Da li se plašite da ćete zbog objave na društvenim mrežama ili poruke koju ste napisali na nekoj Vajber grupi u kojoj kritikujete vlast, završiti u pritvoru? Ili na informativnom razgovoru možda zato što ste bii na nekom protestu? Iznenadite li se kad vidite vest o privođenju aktivista ili opozicionih političara ili samo nastavite da klikćete dalje?
Javno dostupni snimci i fotografije jasno pokazuju da su studenti iz Srbije koji su trčali ultramaraton do Brisela, nosili majice sa simbolima država kroz koje su prošli na putu iz Srbije do Belgije. Jedna od njih, ali ne i jedina kako se tvrdi u obmanjujućim objavama, je i Hrvatska, dok se zastava Srbije nalazi na levom rukavu majica maratonaca.
Novosadski aktivisti Marija Vasić, Lazar Dinić i Lado Jovović posle dva meseca pritvora upućeni su u kućni pritvor. Mladenu Cvijetiću, Srđanu Đuriću i Davoru Stefanoviću pritvor je, međutim, produžen za još 30 dana. Više od dva meseca protiv njih se vodi medijska hajka, za vlast i njoj bliske medije oni su „teroristi“ i „pučisti“, a dehumanizacija se nastavlja na društvenim mrežama. Bes zbog puštanja troje aktivista iz pritvora, predsednik Srbije nije skrivao – sudsku odluku okarakterisao je kao „nezakonitu“ i rezultat dodvoravanja „blokaderima“, „bandi“ i „huliganima“. Istovremeno je podržao ideju da naprednjaci blokiraju sud u Novom Sadu sve dok ne budu puštena četvorica naprednjaka, osumnjičena za napad na studente. Iako je jednoj studentkinji tom prilikom dislocirana vilica, predsednik ih je nazvao „junacima“, koji „ni krivi ni dužni“ četiri meseca „čame u pritvoru“.
Predstavnici vlasti i mejnstrim mediji pojačali su kampanju targetiranja i kriminalizacije rektora Univerziteta u Beogradu Vladana Đokića - zbog spekulacija da bi mogao da se nađe na studentskoj izbornoj listi. Koje etikete su mu dodelili i kojom propagandnom tehnikom se služe dok satanizuju prvog čoveka beogradskog univerziteta?
Vlast poručuje: „Sloboda junacima, zatvor blokaderskim teroristima”. U ovoj poruci koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio na svom Instagram nalogu, „junaci” su zapravo muškarci osumnjičeni za napad na studente ispred prostorija Srpske napredne stranke u Novom Sadu 28. januara, kada je jednoj devojci dislocirana vilica, a nekolicina studenata je lakše povređena. Kako su oni koji bejzbol palicama kreću na studente za samo nekoliko meseci postali „junaci” i kakvu to poruku vlast šalje?
U večernjim satima 15. marta predsednik Srbije je rekao da je „uvek spreman za proveru legitimiteta” i da izbori i referendum mogu da budu organizovani za nekoliko meseci. I pre i posle ove izjave Aleksandar Vučić je isticao kako je „ponudio izbore”, ali da druga strana nije htela. Sa studentskim zahtevom da se raspišu parlamentarni izbori, predsednikova „spremnost” za proveru legitimiteta je po svemu sudeći utihnula. Konkretnog odgovora vlasti nema, uprkos razmerama društvene i političke krize funkcioneri vladajuće većine ne vide potrebu za vanrednim izlaskom na birališta i sve se ponovo svodi na jednu od izjava predsednika Vučića - „neka se spremaju, neće dugo čekati”. A Srpska napredna stranka je za prethodnih 13 godina čak četiri puta u nove mandate ulazila na vanrednim izborima, najčešće svojom voljom, hrleći ka osnaživanju legitimiteta i produžetku vladavine. Sada, izgleda, nije raspoložena da odgovori građanima koji taj legitimitet dovode u pitanje.
„Dve Srbije koje reže saglasne su samo u jednom - da RTS ne radi dobro svoj posao”, rekla je voditeljka Javnog servisa Bojana Mlađenović u jednom od intervjua sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. RTS-u je to što navodno dobija kritike svih dokaz da radi ispravno, da nije ni na čijoj strani, već da profesionalno i odgovorno izveštava o svemu i svima i opravdava ulogu Javnog servisa. Ispod površine tog spina je slika koju smo videli 1. maja u Dnevniku 2, kada je RTS dao tek oko minut skupu u Novom Sadu i obeležavanju šest meseci od pada nadstrešnice, a skoro sedam minuta poseti predsednika Vučića SAD. Istog dana, u centralnoj informativnoj emisiji RTS-a, čuli su se samo segmenti govora predstavnika sindikata i studenata u blokadi, i s druge strane direktna izjava Miloša Pavlovića, “studenta koji želi da uči”. Sve strane su tu, ali neke malo više.
Na društvenim mrežama pojavila se fotografija koja je ubrzo postala viralna. Na slici je grupa mladih ljudi obučenih u žute prsluke, a prati je opis po kome se zaključuje da su na njoj navodno studenti iz Srbije na putu za Brisel. Međutim, ova fotografija, na kojoj se vidi kako grupa njih sedi ispod hrvatske zastave, nije autentična.
Studenti iz Novog Pazara došli su u Beograd da tokom uskršnjih praznika odmene kolege koje blokiraju RTS. Iz Takovske su zajedno poslali poruke solidarnosti i prijateljstva između beogradskog i novopazarskog univerziteta. Tabloidi su za to vreme prenosili postove u kojima se studenti izjednačavaju sa talibanima, a pozdrav “selam alejkum” predstavljen je kao “šokantna scena” sa blokada RTS-a. Sve se ponovo svelo na pokušaje raspirivanja mržnje i podela. Kao kada su na dan protesta u Novom Pazaru portale preplavili naslovi o “blokaderima” koji bi da “ispumpaju Sandžak iz Srbije”, kako su pisali, osvanuli “ekstremistički transparenti” koji “pozivaju na autonomiju Sandžaka”. Iako se studenti nisu okupili zbog pitanja statusa bilo koje oblasti u Srbiji, već insistiraju na ispunjenju zahteva, protiv njih je lansiran, i izjavama predstavnika vlasti pojačan, još jedan spin. Sličan onom koji im je pripisao separatističke namere i “plan o otcepljenju Vojvodine”.
Od kada su studenti 14. aprila, u 22 sata, blokirali zgrade RTS-a u Takovskoj i na Košutnjaku, policija je zaposlene sprovodila na radno mesto kroz ćevabdžinicu, nema jutarnjeg programa, a Dnevnik se emituje sa nepoznate lokacije i uz tehničke probleme. Način izveštavanja RTS-a ostao je, međutim, isti. Glas studenata skoro da se ne čuje, a o blokadama se izveštava manipulativno i iz perspektive vlasti. RTS ih predstavlja kao „teror bez presedana“, studente je uporedio sa nacistima, iako je reč o mirnom izražavanju nezadovoljstva upravo izveštavanjem te iste kuće o studentskim protestima i zahtevima.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
