Šta je sve sporno u Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima?

Biometrijski nadzor ugroziće privatnost građana, novinarski posao biće još teži, a pored onih koje je slovo zakona odredilo „policijom“, uz odobrenje ministra tako će moći da se nazivaju i ostali - subjekti. Sagovornici Istinomera ističu da je rok za javnu raspravu kratak, dok je spisak komentara i zamerki na ovaj Nacrt poprilično dugačak. Koje su sporne stvari u novom Zakonu o unutrašnjim poslovima, a šta je to poboljšano?

Ukoliko ovaj nacrt „prođe” i Narodna skupština ga usvoji, Zakon o unutrašnjim poslovima naslediće Zakon o policiji. Danas je poslednji dan javne rasprave o tekstu Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima. Prema zaključku Ministarstva unutrašnjih poslova koje je predlagač ovog zakona, rok određen za javnu raspravu trajao je od 30. avgusta do danas, što predstavlja zakonski minimum propisan Poslovnikom o radu Vlade. Svi sagovornici Istinomera, ali i učesnici jučerašnjeg okruglog stola, saglasni su da je za dokument od 365 članova na 117 strana rok od 20 dana – prekratak.

Ono što su predstavnici civilnog sektora sa kojima je Istinomer razgovarao izdvojili kao sporne stvari ovog nacrta su: obrada biometrijskih podataka detektovanog lika, zabrana objavljivanja podataka o identitetu službenog lica, upotreba pojma „policija“, dodatna ovlašćenja ministra i smanjenje javnosti rada.

Ipak, Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku za Istinomer kaže da nakon prvog čitanja postoje i stvari koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova pokušalo da popravi.

„Dobro je što su sada jasno odvojili ulogu MUP u odnosu na Direkciju policije, što je jedna od reformi Evropske unije da se depolitizuje rad policije. Međutim to nije dovoljno, jer ministar i dalje ima mogućnost da utiče na operativni rad policije kroz izdavanje obavezujućih instrukcija i vršenja nadzora i kontrole”, kaže Elek.

Novim zakonom biće propisano da je službeno lice koje je prijavljeno za krivično delo nasilje u porodici ili drugo krivično delo sa elementima nasilja, dužno da bez odlaganja preda službeno oružje, municiju i druga sredstva prinude svom rukovodiocu. U aktuelnom zakonu tek nakon pravnosnažne presude kojom je osuđen na kaznu zatvora, prestaje radni odnos.

Prema podacima iz pojmovnika „Pripadnici policije kao učinioci partnerskog nasilja“, mnoga istraživanja govore da postoji povezanost između „policijske kulture” i ponašanja policijskih službenika.

„Policijska kultura privlači i ohrabruje one osobine ličnosti, zatim stavove i vrednosti koji su prepoznati kod osoba koji su učinioci partnerskog nasilja”. (Izvor: BCBP / Pripadnici policije kao učinioci partnerskog nasilja)

Ipak, napravljen je „korak unazad“ u upravljanju ljudskim resursima. Elek objašnjava da je Zakonom o policiji iz 2016. godine uveden obavezni konkurs, a sada se uvode čitavi nizovi razloga odsustva konkursa, poput zaposlenja kandidata koji su završili policijsku, vatrogasno – spasilačku i selekcionu obuku. Takođe, i ukoliko se popunjavaju specifična radna mesta, čiji broj određuje ministar na zahtev direktora policije.

Sada izuzetak od konkursa postaje novo pravilo“, dodaje Elek.  

Ono što je problematično je i sama upotreba termina „policija“.

Trenutnim Zakonom je predviđeno da samo službenici ovog Ministarstva i Ministarstva odbrane mogu da se nazovu policijom, ali novim je ministru data moć da neke druge organizacije proglasi policijom. Sada ministar MUP-a može po Zakonu, to je sada teorijska mogućnost, da proglasi na primer neku narodnu patrolu policijom“, navodi naš sagovornik.

Povezan sadržaj
Mihaela Šljukić Bandović 14. 2. 2021.

Još jedna od promena u nacrtu je izostanak načela „transparentnosti“ i umanjenje javnosti rada Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je do sada bilo obavezno da objavljuje tromesečne izveštaje o radu i stanju bezbednosti.

Ono u čemu su saglasni svi naši sagovornici, najproblematičnije je korišćenje biometrijskog nazdora.

 

Sve se snima
 

Članom 44. Nacrta zakona o unutrašnjim poslovima predviđeno je da se prilikom obavljanja policijskih poslova koriste sistemi za obradu podataka.

„Sistem audio i video-nadzora čini skup fiksnih i pokretnih kamera, softversko-hardverskih rešenja sa analitičkim alatima, kao i drugih uređaja i opreme koji su namenjeni za snimanje na javnom mestu, beleženje i obradu audio i video zapisa i fotografija lica, vozila i događaja, uz informaciju o lokaciji i vremenu zabeleženog audio ili video zapisa i fotografija“.

Delovi sistema audio i video-nadzora koriste se za automatsku detekciju lika, uključujući obradu biometrijskih podataka detektovanog lika i telesnih karakteristika, vreme i lokaciju i učešća lica u događaju.

Kako za Istinomer objašnjava Danilo Krivokapić iz Share fondacije softver radi automatsku detekciju lica, što je već obrada podataka o ličnosti, a onda se u određenim slučajevima radi i prepoznavanje, odnosno upoređivanje tog lica sa nekim licem iz druge baze, i to je zapravo identifikacija.

Snimili ste nekoga, ne znate ko je to, ali imamo bazu slika iz ličnih karata, uporedite to i odredite koje je to lice“, navodi primer Krivokapić.

On kaže da je glavni problem u tome što u javnim prostorima koje smo do sada doživljavali kao slobodnim, sada dobijamo saznanje da se prati svaki naš pokret.

To je udarac i na demokratiju, postavlja se i pitanje da li će ljudi hteti da izlaze na proteste, a postoji i veliki potencijal zloupotrebe koji na neki način nije po volji onoga ko ima kontrolu nad ovom tehnologijom, ovakvim praćenjem naći ćete nešto svakome“.

Naš sagovornik ističe da je sada postavljeno preko hiljadu kamera, a da je u planu da ceo sistem ima minimum osam hiljada kamera nabavljenih samo od Huawei-a, pri tome je zakon propisao da moraju da se koriste i kamere drugih preduzeća.

„Osnovno pitanje ovde je zašto odjednom od grada koji je imao desetine kamera samo na glavnim mestima, postajemo grad koji će imati preko osam hiljada kamera i još se koriste napredni alati za analitiku da bi mogao da se prati svako“, ističe Krivokapić.

Još 2017. godine prethodni ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović potpisao je Sporazum o saradnji sa predsednikom kompanije Huawei Davidom Tangom. Ova saradnja bi prema Stefanovićevim rečima trebalo da doprinese modernizaciji i efikasnijem radu srpske policije. (Izvor: mup.rs - Sporazum MUP i Huawei, uvođenje eLTE tehnologije, 03. Februar 2017. godine)

Krivokapić ističe da je ovo zadiranje u privatnost u suprotnosti i sa evropskim, ali sa domaćim zakonima, jer ne postoji neophodnost i propocionalnost pri primeni:

 Naravno da će tako neke stvari pomoći policiji u nekom poslovima, ali pomoglo bi im i kada bi mogli da prisluškuju svakoga ili da uđu u svačiji stan bez odluke suda, ali postoje neka ograničenja da bi to bilo proporcionalno.”

Share je zajedno sa Partnerima Srbija 2019. godine radio analizu procene uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem sistema video nadzora MUP-a.

U jučerašnjem saopštenju „MUP sprema novi zakon o policiji – nova ovlašćenja na uštrb privatnosti građana“, organizacija Partneri Srbija ukazala je da uporedna iskustva govore da su algoritmi za prepoznavanje lica neretko i neprecizni i da mogu da dovedu do pogrešne identifikacije lica, ali i povrede prava građana.

Izvor: Canva

Kristina Kalajdžić iz ove organizacije za Istinomer navodi da ovakva vrsta video nadzora ima implikacije po druga prava građana, poput prava na privatnost, izražavanje i okupljanje.

Ono što naša sagovornica navodi kao sporno je to da nije rađena analiza koja bi pokazala da bi zarad unapređenja bezbednosti ili detektovanja potencijalnih počinilaca krivičnih dela bilo baš neophodno da se koristi ovakva vrsta video nadzora.

Pored toga, Ministarstvo unutrašnjih posova je trebalo pre nego što je odlučilo da bi moglo da uvede ovakvu vrstu video nadora da izradi procenu uticaja na prava građana“, kaže Kalajdžić i objašnjava da je MUP dužan to da uradi po Zakonu o zaštiti podatala o ličnosti.

Daju im se preširoka ovlašćenja, u zakonu nije navedeno kako će taj sistem funkcionisati i koje će biti mere zaštite. Takođe, stoji i da će se takva baza podataka deliti sa drugim državnim organima, a neprecizira se sa kojim i za koje svrhe“, navodi naša sagovornica.

Za ukidanje ovakvih vrsta video-nadzora zalaže se Evropska unija, upravo zbog dalekosežnih posledica po razna druga prava građana.

„Kini i Rusiji se ova vrsta tehnologije koristila prilikom ranijih protesta, pa su na osnovu toga uhapšeni učesnici”, navodi Kalajdžić.

Sa druge strane, Krivokapić iz Share-a navodi da London ima najveći broj kamera po površini u Evropi, ali je razlika što ne rade masovni nadzor, već tradionalnim metodom pregledavanja snimaka kada se nešto desi.

S obzirom da je najavljeno da će se kamere nalaziti svuda gde je moguće, svaki korak biće zabeležen.

Ti snimci će se nalaziti u nekakvoj bazi za koju mi ne znamo ni kakav će imati stepen zaštite, ni ko će sve njoj imati pristup, da li će se ti podaci deliti sa nekim i na koje načine“, nabraja Kalajdžić.

Istim zakonom MUP pokušava, kako kaže, da uvede video-nadzor sa prepoznavanjem lika za sve građane ove zemlje, a u istom nacrtu zabranjuje javno objavljivanje imena i prezimena policijskih službenika.

U Nacrtu zakona, navedeno je:

„Zabranjeno je objavljivanje podataka o identitetu ovlašćenog službenog lica koje primenjuje policijska ovlašćenja“. (Izvor: Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima)

 

Upitna tajnost novinarskog izvora

 

Rade Đurić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije kaže da ukoliko se u formi u kojoj postoji usvoji zakon on će ozbiljno uticati na do sada dostignuti nivo ljudskih prava, a pre svega pravo na slobodu govora i pravo na privatnost.

Ono što mene brine jeste curenje podataka, ne brine mene to što se uvodi biometrijski sistem toliko, koliko ko će to da gleda, ko će imati uvid, ko će to da prati i gde će to da ode. Imamo realnu sliku curenja informacija iz tužilačkih istraga i postupaka koje policija sprovodi, to je bio problem“, navodi Đurić.

Kao sporno naš sagovrnik iz NUNS-a kaže da kada policija bez ikakve kontrole može da pristupa u apsolutno sve sisteme nadzora, ona tada ugrožava tajnost novinarskih izvora.

„To se dalje kao efekat odvija na autocenzuru samog novinara i praktično onemogućava rad istraživačkih novinara, posebno onih koji rade u oblasti korupcije i organizovanog kriminala“, objašnja.

Povezan sadržaj
Mihaela Šljukić Bandović 16. 5. 2021.

Ove odredbe kose se i sa radom radne grupe za praćenje akcionog plana za sprovođenje medijske strategije, podseća Đurić, jer se trenutnim radom na medijskim zakonima pojačava zaštita novinarskog izvora.

Što se tiče zabrane objavljivanja identiteta ovlašćenog službenog lica, Đurić kaže da MUP nije precizirao da li se to odnosi na novinare i kako će da se primenjuje, ali dodaje:

„U javnom interesu je da vidiš kako ti radi službeno lice, kako ćeš ti znati da radi loše, ako ja ne smem da pustim to u javnost“.

***

Prema rečima naših sagovornika plan MUP-a je da se ovaj Zakon usvoji u Narodnoj skupštini do kraja godine.

Možete li da zamislite informisanje o prekomernoj upotrebi sile od strane policije na prošlogodišnjim julskim protestima, po ovim pravilima?

 

Naslovna fotografija: Canva