Nada živi u Nemačkoj #Blog

Da li imate sreće da ovih teških dana možete da radite “od kuće“? Da li imate malo manje sreće pa ste stariji od 65/70 godina i ne smete napuštati dom, ali vam neko nabavlja potrepštine i pita vas kako ste? Da li ne znate šta biste sa sobom tokom policijskog časa? Da li imate, dakle, 12 minuta i 40 sekundi da čujete ili, ne znam koliko tačno vremena, da pročitate obraćanje nemačke kancelarke Angele Merkel građanima Nemačke, koji se, kao i ostatak sveta, hvataju u koštac s korona virusom?

Zašto vas to pitam kad znam da verovatno, kao ni ja, niste građanin Nemačke? Pitam jer verujem da kada zavlada strah, nada postaje najveća i najređa dragocenost. A da biste ponudili (kredibilnu) nadu, morate da pokažete odgovornost. Otvoreno da kažete koliko su okolnosti loše i da oni kojima se obraćate osete da zaista razumete koliko dubok nemir u njima izaziva uskraćivanje građanskih prava i sloboda. I priznate nelagodu što uvodite mere koje su, po definiciji, strane demokratiji. Tonom i artikulacijom da dokažete koliko ste svesni da, u demokratiji dakle, uzimate nešto od suverenih građana (koji su na neko vreme na vas preneli deo svog suvereniteta), jer je to u njihovom interesu. I još da se izvinite što govorite “vanredno“, u doba kada glas stručnjaka treba da bude najjači.

Kako nada ne bi izgledala lažno, svakako je Angeli Merkel pomoglo to što može da se pozove na jedan od, kako je rekla, najboljih zdravstvenih sistema u svetu. Ali, znala je da je bitno i da pokaže emociju, a ne ode u patetiku. I da se uporno vraća na poruku da je svako, baš svako važan. I u smislu da svako može da pomogne sistemu da se izbori, ali i da je baš svaki život vredan, te da niko ne sme ostati prepušten sebi. Cinizam ili, naprosto, zdrav razum će nas sprečiti da poverujemo da će stvarno tako biti. Ipak, nije teško pomisliti da bi tako trebalo da bude. I da u toj (možda utopiji) pronađemo ne samo nadu, nego i inspiraciju.

Nikad nisam bio fan Angele Merkel. Dalek mi je i deo političkog spektra koji ona kao demohrišćanka zauzima. Ipak, učinila je da osetim nadu iako je nije ni nudila meni. Katkad se, obično u vrlo nezavidnim situacijama, pojave politički govori koji direktno, iz usta govornika, odnosno govornice, ulaze u istoriju. Ako ništa drugo, ovo je pohvala mudrosti, znanju, veštini, pa i umetnosti, iz koje takav govor nade nastaje.

Naslovna fotografija: FoNet