“Narodne patrole” danas jure migrante, a sutra koga će?

Dok je policija prethodnih dana sprovodila akcije pronalaženja neregularnih migranata i njihovog sprovođenja u prihvatne centre, “Narodne patrole”, iako bez policijske značke, nastavljaju lov na ljude. Pod izgovorom da su “sve agresivniji”, a njihovi napadi “sve učestaliji”, članovi ove neformalne desničarske grupe već godinu dana presreću migrante, ograničavaju im kretanje i sprovode, kako to oni nazivaju, “građanska hapšenja”. Sve svoje akcije snimaju i objavljuju na društvenim mrežama, pod parolama - “Stop naseljavanju migranata”, “Da ulice opet budu sigurne“ i “Kad nepravda postane zakon, otpor postaje dužnost”, šireći ksenofobiju i antimigrantsko raspoloženje. Preuzimanje zakona u svoje ruke pravdaju neefikasnošću policije i tužilaštva, a sebe predstavljaju kao rodoljube, koji, kako kažu, štite srpsku nejač od izbeglica.

Iako su pojedine nevladine organizacije i političke stranke još prošle godine pozivale nadležne da hitno reaguju i sankcionišu njihovo nezakonito ponašanje, grupa predvođena Damnjanom Kneževićem, osnivačem i bivšim potpredsednikom Srpskog sabora Zavetnici, i dalje funkcioniše. Iz objava na društvenim mrežama vidimo da policija legitimiše i poziva na informativne razgovore njene članove, ali za sada bez epiloga iako je o njihovom delovanju obavešteno i nadležno tužilaštvo. Šta se dešava u vezi s tim slučajem, pitali smo Više javno tužilaštvo u Beogradu i dobili sledeći odgovor:

“Obaveštavamo Vas da je policija postupila po zahtevima ovog tužilaštva i dostavila izveštaje o prikupljenim podacima povodom navedenog događaja. Predmetni postupak je u fazi odlučivanja. Ukoliko su prikupljeni podaci dovoljni za donošenje odgovarajuće javno-tužilačke odluke, o tome ćemo obavestiti javnost. Ukoliko kumulativ do sada prikupljenih podataka i dokaza bude zahtevao još neku proveru, i o tome ćemo obavestiti javnost.”

Lažne vesti u službi ksenofobije

 

I Komesarijat za izbeglice i migracije jasan je u vezi s postojanjem “narodnih patrola” – “takve organizacije nisu ni potrebne ni poželjne, jer Srbija ima svoje snage bezbednosti koje brinu o redu u državi i kojima treba prepustiti da rade svoj posao”. Osim “patrola”, Komesarijat upozorava da od uvođenja vanrednog stanja zbog pandemije u martu prošle godine na društvenim mrežama postoji još nekoliko grupa koje svakodnevno objavljuju izrazito antimigrantski sadržaj.

“Samo u toku janaura ove godine objavili su 64 antimigranstke ‘vesti’, dve dnevno, predstavljajući sve migrante kao kriminalce koji su opasnost po građane i društvo sa jedne strane, a sa druge kao privilegovane osobe kojima se navodno u Srbiji dele kuće i planira njihovo masovno naseljavanje. Reč je o pomoći našim izbeglicama iz BiH, Hrvatske i raseljenima sa KiM, što pokazuje da autori tih ‘vesti’ ili ne poznaju materiju ili to rade sa svesnim ciljem da izazovu negativna osećanja domaćeg stanovništva prema migrantima”, kažu za Istinomer u Komesarijatu za izbeglice i migracije.

Pojačanom antimigrantskom raspoloženju prošle godine doprinele su i pojedine političke stranke, koje su u predizbornoj kampanji sticale poene na antimigrantskoj retorici, tvrdeći da su navodno povećani nasilje, krađe i pokušaji silovanja, o čemu je Istinomer već pisao. Da li je i za koliko povećan broj krivičnih i prekršajnih dela koje su počinili migranti, Istinomer je pokušao da sazna u MUP-u Srbije, ali odgovor ni ovoga puta nismo dobili. Tu informaciju nismo mogli da dobijemo ni u Komesarijatu za izbeglice i migracije jer, kako kažu, nisu nadležni za vođenje takve statistike.

“Ono što Komesarijat iz iskustva rada sa migrantima u centrima može da potvrdi jeste da sporadičnih incidenata u centrima ima. U januaru 2021. bilo ih je ukupno četiri, prema statistici naših vanrednih izveštaja. To su najčešće manji incidenti između njih samih, oko krađe telefona i slično, ali se ponekad dešavaju i ozbiljnije tuče među grupama, koje završe i ozbiljnijim povredama.”

 

Pasivne institucije

 

Međutim, Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila smatra da bi Komesarijat, kao institucija koja upravlja migracijama, morao da ima i informacije o broju krivičnih i prekršajnih dela koje su počinili migranti. Napominje i da je potrebno da institucije – od policije i tužilaštava do lokalnih sudova, sakupe te podatke i sistematizuju ih kako bi javnost imala pravu sliku o problemu.

“To je velika predrasuda da su migranti počinioci ogromnog broja krivičnih dela, a tačne podatke i statistike nadležni ne iznose.To je jedan od načina kako se reaguje. Kada institucije nisu aktivne, kada su pasivne, kada ne mogu da reše neki problem, kada građani izgube poverenje u njih, onda se jave takve neke organizovane grupe (“narodne patrole”, prim. Istinomera) koje pokušavaju da zamene državu.To je kažnjivo zakonom i policija mora da procesuira te ljude, jer su jedino policija i država zadužene da sprovode javni red i mir”, upozorava Radoš Đurović.

Za gubitak poverenja u institucije, kada je reč o migracijama, tvrdi Đurović, odgovoran je i Komesarijat za izbeglice i migracije, koji bi, kako kaže, morao da bude mnogo aktivniji i transparentniji. I dok u Komesarijatu navode da u centrima, po podacima od 12. februara, boravi 5.543 migranta, a da je van centara još oko 800 njih, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila tvrdi da je taj broj veći.

“Sada je sigurno 1.500 ljudi van kampova. A u to vreme kada je problem nastajao, Komesarijat je govorio da je 4-5.000 ljudi u zemlji, a onda kada je morao sve da ih smesti, došlo se do cifre od 9.000 tokom tog talasa u aprilu, kada su zbog pandemije bili svi u ‘lokdaunu’. I onda je postalo očigledno da su ili nestručni ili da su zlonamerno informisali javnost”, kaže Đurović.

U Komesarijatu, međutim, ističu da je “Srbija zemlja koja je pokazala svoje humano lice tokom migrantske krize 2015. godine i da ga pokazuje i danas načinom na koji upravlja migracijama”. Za Istinomer kažu da radnici Komesarijata na terenu obilaze mesta gde se okupljaju migranti, da ih upućuju da se prijave najbližoj policijskoj stanici, što je prvi korak, i da sa dokumentom koji dobiju u policiji idu u centar gde su im obezbeđeni smeštaj, hrana i medicinska zaštita.

S druge strane, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila smatra da upućivanje migranata u smeštajne kapacitete očigledno ne funkcioniše kako treba “kada imate nekoliko hiljada ljudi van kampova”. Upitni su, navodi, i uslovi za život u kampovima, pitanje zaštite osetljivih kategorija u migrantskim centrima, pitanje registracije tih ljudi, njihovog pravnog položaja u zemlji, obrazovanja, inkluzije i integracije.

“Građani koji se plaše, plaše se s pravom, nisu svi ksenofobični. U tom opštem haosu počinju da formiraju stavove koji nisu pozitivni prema migrantima, jer ti ljudi na terenu vide razloge za svoje strahove, a ne dobijaju sistemski odgovor, ne dobijaju poruku koja treba da im kaže šta sledi, šta će se dešavati, koja su pravila, kako će se rešavati pitanje migrantske krize, kakav je stav naše vlasti prema tome. Ako ništa ne dobijaju od sistema i institucija, okreću se sami da tumače, okreću se tim ekstremnim opcijama”, zaključuje Đurović.

Zbog širenja lažnih vesti i manipulacija činjenicama, Beogradski centar za ljudska prava pokrenuo je jesenas online kampanju #proveri_vest kako bi građanima predočio prave informacije o migrantima, izbeglicama i azilantima. Dezinformaciju koja se možda najviše primila u javnosti – da su migranti naseljavali našu zemlju dok smo bili u karantinu, demantuju zvanični podaci MUP-a, po kojima je od 2008. do 31. jula 2020. godine svega 178 stranaca dobilo azil u Srbiji.

Tvrdnja da se za vreme policijskog časa znatno povećao broj migranata plasirana je i na Fejsbuk strani Narodnih patrola, među objavama o auto-litijama, “krsnom hodu” i snimcima potrage za migrantima i “građanskih hapšenja”. Osim antimigrantskih poruka, na toj strani mogu se naći i objave o 5G mreži, “kovid histeriji” i protiv nošenja zaštitnih maski. Ipak, najviše plaši fotografija mladića sa puškom u ruci uz poruku – “Opasnost sve veća i bliža, treninzi sve ozbiljniji”. Danas su “opasnost” migranti, izbeglice i azilanti, a već sutra to bi mogao da bude bilo ko od nas ako nas “patrole” procene kao neprijatelja i pretnju.

 

Naslovna fotografija:Canva