Da li javnost ima pravo da zna?
Uskoro više nećemo moći da pitamo Koridore žašto se opet srušio potporni zid na južnom kraku Koridora 10 ili zašto su Železnice Srbije toliko kasnile sa izgradnjom Žeželjevog mosta u Novom Sadu.
Građani Srbije su još davne 2004. godine pobedili u bici koja im omogućava da kontrolišu rad javnih preduzeća, da utvrde kako se troši njihov novac iz budžeta, da saznaju na koji način su visoki partijski funkcioneri završavali svoje škole i sticali razne diplome kao i da su upoznati sa kvalitetom vazduha koji udišu i vode koju piju. Pitate se verovatno šta se to tako epohalno dogodilo u srpskoj istoriji te 2004. godine. Tada je usvojen jedan pravni dokument jako dugačkog i komplikovanog naziva, u pitanje je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Ovaj zakon nam je omogućio da bilo šta pitamo i da na isto pitanje dobijemo odgovor. Zakon nam je doneo i formiranje nezavisne institucije Poverenika koja ima ovlašćenja da svima nama omogući da naše pravo da znamo i da pitamo ostvarimo u praksi. Ipak danas smo, više nego ikad, bliži tome da naše stečeno pravo da znamo izgubimo i to bespovratno.
Danas kada se u svetu slavi i obeležava Međunarodni dan prava javnosti da zna u Srbiji se odvija jedan tužan proces gaženja našeg prava da znamo. Vlast je odlučila da umanji dostignuti nivo ljudskih prava koji nam je garantovan Ustavom kao i da obesmisli samu instituciju Poverenika. Izmenama i dopunama ovog zakona predviđene su pogubne posledice koje će onemogućiti mnoge građane, istraživače, novinare, uzbunjivače, organizacije civilnog društva, sindikate, predstavnike političkih partija pa i same državne organe da saznaju bitne informacije koje su im potrebne radi donošenja njihovih skoro svakodnevnih životnih i poslovnih odluka. Predviđene izmene se ogledaju u tome da sva velika državna preduzeća koja raspolažu velikom količinom javnog novca i imovine budu izuzeta od primene ovog zakona. Dakle uskoro više nećemo moći da pitamo Koridore žašto se opet srušio potporni zid na južnom kraku Koridora 10 ili zašto su Železnice Srbije toliko kasnile sa izgradnjom Žeželjevog mosta u Novom Sadu.
Osim toga izmenama zakona predviđeno je da se sama institucija Poverenika obesmisli i da joj se oduzme bilo kakav značaj koji ova nezavisna instutcija trenutno ima. Putem mogućnosti da se vodi upravni spor protiv rešenja Poverenika, vlast na mala vrata progurava odredbu koja nas vodi na zaključak da nama uopšte i nije potrebna nezavisna instutcija kada će u svakom pojedinačnom slučaju sudska vlast odlučivati da li mi imamo pravo da znamo ili ne. Nije zgoreg pomenuti da nakon što naš zahtev da znamo prođe kroz sve elemente državne kontrole mi ćemo već zagaziti u novu kalendarsku godinu. Dakle, odgovori koje dobijamo od instutcija će za nas biti bez značaja zbog čekanja koje će se nažalost meriti mesecima, a u nekim slučajevima možda i godinama.
Verovatno se pitate koji je cilj ovakvih izmena? Očigledno je da vlast želi da od nas građana napravi podanike koji nemaju mnogo mogućnosti da pitaju i da dođu do informacija. Usvajanjem ovakvih izmena možemo očekivati da će bilo kakva kontrola trošenja budžetskih sredstava velikih javnih preduzeća biti nemoguća. Ovo će, naravno, za posledicu imati veće troškove njihovog rada, ti troškovi idu na račun državnog budžeta, a to znači na račun svih nas, građana Srbije.
Osim toga, izmenama zakona možemo očekivati da samo određeni privilegovani mediji mogu da dođu do informacija dovoljno brzo kako bi mogli da iste objave dok je vest aktuelna. Kao da državnim organima nije bilo dovoljno što nas trenutno obmanjuju davajući nepotpune ili netačne informacije kao i to što imaju posebne budžetske linije koje su namenjene plaćanju raznih penala i kazni već je bilo neopodno da se kompletno pravo javnosti da zna uništi i obesmisli.
Svi ovi izazovi nas nisu naterali da odustanemo od našeg prava da znamo i da pitamo. Zato mi nastavljamo našu borbu. Zajedno sa još devet organizacija civilnog društva CRTA je pokrenula kampanju Srbija do informacija. Danas kada obeležavamo Međunarodni dan prava javnosti da zna želimo da verujemo da ćemo jednog dana u bliskoj budućnosti imati zakon kakav svi mi i zaslužujemo i kakav nam je svima potreban u jednom razvijenom demokratskom društvu.
Naslovna fotografija: Ulična akcija „Srbija do informacija“/ Istinomer / Zoran Drekalović
