.

Proteklih meseci, kako traje politička i društvena kriza, koju nismo kao društvo iskusili u novijoj istoriji, informacije o batinama na ulici, incidentima s policijom, pozivanjima na informativne razgovore, pomerile su granicu tolerancije na represiju. Jednostavnom Google pretragom naslova, kao rezultat imamo na desetine vesti i objava.

Kuvanje žabe u vrućoj vodi za po stepen ili dva traje već godinama, da ne zaboravimo – kampanje tabloida, targetiranje pojedinaca, pretnje, napade na novinare, prisluškivanje aktivista (više o tome u izveštaju Amnesty International-a), zadržavanje aktivista na ulasku u zemlju. O igranju i manipulaciji strahovima i traumama, nije tema ovog teksta, ali kao ilustraciju da napomenemo dva “detalja” čemu smo svi izloženi. Na primer, višegodišnje najave ratova na naslovnim stranama tabloida i konferencija za medije predsednika Srbije gde prikazuje fotografije žrtava i iznosi detalje o zločinima, zbog čijih ubistava se sudi grupi Veljka Belivuka.

***

Protesti proteklih meseci i ova društvena promena koja se događa dodatno je osvetlila slučajeve represije i brutalnosti, ali usled učestalosti, paralelno i normalizovala očekivanja da se oni događaju. Što je novi nivo opasnosti i rizika, ne samo za građane pojedinačno, već i za još postojeće tragove demokratije. 

Ako oguglamo i postane nam “normalno”, na šta ćemo onda reagovati? Ako u svakodnevnim razgovorima čujete, da “nas sve prisluškuju”, da mogu da nam uzmu telefone, “pa naravno da će policija da te malo izudara u stanici”, “šta očekuješ ako toliko baš pišeš po Tviteru”, itd.

Ali nije normalno, a ni legalno. Aktivisti iz Novog Sada su uhapšeni zbog sumnje da su pripremali da ruše ovaj ustavni poredak (krivično delo češće u fokusu poslednjih nekoliko godina). Šira javnost nije odmah reagovala, tek nekoliko aktivista, novinara i NVO (studenti su se bili i ogradili na početku). 

A ako ova vest o prisluškivanju, praćenju, najavi svega toga na televiziji sa nacionalnom pokrivenošću nije dovoljna da izazove kakvu reakciju odmah, da li su građani, a i mediji pre svega, s dužnom pažnjom ispratili slučaj izgorelog staračkog doma (u kojem je, prema prvim informacijama, život izgubilo najmanje osmoro ljudi), na primer?

Ili na slučaj uhapšenog koji se (navodno) ubio u “marici” dok je bio sam, vezanih ruku? 

Između ovih vrlo osetljivih priča i ekstremnih slučajeva, u poređenju sa njima, dešavaju se učestalo oni manje brutalni, ali i dalje važni.

Sećate li se penzionera Ilije Kostića koji je posle protesta u Novom Sadu priveden zbog sumnje da je koristio biber-sprej, a onda usled batina u policijskoj stanici, ostao bez testisa? To se dogodilo u novembru prošle godine, nekoliko nedelja nakon pada nadstrešnice.

U međuvremenu, ono što je do medija dospelo: studenti su pozivani na razgovore u BIA u više navrata, petoro zaposlenih na RTS-u pozvano na informativni razgovor, rektor Đokić pozvan na informativni razgovor, aktivisti i aktivistkinje Sviće, predstavnici opozicionih stranaka, roditelji učenika, pojedini lekari, uticajni “tviteraši” ko zna koliko puta…

Podsetimo, nakon incidenata u Skupštini grada Kraljeva, privedeni su Vladan Slavković, odbornik Lokalnog fronta, i Ivan Matović iz Udruženja starosedelaca. Jedan Kragujevčanin priveden je zbog duvanja u pištaljku na autobus naprednjaka. Novosađanin zbog poruke u Vajber grupi mesne zajednice (delo za koje se sumnjiči je ugrožavanje sigurnosti predsednika) dobio je mesec dana pritvora. 

***

S druge strane, na pojedinim televizijama mogu se čuti “saveti” sagovornika kako se efikasno obračunati sa aktivistima. Krajem maja na TV Informer nabrajana su imena aktivista koji su otišli u Sarajevo na jednu konferenciju, a onda je jedan od ljudi u studiju dao ideju da bi BIA mogla da dočeka te aktiviste na granici, “pa pokaže neke prostorije” i “niko ih ne dira”, ali može “lako da se padne”. Međutim, to nije prošlo lakmus test kod tužilaštva za reakciju.

U ovakvoj atmosferi izuzetno je važno podsetiti se zakona i činjenica. Da, pozivi na informativne razgovore koriste se kao metod zastrašivanja javnosti. Na to su upozoravali i pojedini advokati više puta (piše i Nova.rs o tome).

Šta kaže Zakon o krivičnom postupku?

Član 288 se odnosi na “Prikupljanje obaveštenja od građana”, što je zapravo taj “informativni razgovor”, izraz koji se kolokvijalno koristi:

• Policija može pozivati građane radi prikupljanja obaveštenja. U pozivu se mora naznačiti razlog pozivanja i svojstvo u kome se građanin poziva. Prinudno se može dovesti lice koje se nije odazvalo pozivu samo ako je u pozivu bilo na to upozoreno.
• Prilikom postupanja po odredbama ovog člana, policija ne može građane saslušavati u svojstvu okrivljenog, odnosno ispitivati u svojstvu svedoka ili veštaka, osim u slučaju iz člana 289. ovog zakonika.
• Prikupljanje obaveštenja od istog lica može trajati onoliko koliko je neophodno da se dobije potrebno obaveštenje, a najduže četiri časa, a po pristanku lica koje daje obaveštenja i duže.
• Obaveštenja od građana se ne smeju prikupljati prinudno.

U ovakvim okolnostima, u međuvremenu je smišljena nova taktika za stezanje ruku medijima, naročito istraživačkim. Krik je nedavno pisao o najavljenim izmenama medijskih zakona. Ukratko, radna grupa je dobila nacrt od Ministarstva informisanja, za koji kažu da nije rezultat njihovog rada. A da će jedan od članova koji će navodno biti menjan – znatno ograničiti informacije koje će novinari smeti da objavljuju o istragama i sudskim postupcima.