“Predsednik skupštine je drugi čovek u državi”, reče jutros novinarka RTS, na šta je stari-novi gradonačelnik Novog Sada i nesuđeni premijer Miloš Vučević promptno dodao “Po Ustavu!”. Formalno-pravno, i te kako važna funkcija, a stvarno - u državi s parlamentarizmom na (pre)niskim granama - možda tek utešna nagrada za iskusnog političara? Da li je ovo lekcija i poniženje za Ivicu Dačića ili prilika za još jednu renesansu karijere Miloševićevog omladinca? Šta sve može (i sme) zaista da radi predsednik Narodne skupštine u Srbiji?
Pošto sada imamo gotovo monolitan sastav parlamenta, možda će mnogima od nas biti lakše da razumemo situaciju u kojoj se nalaze osobe s invaliditetom - bez ijednog predstavnika u najvišem zakonodavnom, a ni u mnogim drugim telima.
Četvrto veče protesta počelo je mirno, među masom prepoznala su se lica iz desničarskih pokreta, a desetine huligana je za samo par minuta preokrenulo atmosferu i tenziji dodalo i nasilje. Iako su bili posipani kamenicama, pripadnici policijske službe nisu reagovali. Kada je, za sada neutvđena, granica trpeljivosti pređena, usledio je suzavac, a potom i hapšenje određenog dela demonstranata.
“Istupio sam iz grupe u kojoj su bili demonstrani da bih pokazao legitimaciju i rekao da sam novinar. Tada sam dobio udarac i dok sam bio na zemlji tukli su me jedno 15, 20 sekundi”, ovo za Istinomer priča novinar Bete, Žikica Stevanović, koga je tokom protesta ispred Narodne skupštine u noći između 8. i 9. jula pretukla policija. On kaže da i dalje ima dobro oslikane pendreke po dužini leđa i dodaje da je legitimaciju pokazao i policajcu koji se vratio i ponovo ga udario, iako mu se čini da je pored legitimacije policajac video i tada već krvavu glavu.
Direktor policije Vladimir Rebić tvrdi da je reagovanje policije tokom sinoćnjih protesta bilo “izuzetno profesionalno” i da policija “nije primenjivala silu sve do onog trenutka dok im životi nisu visili o koncu”. Međutim, dokumentovani primeri policijske brutalnosti nad demonstrantima, čak i u momentima kada oni nisu pružali nikakav otpor, niti prvi napadali policajce, govore sasvim suprotno.
Štrajk glađu je poslednja mera koju imate na raspolaganju kada hoćete da izvršite neku vrstu pritiska i to je očajnički potez, „ekstremni izraz ekstremne nemoći”, objašnjvaju sagovornci Istinomera, osvrćući se na još aktuelni slučaj u kome su glavni akteri poslanici Skupštine Srbije.
Dok funkcioneri i članovi Srpske napredne stranke pozivaju građane da se pridruže akciji (kontra) protesta „Reci glasno NE! - onima koji su navijali za koronu protiv Srbije" predsednik države tvrdi da njegova stranka nema ništa sa tim. Sa druge strane, udruženje koje je formalno incijator ove akcije, pojavljivalo se i u drugim mitinzima i skupovima podrške vlasti.
Od 2008. godine do danas, broj narodnih poslanika koji su preleteli iz jedne stranke u drugu, za vreme trajanja poslaničkog mandata, popeo se na 52. Najviše preletanja bilo je tokom 8. Saziva parlamenta, odnosno od juna 2008. do maja 2012. godine, a u 10. sazivu nije zabeležen nijedan slučaj menjanja stranke među samim poslanicima. U aktuelnom 11. sazivu, trend preletanja ponovo je u porastu, a najveće potrese izazvalo je osipanje pokreta "Dosta je bilo", koji je od ukupno 16 mandata osvojenih na izborima ostao sa svega tri predstavnika u Skupštini. Prvi talas “grupne” migracije dogodio se 2008, kada su poslanici Srpske radikalne stranke masovno napustili poslanički klub i prešli u SNS. Ovo su, ukratko, nalazi Analize o stranačkoj pripadnosti narodnih poslanika koju je sproveo Otvoreni parlament.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
