Policija bez lica: Šta zakon zaista dozvoljava?

Pripadnici MUP-a smeju da nose “fantomke”

Uredba o uniformi i oznakama policijskih službenika (primenjuje se od avgusta 2023) predviđa da pripadnici MUP-a kao deo opreme imaju potkape sa prorezom za oči, a Interventna jedinica 92 i Policijska brigada imaju pritom i bandane.

“Potkapa sa prorezom za oči i bandana nose se samo po nalogu nadređenog policijskog službenika”, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova “povodom brojnih spekulacija koje su se pojavile u medijma, kao i na društevnim mrežama”.

Između ostalog, u ovom saopštenju od 2. jula 2025. godine, navodi se “kako se radi o zadacima visokog bezbednosnog rizika” policijski službenici nose delove opreme i “u zavisnosti od bezbednosne procene”.

Inače, Uredbom o specijalnoj i posebnim jedinicama policije (najnovije izmene stupile na snagu u martu, pa u aprilu 2025. godine) predviđeno je da pripadnici Interventne jedinice 92 imaju kao deo opreme i fantomke, što se u saopštenju MUP-a ne navodi.

Ovim izmenama, između ostalog, precizirano je da službenici Interventne jedinice mogu, između ostalog, da koriste i civilna putnička, kao i terenska vozila bez policijskih oznaka. (Izvor: N1)

***

Ovakva anonimizacija policije je na tragu kontroverznih Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima koji su zbog pritiska javnosti zaustavljeni pre nekoliko godina. Podsetimo, u septembru 2021. godine bilo je predviđeno, između ostalog, da se uvede video-nadzor sa prepoznavanjem lika, a da se zabrani javno objavljivanje imena i prezimena policijskih službenika.

Jedna od spornih odredbi tada bila je i sama upotreba termina „policija“, odnosni predviđena mogućnost ministra unutrašnjih poslova da neke organizacije on proglasi policijom, na primer. (Izvor: Istinomer)

Ministra unutrašnjih poslova Akeksandra Vulina predsednik Srbije je tada „zamolio” da povuče predlog iz procedure, jer  je „ostalo šest meseci do izbora” pa „ne želi da u poslednjih šest meseci donosimo tako važne zakone“. 

Oživljavanje Vulinove ideje, nakon što je preuzeo BIA i otišao iz MUP-a, usledilo je u decembru 2022. godine, kada se uoči praznika pojavila nova, zapravo reprizirana verzija nacrta sa brojnim spornim odredbama, između ostalog – da ovlašćeno lice može bez naredbe suda da uđe u tuđi stan i druge prostorije i da se identitet proverava upotrebom sistema za obradu biometrijskih podataka. Krajem decembra 2022. i ovaj nacrt je povučen iz procedure nakon pritiska javnosti.

Policajci moraju da se legitimišu pre intervencija

Član 66 Zakona o policiji kaže: “policijski službenik se, pre početka primene policijskog ovlašćenja, predstavlja pokazivanjem službene značke i službene legitimacije, a policijski službenik u uniformi samo na zahtev lica prema kome primenjuje ovlašćenje”,

Međutim, ovaj isti Zakon dalje pojašnjava kada to nije slučaj: 

“Izuzetno, policijski službenik neće se predstaviti na način iz stava 1. ovog člana ako okolnosti primene policijskog ovlašćenja u konkretnom slučaju ukazuju da bi to moglo ugroziti postizanje zakonitog cilja. U tom slučaju policijski službenik će, tokom primene policijskog ovlašćenja, na svoje svojstvo upozoriti rečju: „Policija“.

Po prestanku okolnosti iz stava 2. ovog člana policijski službenik će se predstaviti na način iz stava 1. ovog člana.”

Viša javna tužiteljka u penziji Jasmina Paunović za Istinomer podvlači – da, policajci imaju obavezu da se predstave prilikom hapšenja. 

“Ukoliko nose vidno obeležje na kome piše ko su, ili pokažu značku prilikom hapšenja, onda ne moraju da se predstavljaju. Trenutak ili situacija kad se uopšte ne predstavljaju – to je momenat da ne bi ugrozili svoj identitet, odnosno bezbednost prilikom hapšenja nekog lica. Ukoliko oni to procene da može da bude opasno za njihovu bezbednost, samo u tim situacijama”, pojašnjava Paunović.

Kako kaže naša sagovornica, “pošto svedočimo maskiranim policajcima, koja imaju pravo, po ovlašćenju svog načelnika da  koriste sredstva prinude, onda je i sva odgovornost, prilikom hapšenja takvih lica upravo na načelniku”.

“Inače, za ovakav vid hapšenja, odgovorni su pored policajaca, koji se mogu identifikovati, još njihovi načelnici, direktor policije i resorni ministar”, zaključuje Paunović.

O pomoćnoj policiji i „hiljadama zaposlenih civila“ u MUP-u…

Na društvenim mrežama masovno se delila stara uredba o pomoćnoj policiji, kao “dokaz” da su izvesna sumnjiva lica (civili) dobili uniforme i zadatak da budu nasilni prema građanima. 

Nekoliko advokata je iznelo sumnju da je „parapolicija“ integrisana u zvaničnu policiju i da se civili sa dosijeima kriju iza fantomki. 

“Apsolutno je nemoguće da bilo ko ko nije pripadnik policije bude obučen u policijsku uniformu, ili da primenjuje policijska ovlašćenja”, odgovorio je ministar Ivica Dačić na ovo. (Izvor: Danas)

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Samoorganizovana grupa studenata – Blokada (@studenti_u_blokadi)

O čemu je zapravo reč i šta znamo do sada?

Uredba o pomoćnoj policiji definiše pomoćnu policiju kao oblik angažovanja lica koja nisu u radnom odnosu u MUP, radi obavljanja policijskih poslova. Ova uredba je stupila na snagu u januaru 2017. godine i važila je svega nekoliko dana. Povučena je zbog pritiska javnosti, ili kako je tadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao – zbog “hajke” koja je pokrenuta u javnosti. (Izvor: Insajder)

(U januaru 2017. Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku objasnio je za Insajder da je formiranje ovakve policije bilo moguće i po prethodnom zakonu iz 2005. i Uredbi iz 2006, ali da to nikada nije aktivirano.)

Inspiracija za tvrdnju o hiljadama novih zaposlenih u policiji može se naći na sajtu MUP-a, među zvaničnim konkursima koji su bili otvoreni (nisu objavljeni i rezultati svih oglasa). Pa tako u protekle dve godine bio je otvoren konkurs za 25 specijalaca u SAJ-u, 139 žandarma, kao i konkurs za upis u Centar za osnovnu policijsku obuku – u jednom krugu 1500, u drugom 1100 ljudi. (spisak oglasa može se naći na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova)

Ako zaista zamislimo da su sumnje javnosti tačne i da se grupe civila obučene u uniforme predstavljaju kao policija, šta onda?

“Pločicu sa prezimenom policajac mora da nosi, ako je ne nosi, on mora da se legitimiše na drugi način. To je obaveza i obeležje službenog lica koje nosi značku. Ukoliko se ispostavi da lice koje hapsi nije službeno lice, nije policajac, to je krivično delo. Ali moramo da imamo dokaze o tome”, podseća bivša viša javna tužiteljka Jasmina Paunović.

Ako je neko u uniformi policajca a nije policajac – tu nema službenosti, pa ni zlouputrebe službenog položaja, ocenjuje Paunović. 

“Onda govorimo eventualno o lažnom predstavljanju ili nasilničkom ponašanju, kada se radi o licima koja se predstavljaju kao policajci, a nisu to”, kaže naša sagovornica i dodaje:

“Kako dokazati da li je policajac ili nije, ako je pod maskom? To lice koje hapsi mora, mora na bilo koji način da se identifikuje. Jer ovo nisu situacije kada zbog svoje bezbednosti treba da sačuva svoj identitet, kada hapse mlađa punoletna lica.. Nisu to situacije kada ste dužni da ćutite zbog svoje bezbednosti, tim pre jer to lice nije naoružano, niti vam ugrožava bezbednost…”