Na društvenim mrežama širi se tvrdnja kako Crna Gora „gura inicijativu kao pokušaj nametanja kolektivne krivice Srbima”. Takođe se navodi da inicijativa ima za cilj da se srpski narod obeleži kao genocidan. Ipak, ni jedno, a ni drugo nije tačno.
Oko svake godišnjice genocida u Srebrenici u prorežimskim medijima aktiviraju se dobro poznate manipulacije - od osporavanja broja žrtava i negiranja sudski utvrđene kvalifikacije genocida, do tvrdnji da svako ko poštuje presude međunarodnih sudova želi da proglasi Srbe genocidnim narodom. Takvi narativi često se koriste i za targetiranje domaćih i stranih aktera kao neprijatelja Srbije. Među metama ovih kampanja već su se našli Crna Gora, studenti i aktivisti, a očekivano bi bilo da se isti obrazac nastavi i na dan godišnjice.
Dok je protiv televizije Adria TV pokrenut prekršajni postupak zbog emitovanja sadržaja za koji nadležni organi smatraju da podstiče diskriminaciju i govor mržnje, Krivični zakonik Crne Gore predviđa zatvorske kazne samo za određene oblike javnog odobravanja ili negiranja genocida.
Društvenim mrežama proširio se video u kom se tvrdi da na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu profesori blokaderi uče studente da je u Srebrenici počinjen genocid, da mrze Srbe i sve što je srpsko.
Nekoliko portala je u večernjim satima, u utorak 8. jula, objavilo da je član Predsedništva BiH Denis Bećirović „opet udario na Srbiju” zato što mu, kako su naveli u naslovima „smeta jer Vučić ne dozvoljava da se Srbi proglase za genocidni narod”. Ispod ovog naslova, isti mediji citiraju Bećirovića koji kaže da „ne stavlja znak jednakosti između naroda i pojedinaca koji su počinili zločine”. Njegove izjave su manipulativno iskorišćene za veličanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Probudite nas kada prođe jul. I da je moguća ta letnja hibernacija, u avgustu bi nas opet dočekao bauk od kog smo bežali u san. Ko prespava Srebrenicu, probudiće se u Oluji. Jubilarna je godina „povod“ da se drama u kojoj menjamo uloge žrtve i saučesnika u zločinu igra 30 puta mučnije.
Rezolucija o genocidu u Srebrenici je usvojena u Ujedinjenim nacijama. Mediji i najviši državni zvaničnici dočekali su i ispratili glasanje u Generalnoj skupštini nizom manipulacija. Isti slučaj je sa svakim julom i obeležavanjem godišnjice genocida nad više od 8.000 bošnjačkih civila. Iz godine u godinu opstaju isti narativi - počinju sa tvrdnjama da je u Srebrenici bio zločin ali ne i genocid, da su zapravo streljani vojnici „zloglasne Armije BiH”, kao i da se „političkim” presudama međunarodnog suda „zloupotrebljavaju činjenice” i „ubija Srbija”. Sve se na kraju svede na to da su žrtve Srbi i predsednik Srbije, a optužbe i „žig genocidnog naroda” deo „paklenog plana” Zapada.
Ni 28. godišnjica genocida u Srebrenici nije protekla bez dobro poznatih i duboko ukorenjenih manipulacija u javnom prostoru - od poricanja genocida, preko tvrdnji da su u Potočarima sahranjeni samo vojnici Armije BiH i retki civili, do manipulacija sudskim presudama i navoda da zloupotrebom Srebrenice „žele da ubiju Srbiju” i žigošu nas kao genocidan narod. U širenju dezinformacija i manipulativnih poruka prednjačili su prorežimski Informer i Srpski telegraf, za koje je Srebrenica lažni genocid, veliki mit i režirani masakr. Zajedničko svim medijima bliskim vlasti , u skladu sa državnom politikom, bilo je izbegavanje reči genocid za opis onoga što se dogodilo u julu 1995. Umesto nje, koristili su se izrazi zločin, masakr, stradanje, pa i sintagma „srebrenička dešavanja”, kojom su se istakli urednici prvog Dnevnika RTS-a.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
