Ivica Dačić

Datum rodjenja: 1. 1. 1966.
Stranka: Socijalistička partija Srbije | Svi akteri
Funkcija u stranci:
Mesto:
Datum rodjenja: 1. 1. 1966.
Stranka: Socijalistička partija Srbije | Svi akteri
Funkcija u stranci:
Mesto:

Rođen je 1966. godine u Prizrenu.

Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka, odsek novinarstvo 1989. godine. 

Političku karijeru započeo je u fakultetskoj organizaciji Saveza komunista, a 1990. postao prvi predsednik mladih socijalista Beograda. Osam godina je bio portparol Socijalističke partije Srbije od 1992. do 2000. godine. Za člana Izvršnog odbora Glavnog odbora SPS-a izabran je na Drugom kongresu 1992. godine. Od 1992. do 2004. godine bio je savezni poslanik u Veću građana Savezne skupštine SRJ i SCG. Bio je predsednik Odbora za javno informisanje 1996, a od juna 1997. i član Odbora za spoljnopolitičke odnose. 
 
U Prelaznoj Vladi Republike Srbije od oktobra 2000. godine do januara 2001. godine bio je ko-ministar za informisanje. Od 2000. godine je bio član Odbora za bezbednost i spoljnu politiku oba veća savezne skupštine. Za predsednika beogradskog odbora SPS-a biran je 2000. i 2002. godine. U januaru 2003. godine izabran je za predsednika Glavnog odbora SPS-a. Slobodan Milošević tada je zatražio iz Haga da ga isključe iz stranke. Decembra 2006. godine izabran je za predsednika Socijalističke partije Srbije. 
 
Dačić je uspeo da se od bliskog saradnika Slobodana Miloševića transformiše u evropejca i zauzme bitno mesto u vlasti postmiloševićevske Srbije. Tvrdi da se nije odrekao Slobodana Miloševića. „SPS koji vodim nije se odrekao Miloševića, ali činjenica je da se SPS reformisao“. (Press, 11. 3. 2010. godine) 
 
Od vanrednih parlamentarnih izbora u decembru 2003. bio je poslanik u republičkom parlamentu i predsednik poslaničke grupe SPS-a. Član je Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Bio je predsednički kandidat 2004. godine. Jula 2008. godine stupio je na dužnost prvog potpredsednika Vlade Srbije – zamenika predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova. Posle izbora 2012. postao je predsednik Vlade, a zadržao je i funkciju ministra unutrašnjih poslova. Jedan od potpisnika Briselskog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. 
 
Aprila 2014. godine izabran za prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova. Tu funkciju je zadržao i nakon izbora u aprilu 2016. i u novoj Vladi Srbije na čijem čelu je, od 29. juna 2017, Ana Brnabić.  Na toj funkciji bio je do formiranja nove Vlade Srbije u oktobru 2020, kada je postao predsednik Skupštine Srbije.  
 
Bio je predsednik Košarkaškog kluba „Partizan“ i predsednik Rukometnog kluba „Partizan“, potpredsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta i predsednik Sportskog saveza Srbije. Dok je bio portparol SPS-a postao je i predsednik FK „Palilulac“. U januaru 2010. godine je skinut sa „crne liste“ američke administracije gde se našao deset godina ranije kao saradnik Slobodana Miloševića. 

Dačićevu karijeru obeležila je i afera „Kofer“. Kada je 11. januara 2006. policija upala u stan tadašnjeg viceguvernera Narodne banke Srbije Dejana Simića, uhapsila njega i Vladimira Zagrađanina, direktora marketinga SPS i člana Gradskog odbora te stranke pod optužbom da se u torbi, nađenoj pored njih, nalazi mito u iznosu od 100.000 evra, javnost je saznala da je Dačić stan napustio samo 15 minuta ranije. On je, kako je to kasnije objasnio, sa svojim kumom Zagrađaninom “svratio na čašu vina” kod viceguvernera Simića, a izašao je iz stana jer ga je na hitan sastanak pozvao tadašnji generalni sekretar Vlade Dejan Mihajlov.

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) objavila je u septembru 2015. snimak Dačića sa Rodoljubom Radulovićem, zvanim Miša Banana, „jednim od šefova narko-kartela“.  
 
„31. januara 2009. godine, agenti su uspeli da snime sastanak Radulovića i premijera Dačića u ribljem restoranu ‘Gušti mora’, oko 13:30 časova. Deo restorana u kom su sedeli bio je zatvoren za posetioce. Video prikazuje kako ručaju u prijateljskoj atmosferi – nazdravljaju, pričaju, puše tompuse. Dačić je napustio restoran oko 14 sati držeći kesu u ruci, dok je Radulović ostao unutra.“ (KRIK, 7. 9. 2015. godine) 
 
Dačić je potvrdio da poznaje Radulovića, koji je optužen da je saradnik narko-bosa Darka Šarića, ali je istakao da ga poznaje još od vremena pre nego što se ovaj našao u beloj knjizi organizovanog kriminala. Naglasio je da je poslednji put Radulovića video kada je Srbija osvojila Dejvis kup, pošto je Radulović tada bio predsednik Teniskog saveza Srbije.
 
„Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ponovio je danas da je sa osuđenim zbog šverca kokaina Rodoljubom Radulovićem razgovarao više puta, da odnos sa njim nikada nije krio i da se objavljivanjem snimaka puca u njega ‘po stoti put istim metkom’. ‘Očigledno je da moram još jednom da ponovim ono što sam i ranije govorio, jer objavljivanjem ovih snimaka nije se dogodilo ništa novo, što bi zahtevalo drugačiju reakciju. Uostalom, o tim sastancima se već pisalo i govorilo pre nekoliko godina. Da, razgovarao sam nekoliko puta sa Rodoljubom Radulovićem, pre više godina, koga, inače, poznajem više od deset godina’, naveo je Dačić u pisanoj izjavi.“ (Tanjug, Beta, 7. 9. 2015. godine) 
 
Proglašen je za „Najevropljanina“ za 2009. godinu.