Kod geneze svake autoritarne, antidemokratske, a na kraju diktatorske vlasti postoji prelomni trenutak kada se iz faze muljanja prelazi na tamnu stranu odakle više nema povratka. Istorijski, ti momenti su uglavnom bili vezani za velike konflikte ili političko-finansijske afere, ali je u praktičnom smislu to uvek bilo praćeno egzibicijom najvišeg stepena represije da bi se sistem održao. Tada bi po pravilu postajalo skoro nemoguće „ne odabrati strane“ u društvu, u trenutku kada mnogi građani sistemsku represiju plaćaju svojom bezbednošću, zdravljem, pa i životima.
Ko zna šta nas sve čeka tokom vanrednog stanja? Dosadašnje iskustvo nas uči da očekujemo neočekivano. Sasvim sigurno nam je svima cilj da stavimo virus pod kontrolu uz što manji broj žrtava, ali moraćemo kao društvo da stavimo pod lupu sve propuste, greške i neodgovorne postupke.
Priroda odnosa između pojedinca i države nije nikada tako vidljiva kao u doba krize. U krizama, naročito velikim, "istorijskim" krizama, svaki put iznova bivamo stavljeni pred lažni izbor. Izbor između slobode i sigurnosti. Ponekad, možemo znati ishod tog izbora precizno u jedan minut. U 9:02 po lokalnom vremenu, 11. septembra 2001. godine, kada se drugi avion zakucao u južnu kulu Svetskog trgovinskog centra, SAD su napravile izbor, a čitav zapadni svet je taj izbor počeo da sledi. Češće taj izbor pravimo sitnim koracima, puzajući, ili u kolektivnom mesečarenju, dok slušamo svoj patološki strah i strahove svih oko nas.
Čistota (…) ona je samo izgovor da ne radite ništa. Tako kaže jedan od likova u Sartrovim „Prljavim rukama“. Bilo bi ne samo pokvareno nego i sumanuto optuživati našu državu za nerad u ovim mučnim danima. Ipak, ne možemo da ne vidimo kako se, između svega ostalog, mnogo radi i na pranju ruku od odgovornosti. Neće biti da i ta aktivnost pomaže borbi protiv pandemije.
Nikad nisam bio fan Angele Merkel. Dalek mi je i deo političkog spektra koji ona kao demohrišćanka zauzima. Ipak, učinila je da osetim nadu iako je nije ni nudila meni.
Ima razloga za uverenje da Miša Vacić ima ulogu “strašila“ kakvu je u vreme Slobodana Miloševića imao Vojislav Šešelj, ali bitna razlika je u tome što se vođa iz devedesetih osećao dovoljno samouverenim da dozvoli i pomogne politički rast izrazito inteligentnog čoveka, za razliku od Aleksandra Vučića, koji igra na više karata, ne dajući ni jednoj čak ni teoretsku mogućnost da iole ozbiljnije ojača.
Sasvim nenamerno, tražeći način da od „visokog gosta“ sakriju ružnu sliku stvarnosti, Vranjanci su spremili scenografiju u kojoj se lepo video masovno prihvaćeni model ponašanja u naprednjačkoj Srbiji: onaj prema kome se, u skladu sa linijom manjeg otpora, bira da se veruje u ono što je servirano, umesto u ono što jeste. Nije to baš fenomen nepoznat u istoriji... i nije baš večan.
Proces izbora je bio takav da su građani najmanje bili informisani o tome ko su kandidati i šta ih preporučuje za tu, bar građanima bitnu, funkciju. Taman posla da su negde objavljene biografije, taman posla da je na, recimo, javnom servisu bila emisija uživo o instituciji Poverenika i daljem radu, planovima. Sve je svedeno na najmanju i najgrublju moguću birokratiju. I to sve po zakonu.
Kako je Agencija za borbu protiv korupcije zaključila da Radoš Milovanović, direktor “MB – Namenske”, nije prekršio zakon pozivajući radnike da glasaju svi za SNS.
Iako se kompanija ”Huavej”, zbog sumnji da se neke njene aktivnosti mogu okarakterisati “špijunskim”, već mesecima nalazi na radaru zemalja zapadnog sveta, te da je i Gugl u određenoj meri prekinuo saradnju sa "Huavejom", vlast u Srbiji sa tim očito nema problem, a kamere za nadzor ovog kineskog giganta su više nego dobrodošle u nekoliko srpskih gradova.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
