Sadizam i renesansa #Blog

Emisija je najavljivana kao najvažnija u istoriji SNS-a. Kako odoleti? Mada su teme o kojima gost govori već odavno, uglavnom, iste. Vrte se fraze, čudnovata poređenja, brojke hiljadušestomilijardidvadesetmilionazareztrinuledvestotine i “dži-di-pi nam je naj-bo-lji”.

Što i sinoć čusmo više puta, a volim da citiram – ja ne kukam i ja se ne žalim. Ali očekivala sam makar jednu vest u tih devedeset minuta. Bilo je to naivno; mada su se pitanja i teme pojavili satima ranije na portalima i društvenim mrežama, naravno. Od igle do lokomotive. To jeste, od kriminala do Kosova, preko Đilasa, izbora, stranih plaćenika, uz dozu Stefanovića i Hrkalovićke.

Uz malenu pomoć voditeljke, razgovor je tekao bez problema.

***

Pojavio se u teget džemperu. Čim nema sakoa, ton “intervjua” će biti ličniji, već smo navikli. I dobro sam rekla.

A šta je bilo to istorijsko?

Da li zbog toga što je ispao iz forme, jer debata nema ko zna otkad, ili što se umorio od skoro svakodnevnih lajv uključenja – uostalom, neće onih devet televizora u Predsedništvu zvrjati u prazno – sumnjam, dakle osnovano, da je predsednik i sam sebi dosadio.

Kako drugačije objasniti njegovo izlaganje na TV Prva?

U ovom tekstu namerno neću koristiti njegove citate u celosti. Ne da mi želudac. Čak i ovaj moj, posle nekoliko godina u dnevnim novinama i hronici, istreniran (ili traumatizovan, kako hoćete) na dnevnu dozu zla i nesreće, sinoć se na momenat prevrnuo.

To je bio trenutak kada je Aleksandar Vučić, predsednik ove zemlje, počeo detaljno da opisuje ljudske ćevape i – zaustaviću se na tome – druge detalje zločina za koji se sumnjiče Veljko Belivuk i drugi.

Dakle, zanemeh evo i ja.

Šta on i njegovi najbliži saradnici misle o žrtvama, njihovim porodicama i, daleko bilo, nekakvim kodeksima i zakonima, već smo ustanovili kada su nedavno prikazivali fotografije tih žrtava, tj. njihovih tela. Ali zašto mora da priča o ljudskom mesu? (I reč ćevapi je ponovio sinoć sigurno više od deset puta.)

Da li smo toliko oguglali na njegovu logoreju? Da li su govori predsednika postali samo sveprisutni šum u medijima, pa ga više niko i ne primećuje? Jesmo li se navikli, ne samo mi novinari, na njegove teme, pa sad mora nešto brutalnije/stravičnije/(foto/video) da ponudi narodu? Da im objasni, da čuju ljudi, da znaju, da im kaže istinu u lice.

Čini mi se da odgovor leži u jednostavnosti. Elem, najčitanije teme, što mogu iskustveno da zaključim, uglavnom su sport, hronika i džet-set, odnosno život poznatih i njihove ispovesti. I deluje mi da se predsednik fokusirao na to.

Sport

U njegovom slučaju, pod rubriku sport ne bih smestila zaista turnire i bodove. Ali zato bih sva ona njegova poređenja i takmičenja s neprijateljima, Hrvatskom, Crnom Gorom, regionom, opozicijom, žutima, svetom, Evropom itd. (dalje upišite po volji).

“Glavu dajem, al’ Srbiju ne dajem”, reče Vučić sinoć.

Drama.

“Milijarde ste uložili protiv mene, pa šta?”

“Ja sam stručnjak za Srbiju. (…) Ja sam rekao Netanjahuu: Vidi, Bibi…”

“Srbija nije slaba, nije jadna. Petostruko je snažnija nego 2008. godine.”

O SNS-u, nije odoleo:

“Čudesna partija divnih ljudi.”

A i ostao mu je, inače, pismeni magistarski, kaže, nije nikada patio od tih stvari iako je je imao sjajne ocene i metodologiju je polagao…

“Imamo najbolje rezultate u istoriji Srbije, po broju domova zdravlja, muzeja, plata, penzija…”

Hronika

Da li mu je tužilac dao predmet da baci pogled, inspektori koji su skupljali dokaze, ministar Vulin, ako je znao, ili predsednik prosto učestvuje u istrazi, ko to zna? Uglavnom, pokazao je sinoć da je i te kako upoznat.

TV Prva je ekskluzivno prikazala snimke iz “mafijaških bunkera” i Vučić se “šokirao”, ali u pauzi od “sporta” fokusirao se na rubriku kriminal.

“Završena je ta priča. Tužilac je prezadovoljan.”

Pa “pet meseci nemamo jedno ubistvo”… Onda i o oružju koje probija blindirane automobile, a predsednik o pancirima reče:

“Nikad ga nisam imao i nikad neću da ga nosim, može mi se.” Kao i da je video da se Vulin tresao od straha (na otvaranju spomenika), ali on je izašao mrtav hladan.

Pod hroniku bih smestila i, ne znam zbog čega – ponavljanje izjave “neću da vraćam majkama decu u kovčezima”.

Valjda za dodatnu dozu horora.

Život poznatih

Posebna tema, u skladu sa stajlingom, bili su porodica i emocije.

“Gde su latufundije Andrejeve”, pitao je predsednik u jednom trenutku. I otkrio nam da na suđenja Andrej dođe sam, razni mu prilaze, kažu “aj da se dogovorimo”, a Andrej im kaže “sklanjajte se od mene”.

Pritom, Vučići ne kukaju i ne plaču. Čak je i Vukan to naučio, reče predsednik, kao i:

“Ja sam najslabiji od Vučića.”

U tom bloku o ličnom životu, fokusirao se ipak na Danila. Kako reče, on je meta jer ti neki hoće predsednika emocionalno da osakate. Pa su terali dilere iz Valjeva da se približe Danilu, da mu podvode devojke, nude drogu ili kako već reče, “da bi njega ucenjivali”.

Najavljuje neke nove fotografije? Videćemo verovatno u sledećoj epizodi.

Naslovna fotografija: Beta/Emil Vaš