Namera rezolucije o Srebrenici da se Srbi označe kao genocidan narod

Najpre su Večernje novosti početkom marta „saznale“ da se u Ujedinjenim nacijama „tajno sprema“ rezolucija o Srebrenici i na naslovnoj strani poručile – „Etiketu genocida opet kače Srbima. Ambasador BiH, mimo znanja Predsedništva, radi na tekstu koji će da predstave u aprilu. Cilj dokumenta demonizacija republike Srpske i još jači pritisak za ukidanje entiteta“. Zatim je usledila zajednička akcija Srbije i Republike Srpske da se rezolucija ospori, a njeno usvajanje stopira.

Predsednik RS Milorad Dodik odmah je izjavio da nova rezolucija o Srebrenici rizikuje opstanak cele BiH, da bi samo nekoliko dana kasnije kabinet predsednika Srbije najavio veliki Vaskršnji sabor Srbije i Republike Srpske na kom će, kako je saopšteno, biti donete „važne odluke o opstanku srpskog naroda na svojim ognjištima“.

Zatim je krajem marta predsednik Vučić ocenio da se rezolucija donosi zbog dva razloga – „da srpski narod bude kažnjen zbog svoje nezavisne politike“ i „da mogu muslimanima da pokažu da nemaju negativan stav prema njima“.

„Dan iza toga na osnovu samo jedne neobavezujuće presude tražiće ratnu odštetu od Republike Srbije, što su već najavljivali nekoliko puta“, rekao je Vučić.

Usledio je sastanak vrha Srbije i Republike Srpske, nakon kog je predsednik Vučić najavio da će predsedavajućem Generalne skupštine UN-a poslati pismo po svom specijalnom izaslaniku (ispostaviće se da je reč o Vuku Jeremiću), u kome će tražiti da „dobro razmisle o kršenju svih procedura u vezi sa rezolucijom o Srebrenici“. Potom je uputio poziv da svi Srbi istaknu srpske trobojke, ukoliko rezolucija bude usvojena.

„Dan kasnije, pošto nas proglase za genocidni narod, mi ćemo da istaknemo naša nacionalna obeležja, našu najlepšu trobojku. I da im pokažemo da Srbiju i srpski narod nikada neće moći da ruše, ma koliko se trudili.“

Na ocenu aktivistkinje Aide Ćorović da „onaj ko tog dana stavi srpsku zastavu, apsolutno priznaje da je za genocid i da je genocidan“, saopštenjem je reagovala predsednica Skupštine Srbije i potpredsednica Glavnog odbora Srpske napredne stranke Ana Brnabić. U njemu, između ostalog, kaže da je Republika Srpska tvorevina i rezultat genocida nad srpskim narodom tokom Drugog svetskog rata, da je Aleksandar Vučić i sam „žrtva genocida nad srpskim narodom“, te da, ako rezolucija bude usvojena, slede pritisci za ukidanje Republike Srpske.

Narativ da zemlje koje predlažu rezoluciju o genocidu u Srebrenici žele da ospore postojanje Republike Srpske i da srpskom narodu nakače etiketu da je genocidan, te da je moguća ratna odšteta, čuli smo i od ministra spoljnih poslova Ivice Dačića.

Međutim, tvrdnja o namerama da se srpski narod obeleži kao genocidan duboko je manipulativna i ponavlja se godinama unazad u političkom govoru i u javnosti generalno. Razlog – kolektivna krivica čitavog naroda za zločine ne postoji, postoji samo individualna krivica.

To je, uostalom, potvrdila i presuda Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, koji je u junu 2021. pravosnažno osuđen na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici i ratnih zločina u Bosni. Tada je poslata jasna poruka Srbiji – za Srebrenicu je kriv Mladić, kolektivne krivice nema. To je odmah nakon izricanja presude poručio glavni tužilac Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove Serž Bramerc, koji je rekao da presuda Mladiću nije presuda srpskom narodu, već da je ta krivica jedino njegova.

Dalje, u Haškom tribunalu je još 2001. godine zločin u Srebrenici okarakterisan kao genocid – tada je za Srebrenicu izrečena prva presuda bivšem generalu Vojske Republike Srpske Radislavu Krstiću, koji je pravosnažno osuđen na 35 godina zatvora zbog pomaganja i učestvovanja u genocidu. Pred tribunalom je izrečeno još nekoliko presuda za genocid u Srebrenici. Takođe, zločin u Srebrenici je i pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu označen kao genocid, ali je sud u februaru 2007. godine, u tužbi Bosna i Hercegovina protiv Srbije i Crne Gore, potvrdio da Srbija nije počinila genocid u BiH, niti učestvovala u zaveri ili bila saučesnik u genocidu. Sud je, međutim, konstatovao da je Srbija prekršila obavezu sprečavanja genocida u Srebrenici, po Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Dakle, presude za genocid u Srebrenici pred međunarodnim sudovima postoje, ouđeni su pojedinci, a tvrdnja da bi usvajanjem rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN Srbi bili označeni kao genocidan narod je neistinita i manipulativna, jer kolektivna krivica za zločine ne postoji. Stoga za izjavu da namera rezolucije o Srebrenici, o kojoj bi trebalo da se glasa početkom maja u Generalnoj skupštini UN, jeste da se Srbi označe kao genocidan narod, Ivica Dačić dobija ocenu “neistina”.

Inače, u aktuelnom predlogu teksta rezolucije predlaže se da se 11. jul proglasi Međunarodnim danom sećanja na genocid počinjen u Srebrenici 1995. koji će se obeležavati svake godine. Kako je preneo Glas Amerike, traži se i da se bez rezerve osudi svako poricanje genocida u Srebrenici i podstiču članice UN da sačuvaju utvrđene činjenice, i kroz svoje obrazovne sisteme razviju odgovarajuće programe, takođe u znak sećanja, kako bi se sprečio revizionizam. Bez rezerve se osuđuju akcije koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici. Nacrt rezolucije naglašava i važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i njihovu dostojanstvenu sahranu i poziva na nastavak krivičnog gonjenja počinilaca genocida u Srebrenici. Dalje, pozivaju se sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida, međunarodnom običajnom pravu o sprečavanju i kažnjavanju genocida uz poštovanje odluka Međunarodnog suda pravde.

Nacrt rezolucije o Srebrenici do sada je, piše Danas, podržalo nekoliko zemalja – Ruanda, Nemačka, Novi Zeland, Čile, Francuska, Lihtenštajn, Slovenija, Sjedinjene Američke Države i Italija, a Severna Makedonija je poslednja zemlja bivše SFRJ koja je postala njen ko-sponzor. Prepostavlja se da je razlog zbog kojeg se odlučilo da se rezolucija predloži Generalnoj skupštini, a ne Savetu bezbednosti UN-a, to što bi zbog ruskog veta bilo skoro pa nemoguće da je Savet bezbednosti usvoji.

Podsetimo da je Rusija 2015. godine blokirala usvajanje Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Srebrenici, koju je predložila Velika Britanija, a podržale Sjedinjene Američke Države i zemlje Evropske unije.

Naslovna strana: Beta