Pred nama su izbori, redovni na proleće ili vanredni nešto ranije, i ako u saopštenju Kvinte samo lokaciju “sever Kosova” zamenite sa “Srbija”, stavite odgovaraći datum, dobija se poruka koja bi u jednom trenutku mogla da stigne i na Andrićev venac. Ako već nije stigla. I to u trenutku kada se na ovdašnjoj političkoj sceni vode žestoke rasprave o samom izbornom procesu.
Demagogija nije rezervisana samo za neka društva. Naše je u toj disciplini šampionsko. Najsvežiji primer je uvođenje doživotne kazne bez uslovnog otpusta. Ovaj slučaj čini školski primer demagogije i populizma, sa svim potrebnim elementima, od političkog interesa, igranja emocijama, za(b)luđivanja građana, do ignorisanja stručnjaka i satanizovanja neistomišljenika.
O planovima predsednika Srbije u vezi Kosova, kako to obično biva u sekularnim državama, je li, posle jučerašnjeg dana, zna više Svevišnji nego mi, obični smrtnici.
Otvoreno tretiranje Maje Pavlović kao “neprijatelja“ režima, uz ljutit pogled, adekvatan ton i gestikaluciju Ane Brnabić, kao i ponašanje Olivere Zekić u stilu “capo di tuti cappi“, zapravo su imali za cilj da se direktorki TV K9 jasno stave do znanja da je na stolu ponuda koja se ne može odbiti.
Jedino bi mojim planom da nemam plan bili bi oduševljeni Srbi sa Kosova. Posebno, Srbi sa severa Kosova. A, još više Srbi iz enklava. Posebno Srbi iz Borče. Oduševljeni bi bili i Albanci sa Kosova. Rusi, Amerikanci, Nemci, Francuzi, takođe.
Ljudi dolaze, pomislih da se miting završio – gledam na sat, shvatam da nema još ni 20 časova. Neko dobacuje da predsednik tek govori. A oko mene ljudi koji ulaze u autobuse, nisu svi puni, ali ima ih dovoljno da moj drug izvadi sendviče iz gepeka i posluži svoje “putnike“.
Na važne susrete krajem meseca sa Makronom, Merkelovom, Putinom, Si Đinpingom, na kojima, po nekim nagoveštajima, treba da se odluči sudbina Kosova, ali i Srbije, Srpska napredna stranka umesto Aleksandra Vučića evropejca, ovog puta šalje “Acu Srbina“.
Moglo bi se reći da je RRA, a potom i REM, oduvek bila kancerozno tkivo u medijskom sistemu. U međuvremenu, boleština je metastazirala i koliko god se o gotovo svim zahtevima koji su se pojavljivali u okrilju protesta “Jedan od pet miliona” moglo diskutovati, ovaj koji se tiče REM-a teško da se može osporiti. Ali, zahtev, onako kako je formulisan, teško će biti sprovodiv čak i kad bi postojala politička volja vlasti da se tako nešto uradi.
Da li je za prepoznavanje opasnosti po jednu demokratiju bolje i uopšte moguće ugušiti problematične ideje ograničavanjem ili potpunim ukidanjem slobode govora za njih ili je, pak, bolje da se ove opasnosti što više i što eksplicitnije ogole? Da li je bolje da ekstremni, antidemokratski, pa i protivustavni stavovi budu saterani u neki mračni ugao interneta u kome će i dalje postojati, i dalje imati istu publiku, ali daleko od očiju, ušiju i razumevanja većinske javnosti? Ili je za jednu demokratiju bolje da se i ovi stavovi slobodno prezentuju kako ne bi bilo zabune niti iznenađenja o čemu se tu zapravo radi?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
