Umesto odgovora na afere – fabrikovani rezultati

Predstavljajući rad Vlade u prvih godinu dana od konstituisanja, premijerka Ana Brnabić poslužila se više puta izrečenim neistinama, zloupotrebama činjenica i manipulacijama podacima. Ekonomska stabilnost, stagnacija nezaposlenosti, rast plata i penzija, izgradnja kovid bolnica, pozitivan izveštaj Evropske komisije - rezultati su na koje je Brnabić ponosna. Problem je, međutim, što stvari ne stoje baš tako kako ona tvrdi.

Uz pomoć činjenica, zvaničnih podataka i naših analiza osvrnuli smo se samo na tvrdnje koje smo čuli tokom vladine konferencije za medije.

“Mi smo, ako govorimo sveukupno, sačuvali i ekonomsku stabilnost, makroekonomsku stabilnost, sačuvali smo radna mesta. Kod nas, za razliku od drugih zemalja i u Evropi i u svetu, nezaposlenost nije rasla. Upravo suprotno, zaposlenost je rasla, rekla je Ana Brnabić.

To je neistina.

Ako gledamo poslednje objavljenu Anketu o radnoj snazi, možemo da vidimo da je stopa nezaposlenosti (tokom pandemije, kao i za vreme ove vlade) rasla, a stopa zaposlenosti je padala i porasla je tek u drugom kvartalu ove godine.

Zbog slične izjaveda “imamo stopu nezaposlenosti sada, u ovom trenutku, na nivou one pre pandemije, dakle na nivou 2019. godine” ministar finansija Siniša Mali dobio je – zloupotreba činjenica.

Šta je problem sa ovim tvrdnjama koje se oslanjaju samo na stope?

Ovi procenti, bez konteksta, bez slike o neformalnoj zaposlenosti i broja stanovnika – idealno su polje za manipulaciju, što političari zloupotrebljavaju. Govoreći za Istinomer o podacima o nezaposlenosti, Sarita Bradaš, istraživačica Fondacije Centar za demokratiju, između ostalog, rekla je da podaci Eurostata govore i da u drugom kvartalu 2021. ima 116.000 manje stanovnika radnog uzrasta u odnosu na drugi kvartal 2019, što samo po sebi utiče na rast stope zaposlenosti.

Foto: Beta
Među svežim informacijama na RZS navodi se podatak o - registrovanoj zaposlenosti. Prema administrativnim izvorima, 62 617 zaposlenih više je nego u istom periodu prošle godine, navodi se na njihovom sajtu, kao i da u odnosu na treći kvartal 2020. godine, ukupan broj zaposlenih je veći za 62 617 lica, odnosno za 2,8%.

Šta je sad registrovana zaposlenost?

Pod pojmom zaposleni podrazumevaju se lica koja imaju formalno-pravni ugovor o zaposlenju, odnosno zasnovan radni odnos sa poslodavcem, na određeno ili neodređeno vreme; lica koja rade van radnog odnosa, na osnovu ugovora o delu ili na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova; lica koja obavljaju samostalne delatnosti ili su osnivači privrednih društava ili preduzetničkih radnji; kao i lica koja obavljaju poljoprivredne delatnosti a nalaze se u evidenciji Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja. (Izvor: RZS)

***

 “Imamo rast plata, imamo rast penzija”, nastavila je Brnabić.

O tome kako penzije “rastu” u stranačkim spotovima, a kako zaista u novčanicima analizirali smo u tekstu Penzije rastu, ali i ne baš.

“Penzioneri sada mogu da kupe više proizvoda nego 2017. godine i to za 14,2 odsto više, ali isto su toliko mogli da kupe i 2012. godine, pre smanjenja, objasnio je za Istinomer profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

Povezan sadržaj
Nikolija Čodanović 13. 10. 2021.

Zato je teza o rastu penzija još jedna manipulacija. Pogotovo kada te brojeve neko ističe, istrgnute – bez poređenja sa kupovnom moći. A slične izjave o tome kako plate rastu iz meseca u mesec i da nemamo otpuštanja u vreme krize, već smo ocenjivali i ustanovili da je reč o neistini.

***

Brnabić je, između ostalog, rekla i da su otvorene tri kovid bolnice i da one ranije nisu bile otvarane. 

“Dakle, u prvih godinu dana rada Vlade tri kovid bolnice. Ako pomislite da u nekom prethodnom periodu, u deset godina…nije otvorena jedna kovid bolnica, rekla bih da smo samo ovo radili, pa smo uradili mnogo sa te tri bolnice. To su danas kovid bolnice, sutra ili 2022, 2023, ko zna kada, kada prestane pandemija korona virusa, kada se svi recimo, budemo vakcinisali, ove kovid bolnice ce služiti kao dodatna podrška zdravstvenom sistemu.”

Da podsetimo, kovid bolnice otvorene su tokom epidemije virusa korona koji se u Srbiji pojavio početkom 2020. godine. Svaka čast, ali jednostavnom pretragom izveštaja u medijima moguće je naći informacije o otvaranju bolnica, doduše ne kovid, i tokom tih deset godina pre dominacije SNS. Na primer, u maju 2008. je otvorena bolnica za dijalizu u Novom Sadu, objekat opšte bolnice u Zrenjaninu 2009, dnevna bolnica za dijalizu u Vranju 2011. godine.

***

“Mi smo uspeli kao prva zemlja u kontinentalnoj Evropi, druga zemlja u čitavoj Evropi, ako uzmete Veliku Britaniju, koja je bila prva, da nabavimo vakcine protiv korona virusa…Prvi smo u kontinentalnoj Evropi krenuli u masovnu vakcinaciju.”

Za izjave da smo među prvima u Evropi krenuli u masovnu vakcinaciju, već smo ocenjivali Gorana Vesića, zamenika gradonačelnika Beograda. On je rekao da je Srbija treća u Evropi počela vakcinaciju protiv kovida 19, što je neistina. 

Podsetimo, premijerka Srbije Ana Brnabić saopštila je da 19. januara počinje masovna vakcinacija stanovništva. Prve vakcine stigle su mesec dana ranije i Brnabić je prva među liderima u Evropi primila Fajzerovu vakcinu.

***

“Plata medicinskih sestara odnosno tehničara će od 1. januara 2022. godine biti oko 61.500 dinara neto. Da podsetim, 2010. godine plate medicinskih sestara i tehničara su u Republici Srbiji bile 30.159 dinara. Zaključno sa 1. januarom  2022. godine to je povećanje plata medicinskih sestara i tehničara od skoro 104 posto. Lekar na specijalizaciji će od 1. januara 2022. imati platu od 95.890 dinara neto. A 2010. godine lekari na specijalizaciji su imali platu od 50.117 dinara neto. To je rast plata od 91,3 posto. I lekar specijalista će od 1.1.2022. godine imati nešto više od 120 hiljada dinara neto platu, a 2010. su imali neverovatno malih 62.763 dinara. Dakle, i u ovom slučaju kod lekara specijalista povećanje plata 91,3 posto.”

Plate lekara i medicinskih tehničara su došle na red, u sličnom maniru kao poređenja stopa nezaposlenosti.

Povećanja od 104 posto za medicinske sestre i 91,3 posto za lekare na specijalizaciji, kao i lekare specijaliste zvuče lepo. Međutim, i ovoj računici nedostaju određeni faktori, te je situacija drugačija kada se uračuna i cena potrošačke korpe, kao u slučaju penzija. Prema računici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija minimalna potrošačka korpa 2010. godine je iznosila 26.466 dinara, dok je prosečna potrošačka korpa bila 50.139 dinara.

Prosečna potrošačka korpa je januaru 2011. godine bila oko 53 hiljade, a minimalna potrošačka korpa nešto više od 28 hiljada.

“Od 1. januara 2011. godine Republički zavod za statistiku i Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija utvrđuju i objavljuju novu potrošačku korpu, koja se računa po metodologiji usklađenoj s principima i standardima statistike EU (EUROSTAT). U novoj potrošačkoj korpi broj artikala je povećan sa 39 na 63, a u prosečnoj je sa 49 povećan na 75 artikala”, navedeno je na Paragrafu.

Deceniju i po kasnije, odnosno u julu ove godine, prosečna potrošačka korpa iznosi 76 689 dinara, a minimalna oko 39 i po hiljada.

Uzimajući to u obzir, izneti procenti ne zvuče više tako veličanstveno. Premijerka je naglasila da se lekarima na specijalizaciji kao i lekarima specijalistima povećavaju plate 91,3 posto, dok se medicinskim sestrama plate povećavaju 104 posto. To bi značilo da imaju duplo više novca, međutim s obzirom na porast cena, kao i na činjenicu da je prosečna potrošačka korpa povećana 50 posto, kvalitet njihovog života neće biti dvostruko bolji.

***

“Meni je drago što je u Izveštaju o napretku koji je objavila Evropska komisija u oktobru, prepoznato da vlada ima novu energiju, da ima potpuni fokus na reformi u oblasti vladavine prava i što je prepoznato da smo u svim oblastima postigli napredak. Izveštaj koji smo dobili je jedan od najboljih izveštaja koji smo mi imali u poslednjih nekoliko godina.”

Još jedna zloupotreba činjenica. Kao što smo i pisali, premijerka se “fokusirala na pozitivan ton i citirala samo sažetak dokumenta, bez osvrta na pojedinosti koje ukazuju na zamerke”. 

Povezan sadržaj

Tako, u Crtinoj analizi ovog dokumenta, između ostalog, navodi se da “kada je reč o vladavini prava, koju domaći zvaničnici navode kao primer značajnog napretka, u izveštaju se na više mesta može pročitati da konkretnog napretka u praksi jedva da ima”.

“Štaviše, u izveštajima iz 2018. i 2019. navedeno je da je u oblasti pravosuđa ostvaren “određen napredak”, dok 2020. napretka nije ni bilo. “Ograničen napredak”, kako je to ove godine formulisano, Srbija je zapravo ostvarila usvajanjem brojnih propisa i organizovanjem javnih rasprava u ovim oblastima”, stoji u analizi Crte.

***

“Takođe mi je važno da podvučem crtu oko toga kakav je bio naš kumulativni rast od 2017. godine i ponovo iskoristim ovu priliku da odgovorim onim dušebrižnicima koji kažu da naš rast ustvari nije tako fascinantan, valjda je bio mnogo bolji u njihovo vreme kada smo imali Svetsku ekonomsku krizu koja je bila mnogo manja nego ova sa kojom se svet suočio tokom pandemije korona virusa, ali smo mi tada imali pad od neverovatnih 3,1 posto, iako smo mi tada rekli da je ta kriza naša šansa, pa valjda da nam nije bila šansa imal bismo pad od 15%. Sa mnogo većom krizom u 2020. godini i odgovornim upravljanjem i ozbiljnim radom mi smo imali samo 0,9 posto”, rekla je Brnabić.

I:

“Naš kumulativni rast od 2017. godine – gledam od 2017. godine, zato što je tada završena fiskalna konsolidacija koju je pokrenuo Aleksandar Vučić 2014. godine. Dakle, od kada je završena fiskalna konsolidacija Srbije pa do ove godine, kumulativni rast Srbije je iznosio 18 posto. U istom periodu Hrvatska je imala kumulativni rast od 7 posto. Severna Makedonija od 6,6 posto. Crna Gora 3,8 posto, Bosna i Hercegovina 9,5 posto, Albanija 11,4 posto.”

Na poređenja smo navikli, ali da raščivijamo i ovo.

Dakle, premijerka je predstavila kako je “odgovornim upravljanjem i ozbiljnim radom” Srbija uspela da od 2017. godine ima kumulativni rast BDP-a (bruto domaći proizvod) 18 posto, dok su zemlje u regionu imali znatno manji rast u istom periodu.

Ekonomista Goran Radosavljević problematičnost ove izjave vidi između ostalog i u odabranom periodu. On tvrdi da je premijerka izdvojila period u kome je Srbija postigla rezultate i izvršila je poređenje sa ostalim zemljama u regionu, bez obzira na specifičnosti svake od njih.

“Logično je da zemlje koje imaju turizam kao privrednu granu imaju veći pad 2020. godine”, navodi Radosavljević.

Ono što njemu ima smisla je da se uzme period od 10 godina, koliko prema njegovim rečima traje jedan ekonomski ciklus.

Istinomer je na osnovu podataka Svetske banke i projekcija Međunarodnog monetarnog fonda uporedio kumulativni rast zemalja u periodu od 2011. do 2021. godine.  

Prema ovim podacima, ukupni rast Albanije od 24.3 je nešto bolji od Srbije kojoj je rast iznosio za 10 godina 24,1. Posle Srbije sledi Severna Makedonija sa oko 22, zatim Bosna i Hercegovina i Crna Gora, a poslednja je Hrvatska. Međutim, ono što naš sagovornik smatra da je bitno jeste to na kakvom nivou razvoja su zemlje koje poredimo.

“Hrvatska ima duplo veći GDP per capita (prim. aut. BDP po glavi stanovnika) od Srbije”, kaže Radosavljević.

On dodaje da jedino što ima smisla da se poredi je BDP po glavi stanovnika, ali sa paritetom kupovne moći. 

Povezan sadržaj

“To je jedino što ima smisla da se poredi, jer pokazuje koliko za 100 evra možete da kupite u Srbiji i koliko vam para za to što ovde možete da kupite treba u Hrvatskoj”.

Prema podacima Svetske banke BDP po glavi stanovnika u 2020. godini je u Hrvatskoj iznosio oko 14 milijardi dolara, dok je u Srbiji oko sedam i po. 

Takođe, BDP Hrvatske u 2020. godini iznosi oko 56 milijardi dolara, dok je naš BDP oko 53 milijarde dolara. 

“Hrvatska ima skoro duplo manje stanovnika, i kada to podelite sa brojem stanovnika vidite da je prosečan Hrvat duplo bogatiji od prosečnog Srbina, zaključuje Radosavljević.

***

Brnabić nas je uporedila sa regionom i kada su prosečne plate u pitanju. 

“Danas, imamo ubedljivo, ali ubedljivo najveće plate u regionu Zapadnog Balkana.”

Istinomer je ranije pisao o izjavi predsednika o decembarskoj plati u regionu. Međutim, konkretno, pojam Zapadnog Balkana obuhvata Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Albaniju.

Foto: Beta

Prema podacima Republičkog zavoda za statistku, prosečna bruto zarada obračunata za avgust ove godine iznosila je 89.202 dinara, dok je neto zarada bila 64.639 dinara. Prosečni kurs u avgustu iznosio je 117,57, što znači da je u Srbiji bruto zarada 759 evra, a neto oko 550 evra.

U Mjesečnom statističkom pregledu u Crnoj Gori je u avgustu prosečna plata iznosila 532 neto, ali 795 evra bruto. U Bosni i Hercegovini neto zarada za avgust bila je 1007 KM, što je oko 515 evra.

Prema podacima Državnog zavod za statistiku u Severnoj Makedoniji prosečna neto plata bila je 458 evra ( 28 642 denara), dok je bruto iznosila 686 evra (42 627 denara).  Prosečna plata u Albaniji u drugom kvartalu 2021. godine bila je 463 evra.

Prosečna neto zarada prema poslednjem dostupnim podacima jeste najveća u Srbiji. U odnosu na Crnu Goru neto zarada je veća za 18 evra, u odnosu na prosečnu zaradu zaposlenih u Bosni i Hercegovini veća je za 35 evra. Dok su u odnosu na uplate na makednoskim i albanskim računima uplate prosečne zarade u Srbiji veće za oko 90 evra, što je daleko od “ubedljivo većih” kako premijerka tvrdi. 

***

U nizu problematičnih spinova našle su se i nelogičnosti i nedoslednosti.

“Mi smo izabrali zajedno, da idemo na ovu konzervativniju stranu, koja opet znači domaćinsko  upravljanje zemljom. Da ne idemo, koliko god bi to možda pred izbore bilo, jel, politički oportuno, da ne idemo na veće povećanje plata i penzija od 1. januara, već da budemo konzervativniji, ali sačuvamo nešto rezerve, da smanjujemo i deficit  i javni dug u 2022. godini. Iz tog razloga, plate će u proseku od 1. januara 2022. godine, zahvaljujući svim ovim rezultatima, rasti nekih 7,4 posto, osam posto u zdravstvu, negde nešto manje od sedam posto, sa finalnim planom ćemo izaći uskoro. Penzije će biti povećane 5,5 posto.”

Dakle, u jednoj rečenici Brnabić navodi da bi bilo politički oportuno da se odluče na veće povećanje plata i penzija pre izbora, a onda u sledećoj najavljuje povećanje.

***

“Minimalac je 2012. godine iznosio 15.600 dinara”, izjavila je Brnabić i upisala se tako na listu predstavnika vlasti koji govore neistine o minimalnoj zaradi.

Istinomer je za sličnu izjavu predsedniku Aleksandru Vučiću dodelio ocenu neistina. Takođe je i ministar finansija tvrdio da je “pre osam, devet godina minimalna zarada bila 15 hiljada dinara”, za šta je isto dobio ocenu – neistina.

Naime, prva tri meseca 2012. godine minimalna neto zarada po radnom času za taj period iznosio je 102 dinara, dok je nakon toga cena povećana na 115 dinara do februara naredne godine. Prosečna minimalna zarada u 2012. godini iznosi oko 19 i po hiljada dinara, najmanja uplata bila je 17 136 dinara u feburaru te godine, dok je najveća iznosila 21 hiljadu i 160 dinara.

***

Uz zameranja sebi što nije lično bila aktivnija u kampanji za vakcinaciju, raspravu sa novinarima i komentar o ministrima da “neće odgovarati na fabrikovane afere, jer je to igranka prestanka”, spomenula je i ministra unutrašnjih poslova.

“Neko je morao da se bori protiv mafije, neko je morao da uhapsi klan Belivuk-Miljković, to je uradio, u saradnji sa službama bezbednosti, taj ministar Vulin, koga pominjete.”

Da podsetimo, ko hapsi, a ko vodi istragu – pisali smo u nizu analiza Dosije Tužilaštvo i kako to izgleda kada vlast obećava, policija hapsi, a tužioci se drže za glavu. Makar na papiru, poštujući podelu vlasti i ovlašćenja policije, ministar unutrašnjih poslova nije taj koji “hapsi”.

 

 

Naslovna fotografija: Beta/Slobodan Miljević