Penzije rastu, ali i ne baš

Penzioneri u Srbiji žive bezbrižno, srećno, zadovoljno i u blagostanju. Sve zato što su im za poslednjih skoro deset godina (koliko je SNS na vlasti) penzije povećane, zato što mogu sebi da priušte bolji i kvalitetniji život sa uvećanim penzionim čekovima, a svako malo čeka ih novi finansijski bonus (zlobnici bi rekli, uglavnom pred održavanje izbora). Ovako izgleda život najstarijih građana Srbije u spotu u kome im predsednik države poručuje da su rezultate “zajedno postigli”. Realnost je, ipak, drugačija, a podaci izneti u spotu selektivno i tendenciozno “naštelovani” da ulepšaju sliku.

Spot u kome predsednik Srbije penzionerima poručuje da su porast penzija i bolji standard „zajedno postigli“ u sebi ima mnoge podatke, brojke i grafike. Navedeno je da je kontinuirani realni rast penzija bio 14% u prethodne četiri godine, a u videu je ipak izostavljen detalj da je u prvih pet godina vlasti SNS-a bio kontinuiran pad.  Kada se porede podaci od ove godine sa 2017. godinom, penzioner za svoju penziju može da kupi 14 posto više proizvoda, ali u odnosu na 2012. godinu, kumulativni rast je samo 0,7%, što znači da je standard skoro isti. 

„Temelj i snaga našeg društva i naroda“, kako je u svom drugom pismu predsednik Srbije nazvao penzionere, prvog dana oktobra na zvaničnom Instagram profilu predsednika, a potom i prošlog petka na njegovom Fejsbuku dobili su spot pun informacija, brojeva i grafikona.

Ovim videom predsednik Aleksandar Vučić je našim najstarijim sugrađanima obećao da će početkom 2022. godine penzioneri dobiti od države pomoć “od čak 20.000 dinara“, a da će do 2025. godine prosečna penzija dostići 440 evra. “Zajedno smo to postigli“, objašnjeno im je pored ovih obećanja.

A šta se sve tvrdilo u spotu?

 
 
 
 
 
View this post on Instagram
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Александар Вучић (@avucic)

Podižemo penzije, godinu za godinom, svake godine! Pre deset godina zatekli smo penzionere sa prosečnom penzijom od jedva 200 evra. Uprkos teškim reformama, uspeli smo da od tada povećamo penzije za oko 25%. Samo u protekle četiri godine, prosečne penzije u Srbiji realno su porasle za oko 14%. Istovremeno, najstarijim sugrađanima kontinuirano isplaćujemo i novčanu pomoć najmanje jednom godišnje. Godinu za godinom svake godine! I nema razloga da tako ne nastavimo i dalje! Počekom 2022. penzioneri će dobiti od države pomoć od čak 20.000 dinara, a do 2025. imaće prosečnu penziju 440 evra. Zajedno smo to postigli!“

Krenimo redom.

 

Godinu za godinom podižemo penzije

 

„Podižemo penzije, godinu za godinom, svake godine! Pre 10 godina zatekli smo penzionere sa prosečnom penzijom od jedva 200 evra. Uprkos teškim reformama, uspeli smo da od tada povećamo penzije za oko 25%.“

Srpska napredna stranka preuzela je vlast 2012. godine. Tada je neto iznos prosečne godišnje penzije iznosio 23.024 dinara. Po tadašnjem kursu evra, koji je bio nešto veći od 113 dinara, prosečna penzija iznosila je oko 203 evra. Na grafici koja je sastavni deo spota, penzija je prikazana u evrima i jasno se vidi da iznos nije iz godine u godinu rastao, kako se to tvrdi u videu.

Izvor: FB Aleksandar Vučić

Naime, 2014. godine nominalna penzija iznosila je 24.085 dinara, a „teške reforme“ dovele su do toga da je 2015. godine penzija pala na 23.196 dinara, takođe zbog jačanja evra i porasta kursa, u evrima je penzija sa 205 evra, pala na 192 evra.

Naredne, 2016. godine dinarska vrednost penzije je bila nešto veća 23.488 dinara, međutim, evro je tada sa 120,7 skočio na 123,1, te je u evrima penzija pala sa 192 na 190,8.

Godine posle toga beleže rast i u dinarskoj vrednosti, kao i u evrima, od 2018. godine kurs evra nije mnogo varirao.

Prosečna penzija u prvoj polovini ove godine, odnosno u periodu od januara do juna iznosi 29.384 dinara, odnosno oko 250 evra.

S obzirom na navedene iznose, penzija 2012. godine jeste bila nešto veća od 200 evra, a nominalni iznos penzije do danas jeste povećan za 25%, ipak, tvrdnja da „godinu za godinom podižemo penzije svake godine“ je neistinita.

 

Penzije su realno porasle oko 14% za protekle 4 godine

 

„Samo u protekle 4 godine, prosečne penzije u Srbiji realno su porasle za oko 14%.“

 

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić za Istinomer objašnjava da realni rast treba da isključi efekat inflacije, odnosno da se realnim rastom meri kupovna moć penzije.

“Realni rast penzija pokazuje promenu kupovne moći penzija, odnosno koliko se više proizvoda može kupiti na tržištu za penzije“.

Inflacija se meri kao prosečni rast cene proizvoda koji se kupuju u Srbiji. Prati se određeni broj proizvoda koji se koriste, poput prehrambenih proizvoda, odeće, usluga saobraćaja, kulture i zdravstva.

U videu se navodi da su u protekle četiri godine prosečne penzije realno porasle za 14%.

Međutim, koliki je realni rast od 2012. godine kada je SNS došao na vlast?

Prema podacima iz Biltena javnih finansija koje objavljuje Ministarstvo finansija, realna stopa rasta od 2012. godine poredeći sa prosečnom penzijom prve polovine 2021. godine iznosi svega 0,7 posto.

 

Naime, stopa realnog rasta je od 2012. godine do 2016. godine konstano opadala, što znači i da iako su se povećavale penzije, kupovna moć je bila manja.

Pozitivna stopa rasta počela je 2018. godine, kada je u odnosu na prethodnu godinu realni rast iznosio 3,8%, što znači da su penzioneri mogli za svoju penziju da kupe 3,8% više proizvoda. Kada se 2019. godina uporedi sa 2018. rast je iznosio 2,2 %, a prošle godine porast je, takođe, bio 3,8 %.

Kada se uzme u obzir prva polovina ove godine u odnosu na 2017. godinu, tačno je da za poslednjih četiri godine realna stopa rasta jeste 14 odsto. 

Međutim, statistika je i ovde zloupotrebljena i to tako što su, prema tvrdnjama profesora Arsića, podaci selektivno birani. 

Prema njegovim rečima, odabran je najpovoljniji period za poređenje, a to je u poslednje četiri godine, jer ako bi bilans ove vlasti prikazali od 2012. godine, od tada praktično nema realnog rasta penzija jer on iznosi svega 0,7 posto.

Naime, podaci pokazuju sledeće:

“Penzioneri sada mogu da kupe više proizvoda nego 2017. godine i to za 14,2 odsto više, ali isto su toliko mogli da kupe i 2012. godine, pre smanjenja”, objašnjava Arsić.

Ono šta je uočljivo jeste da ukoliko se 2012. godina uzme kao godina sa kojom poredimo, i izračunamo sve stope realnog rasta koje su usledile, vidimo da je 2017. godine stopa rasta pala za 12 odsto u odnosu na tu početnu 2012. godinu. Što bi značilo da iako je novčano te godine prosečna penzija bila veća nego pet godina pre toga, kupovna moć penzionera je iznosila 88,1 odsto onoga što su mogli da kupe 2012. godine.

S obzirom na to da je u prvih pet godina vlasti SNS-a zabeležen pad penzija i da je izostavljen taj period, a odabrane su godine samo kada je postojao rast, ovo selektivno biranje podataka predstavlja tipičnu zloupotrebu činjenica.

 

Ono šta je, takođe, upitno je zašto se iznosi posmatraju u evrima.

“Pravu meru povećanja standarda penzionera predstavlja realni rast, a ne rast u evrima, zato što dinar jača u odnosu na evro i mi možemo da kupimo veću količinu evra kada posmatramo u odnosu na plate, penzije, GDP, ali svi znamo da cene proizvoda rastu, što znači da manje proizvoda možemo da kupimo“, objašnjava Arsić.

U poslednje tri godine, evro stoji na istom nivou, ali inflacija raste.

Profesor Arsić ukazuje na to da penzioneri ne kupuju samo evre, te da kao pokazatelj napretka ne treba da se koriste veličine u evrima.

“Recimo, 2000. godine su plate bile oko 40 evra, a 2008. godine 400 evra, ali standard nije porastao deset puta, jer su cene mnogo rasle u tom periodu, inflacija je bila visoka“, navodi primer Arsić.

 

Poštovani penzioneri…

 

Obraćanje vladajuće stranke i samog predsednika Srbije penzionerima deo je političke kampanje.

U prvom pismu penzionerima u novembru 2018. godine, predsednik im se zahvalio na tome što su podneli teret uređenja državnih finansija, odnosno što su podneli “ličnu žrtvu” u vidu smanjenjenja penzija.

Znam i kolika je bila vaša lična žrtva, svakog od članova vaše porodice, ali, želim još jednom da vam kažem da to što ste prihvatili i podržali teška odricanja, taj jedini način koji je bio pred nama, bukvalno nam je omogućio da sačuvamo i obezbedimo i vašu i budućnost naše dece”.

Povezan sadržaj
Tim Istinomera 30. 12. 2014.

Najstariji građani su u toku vanredne situacije koja je izazvana širenjem virusa korona bili najograničeniji preduzetim merama. Tada je predsednik bio njihov zaštitnik:

Molim penzionere da ne izlaze nigde, da ne slušaju ničije predloge. Ukoliko, dragi penzioneri, poslušate takve predloge, neće nam biti dovoljno kompletna nova Bežanijska kosa groblje, kompletno Lešće, Novo groblje, Centralno groblje”.

Koji mesec kasnije, “temelj i snaga našeg društva i naroda”, kako je predsednik nazvao penzinere, primili su još jedno pismo.

Želim da vas ovog puta sa najvećom sigurnošču uverim da vi i ljudi koji zavise od vas NEĆE MORATI na bilo koji način da se žrtvuju. Vaše penzije su svetinja i ostaće netaknute. A planiramo da penzije budu uvećane…”

Obraćanje predsednika penzionerima i nova obećanja su se nastavila, a nažalost i manir vlasti zloupotrebom statistike i činjenica. 

 

 

Naslovna fotografija: Facebook – Aleksandar Vučić