Vakcina protiv humanog papiloma virusa (HPV) ne utiče na plodnost devojčica. Sada već po “pravilu”, dezinformacija je potekla od studije koja je brzo po objavljivanju povučena, ali se uprkos tome, u javnosti podigla moralna panika zbog još jedne vakcine.
Parodija Diznijevog crtanog film “Čarobni frulaš”, postala je tema jutarnjih programa televizija i tabloda. Ne prepoznajući satiru u videu “Domovinski rat za najmlađe” naloga Pretjerivač, potegli su pitanje nacionalizma, a dezinformacije su preplavile i medije i društvene mreže.
Video snimak marša navijača fudbalskog kluba Borusija Menhengladbah pred utakmicu sa austrijskim Volfsbergerom 2019. godine, zloupotrebljen je kao „dokaz“ veličine tekućih demonstracija protiv novih epidemioloških mera vlade Austrije.
Tvrdnja kliničke psihološkinje Mile Alečković o vakcinaciji protiv kovida kao direktnom uzročniku preko četiri hiljada slučajeva multisistemskog inflamatornog odgovora kod dece (MIS-C) od kojih je 40 u SAD umrlo — netačna je i lako proveriva. U pitanju je pogrešno tumačenje izveštaja Američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u kojem se navodi da je za rastući broj slučajeva MIS-C odgovorna prethodna infekcija korona virusom, makar i asimptomatska, ne i vakcine. Štaviše, medicinske i naučne zajednice širom sveta apeluju na imunizaciju protiv kovida kako bi se sprečile post-kovid komplikacije u svim uzrastima, posebno kod dece.
U pojedinim Facebook objavama tvrdi se da je „u Evropi 22 hiljade ljudi preminulo od [kovid] vakcina“, iako zvanični podaci Evropske agencije za lekove beleže daleko manji broj smrti povezanih sa tekućom imunizacijom. Sa druge strane, od početka pandemije preko 1,3 miliona Evropljana preminulo je od posledica infekcije novog korona virusa.
“Najsmrtonosnija pandemija gripa u istoriji, takozvana "španska groznica", nastala je kao uzrok eksperimenta "masovne vojne vakcinacije" u teksaškoj vojnoj bazi “Fort Riley” — nova je teorija zavere antivakcinalnog lobija na društvenim mrežama. Iako se ispitivanje vakcine protiv meningitisa u kasarnama zaista desilo, vakcine protiv meningitisa, ali ni protiv influence nisu mogle izazvati epidemiju gripa svetskih razmera, tako da je reč o još jednoj dezinformaciji. Dok vakcina protiv gripa nije ni postojala sve do 1940-ih, vakcina protiv meningitisa koristi se u prevenciji infekcije bakterijama i potpuno drugačije bolesti od španskog gripa izazvanog virusom H1N1.
Ivermektin ne prouzrokuje muški sterilitet. Tvrdnja da ovaj kontroverzni lek izaziva neplodnost “kod 85 odsto” muškaraca nema relevatnog naučnog osnova — u pitanju je pretpostavka bazirana na nerecenziranoj studiji iz 2011. godine sa svega 37 pacijenata obolelih od bolesti rečnog slepila. Pad broja i smanjenje pokretljivosti spermatozoida jesu zabeleženi kod nekih od ispitanika, ali više je problematičnih okolnosti u vezi sa ovim istraživanjem.
Na društvenim mrežama dele se objave o sokovima, energetskim pićima i voću koji su “pozitivni na koronu”. Kao argument teoretičari zavere koriste i rezultate brzih testova na ovaj virus. Međutim, ti lažno pozitivni rezultati deo su manipulacije, s obzirom da se zanemaruje i ono osnovno - da te testove koriste na neadekvatan način, kao i posledice kiselosti ovih napitaka.
U nizu viralnih dezinformacija na društvenim mrežama, uprkos svim dosadašnjim analizama i podacima, teoretičati zavera su među sastojke kovid vakcina ubrajali i nanorobote, čipove i razne toksine. Od skoro i supstancu grafen-oksid koja, sudeći po skorašnjim (netačnim) objavama na društvenim mrežama, izaziva rak, trombozu, kolaps imunog sistema, gubitak pojedinih čula i zapaljenja sluzokože.
Objava iz jula 2020. na sajtu Švedske agencije za javno zdravlje o PCR testovima ne samo da je pogrešno interpretirana, već je predstavljena kao sveža vest na pojedinim portalima u Srbiji.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
