Kada čujete da se neko “vuče“ po institucijama i bori za svoja prava, podržite ga. Uporni ljudi koji ne odustaju - zaslužuju podršku. Oni se bore i za nas i za sve koji čekaju u redovima na milostinju sistema, umesto da koriste prava koja im (nam) pripadaju. Podržite ih kroz pomoć, razgovor, osmeh, pomozite mu da nešto sroče, napišu, odu gde treba.
"Kako da znamo da, recimo, i tužilac nije otet i da, dok mi ovde razgovaramo, vezanih ruku ne čami u nekom podrumu u koji mu samo donose akta na potpis? To bi bilo prilično uznemirujuće, zar ne? Ili pak da čitava institucija javnog tužilaštva nije kidnapovana i naterana da se ponaša kao da je sve u redu?"
Od partijskih članova na lokalnim funkcijama se traži da JAVNO budu dželati – egzekutori partijskih odluka. Bez crnih maski i odora, bez ubijanja ljudi. Ipak, u svojim sebičnim ciljevima očuvanja pozicija, svojim slepim podaništvom ovi partijski dželati žrtvuju živote svih nas zarad sopstvenog malog interesa. Priča o aerodromu u Nišu je samo jedna od bezbroj takvih priča iz cele Srbije.
Ljudi u Srbiji umesto hiljadu želja sada imaju samo jednu – da prežive. Dok je tako, politika "hleba i igara" može da uspeva. Ona politička snaga koja počne da tretira građane kao ljude sa dostojanstvom i stavom, ima budućnost i mogućnost da "probudi" davno zaboravljene želje.
Od kako ja pamtim ovaj kraj, u Prijepolju su uvek bolje prolazili dobar vic, šala, lokalne poskočice od bilo kakve poljoprivrede. Sve do onih nesrećnih devedesetih, bilo je ovo pravo industrijsko mesto, koje je živelo od ogranka FAP-a, Tekstilnog kombinata Ljubiše Miodragović, fabrike lepka Elan i obuće Limka. Industrijska zona na Kolovratu, naselja na koje ćete naići po izlasku iz Prijepolja kada krenete ka Crnoj Gori vrila je kao košnica.
Sutra će premijerka otići na drugo mesto, po drugom zadatku. Novi ministar finansija će verovatno nastaviti po starom, smatrajući da je životna sredina trošak. Kamere i novinari svoju pažnju usmeriće na neku novu temu.
Mediji vrlo zdušno produbljuju diskurs relativizacije zločina, odnosno kroz svoje izveštavanje doprinose kulturi neznanja, nepoverenja, pa čak i mržnje prema narodima bivše Jugoslavije. A koliku moć i važnost mediji imaju u suočavanju sa prošlošću pokazalo je objavljivanje video snimka egzekucije šestorice mladića kod Srebrenice na televiziji 2005. godine. Snimak je objavila B92, a javni servis građana Srbije je uslovio objavljivanje kadrova herojstva paravojne formacije Škorpiona pribavljanjem snimka koji bi prikazao stradanje i srpskih žrtava. B92 više nemamo, RTS imamo.
Ako i kada – a potrajaće – aktuelni režim bude suštinski i dubinski poražen, onima koji dođu na čelo države nakon toga ostaće razvaljene i razmrvljene institucije, duboko podeljeno društvo po mnogo osnova, i ruševine od države, koja je po vertikali – od skupštine stanara do Skupštine Srbije, Vlade Srbije i pravosuđa – bila upregnuta da obezbedi uzdizanje i nedodirljivost jednog čoveka i kruga poslušnih ljudi oko njega.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
