Tekst “Psi su pušteni“ pojavio se ove nedelje u “Ilustrovanoj politici“, a mogao je da bude štampan i juče ili sutra. Jer, on je samo posledica već poduže vreme kreiranog stanja u srpskom novinarstvu upravo od strane onih koji se sada, je li, ograđuju od “Ilustrovane“.
Dok predsednik Srbije narodu objašnjava da se “živ pojede" što onima koji proizvode struju na vetar kilovat moramo da platimo duplo više, istovremeno prećutkuje da su među tim “onima” i preduzeća koja su u delimičnom ili potpunom vlasništvu Republike Srbije.
Nije ni prvi, a po svemu sudeći, verovatno ni poslednji put da od onih koji predstavljaju državu čujemo uvredljive komentare na račun žena, ali u ozbiljnom smo problemu ako predsednik države koji se, inače, poslednjih godina izdaje za velikog reformatora i evropejca, ne ume da razlikuje umesnu od neumesne šale. Ili ume, ali ga za to nije briga, jer smatra da mu se može.
Ideja Željka Mitrovića da iskoristi televiziju čiji je vlasnik za još jedan morbidni rijaliti je, zapravo, monstruozna i to ne samo prema žrtvi, već pre svega prema svom sinu.
Uskoro više nećemo moći da pitamo Koridore žašto se opet srušio potporni zid na južnom kraku Koridora 10 ili zašto su Železnice Srbije toliko kasnile sa izgradnjom Žeželjevog mosta u Novom Sadu.
Svedoci li smo još jedne strateške papazjanije u režiji vladajuće koalicije, pripremljene dva dana pred lokalne izbore u Majdanpeku? Čini se, nažalost, da jesmo. I to nepotrebno, jer privatizacija RTB Bor neizbežna je, ispravna i na ekonomskoj logici zasnovana odluka.
Govor je bio njegovo oružje i onda, u prethodnom životu, kada ga je koristio da na sve strane izazove razdor, napravi spletku, zastraši, učini nelagodu, neprijatnost, a neretko izazove i bes kod objekata tih njegovih silnih verbalnih bičevanja. Sada, nakon Promene, znao je – govor će postati sredstvo kojim će pomoći građanima: i onima koji su ga izabrali, i svima drugima; napokon, bio je Predsednik svih građana.
Od kako je predsednik Vučić ozbiljno izjavio, i dva puta ponovio, da dnevno mora da pročita 500, 600 stranica materijala, što javnog, što tajnog, ne bi li se odgovorno posvetio pitanju Kosova, u javnosti su otvorena “ozbiljna” pitanja - koliko je vremena potrebno za jednu stranu, kolika je prosečna brzina čitanja po strani, da li se ta brzina menja kako vreme odmiče – da li se čitalac zagreje pa mu brže ide nakon prvih 100 ili 200 strana ili koncentracija posle 389 strana pada.
Jedna od najpoznatijih i često upotrebljavanjih fraza je da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu. Svetsko prvenstvo u toj najvažnijoj sporednoj stvari bi trebalo da bude mesec dana odličnog fudbala, skoro sve zvezde na jednom mestu, događaj koji čekamo četiri godine. Kod nas u Srbiji je ovo svetsko prvenstvo postalo još jedna prilika za odbranu Kosova. Umesto najvažnije sporedne stvari na svetu dobili smo još jednu kosovsku bitku.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
