Na FPN studente ne uče „mržnji prema Srbiji i srpskom rodu”

Društvenim mrežama Facebook, Instagram, X, proširio se video, isečak gostovanja u YouTube podkastu „Ozarenje” u kom njihova sagovornica govori o studiranju na FPN:

„Ja sam na Fakultetu političkih nauka morala da učim da je u Srebrenici bio genocid, da je Srbija kriva za ratove devedesetih, da je loše biti Srbin, da sve što je srpsko je loše, da je loša Srpska pravoslavna crkva, i tako dalje. Ja sam zgranuta bila time. I ja sam videla da oni taj narativ guraju svima koji su došli na fakultet. … I 90 posto profesora je guralo taj jedan narativ”.

U tekstu koji prati video u navedenoj objavi se tvrdi da „profesori blokaderi” na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu studente uče mržnji prema Srbiji i srpskom rodu.

Da je u Srebrenici počinjen genocid ne predstavlja narativ, već sudski utvrđenu činjenicu, i to brojnim presudama međunarodnih i domaćih sudova.

Sedam presuda Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), i kasnije Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (MRMKS) utvrdilo je da masovna ubistva oko 8.000 Bošnjaka počinjena u Srebrenici u julu 1995. predstavljaju zločin genocida. Među više od 50 osuđenih pojedinaca su i lideri bosanskih Srba – bivši predsednik Republike Srpske, Radovan Karadžić, osuđen u martu 2019. za genocid u Srebrenici i druge zločine počinjene u BiH, kao i bivši komandant Vojske Republike Srpske, Ratko Mladić, osuđen u junu 2021. za genocid u Srebrenici, progon, zločine protiv čovečnosti, istrebljivanje i druge ratne zločine u BiH – obojica na kaznu doživotnog zatvora.

Bivši general Vojske Republike Srpske Radislav Krstić, osuđen na 35 godina zatvora zbog podržavanja i pomaganja genocida u Srebrenici uputio je u junu 2024. godine, uz zahtev za prevremeni otpust, pismo Mehanizmu (MRMKS) u kom je priznao odgovornost i naveo da se kaje zbog učešća u genocidu.

Presudom Međunarodnog suda pravde iz 2007. godine po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije, utvrđeno je da je u Srebrenici počinjen genocid u julu 1995. godine, ali da tadašnje vlasti u Beogradu nisu počinile, učestvovale, niti podsticale izvršenje genocida. Sud je, međutim, utvrdio odgovornost Srbije za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida jer je prema saznanjima koje je imala morala biti svesna rizika od izvršenja takvog zločina od strane pripadnika Vojske Republike Srpske, a takođe nije učinila dovoljno da se zločini nakon što su izvršeni kazne, pre svega odbijanjem izručenja Ratka Mladića MKTJ-u.

I sudovi na prostoru bivše Jugoslavije doneli su brojne presude kojima su kažnjeni odgovorni za genocid i drudge zločine u Srebrenici. Pred sudovima u Srbiji, u predmetu „Škorpioni” osuđeni su Slobodan Medić, vođa grupe, na 20 godina, i pripadnici, Branislav Medić na 15, Pera Petrašević na 13 i Aleksandar Medić na pet godina zatvora. Posle priznavanje krivice, osuđen je i Brano Gojković, pripadnik 10. diverzantskog odreda, na 10 godina zatvora. Pred sudovima u Hrvatskoj, osuđeni su pripadnici „Škorpiona“ Slobodan Davidović i Milorad Momić, na po 15 godina zatvora. Sudovi Bosne i Hercegovine doneli su do sada 25 presuda za genocid u Srebrenici.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je 23. maja Rezoluciju kojom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji su u julu 1995. počinili pripadnici Vojske Republike Srpske, kada je ubijeno najmanje 8.372 Bošnjaka. Rezolucijom se ukazuje na činjenice iz presuda Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Međunarodnog suda pravde i domaćih sudova i osuđuje poricanje genocida i veličanje ratnih zločinaca.

Narodna skupština Republike Srbije je u martu 2010. usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, kojom se, iako se ne pominje termin genocid – osuđuje zločin na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde.

Deo tvrdnje odnosi se na to da 90 odsto profesora „gura taj narativ” – da je u Srebrenici bio genocid, da je Srbija kriva za ratove devedesetih, da je loše biti Srbin.

Na Fakultetu političkih nauka, kao i na drugim visokoškolskim ustanovama, postoje samo programi koje je akreditovalo Nacionalno telo za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (NAT). Da bi neki studijski program bio akreditovan postoji niz detaljnih procedura koje je potrebno proći. Predaje se elaborat koji obuhvata detaljan opis svakog predmeta (silabus), spisak literature, predavača i druge važne informacije. NAT potom obrazuje stručnu, nezavisnu komisiju, koja procenjuje elaborat, posećuje ustanovu i odlučuje o akreditaciji. I nakon akreditovanja, postoje redovne revizije koje se rade na pet do sedam godina, kao i mogućnost vanrednih poseta.

Na osnovnim studijama FPN-a akreditovana su četiri smera i više desetina predmeta iz različitih oblasti – ekonomije, prava, političke teorije, sociologije, istorije, medija, diplomatije, javne uprave, metodologije i statistike i drugih. Svega nekoliko predmeta, od kojih su neki izborni, se direktno bavi temama ratova devedesetih i raspadom Jugoslavije, kao na primer Savremena politička istorija, Politička istorija Jugoslavije. U kurikulumima se jasno navodi preporučena naučna literatura, kao i ishodi učenja koji navedenim temema pristupaju iz ugla političkih nauka i istorije, a ne iz perspektive pronalaženja krivca kako se u objavama tvrdi.

Za tvrdnju da „profesori blokaderi” sa Fakulteta političkih nauka uče studente tome da je loše biti Srbin i da je sve što je srpsko loše, uključujući Srpsku pravoslavnu crkvu nema dokaza. Sličnih pokušaja diskreditacije, kao i pritisaka, bilo je više od kada su se studenti pridružili protestima i blokirali rad fakulteta 3. decembra 2024. godine. Studenti su pozivani na informativne razgovore, fakultetu je prećeno isključenjem struje zbog dugovanja iako je država odgovorna što novac nije na vreme uplaćen, targetirani su i brojni profesori. U aprilu ove godine predsednik Aleksandar Vučić je najavio hapšenje jednog profesora sa FPN-a jer je navodno studentima davao ocene na osnovu toga da li su učesnici blokada ili ne.

„Na Fakultetu političkih nauka imate profesora koji pita ko ide na blokade, ko digne ruku dobije desetku, ko ne digne ruku dobije šesticu. Verujem da će ti uskoro biti uhapšeni. Jer posedujemo tonske dokaze za to“, izjavio je predsednik.

Meta napada u više navrata bila je i dekanka Maja Kovačević o kojoj su mediji naklonjeni vlašću pisali da je navodno priznala kako su „blokaderi organizovana grupa koja uz pomoć stranih centara moći pokušava da izazove haos i nered u našoj zemlji”, „da se iza blokaderskih protesta krije dobro poznati scenario obojenih revolucija, u kojem domaći izdajnici postaju oruđe stranih interesa” ili da „ide po ambasadama da pljuje Srbiju”. Pritom, manipulativno interpretirajući stav da je neophodna validna alternativa režimu kako bi Evropska unija, za čije je članstvo Srbija kandidat, mogla da podrži studentski zahtev za raspisivanjem izbora zbog krize legitimiteta, da zahteva da se zaustavi nasilje prema građanima koji protestuju i slično.