Gost je celivao ikonu, možda dao i prilog bogomolji, i obećao da će to zdanje, i porta, i parohijski dom, ostati zanavek, pa bilo sa sviju strana okićeno jalovinom, ili stajalo uz bok upravnoj zgradi Rio Tinta. Eto, ako parohija i bude sravnjena sa zemljom, ostaće beleg i lepa uspomena, zadužbina predsednikova, zaista, sve je lepo što se lepim svrši. Ali ovo tek počinje.
On je ideolog “srpskog sveta“, bar tako kaže. On pominje „vrhovnog komandanta“ i kad nije rat, niti postoji opasnost od njega. On uporno pokušava da pojam Srebrenice i Potočara poveže sa „atentatom na Vučića“ verujući da će dva bačena grumena zemlje stvarno da zatrpaju sve žrtve tamo sahranjene. On tvrdi da bi - da nije bilo policije i Vučića, aktivisti koji se protive vračarskom muralu Ratka Mladića - dobili batine od desničara pod maskama, izjednačavajući te dve strane. Zašto ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin to radi? Kako je dojučerašnji levičar, ateista i Jugosloven došao u situaciju da u uniformi koja mu ni po čemu ne pripada paradira Vračarom štiteći ne ratnog zločinca, nego nacrtanu “sliku srpskog heroja”.
Kako je mural Ratku Mladiću u centru Beograda prestao da bude crtež i postao spomen-obeležje pod zaštitom države? Kakve to veze ima sa Zakonom o ratnim memorijalima, koji je pre tri godine usvojen na brzinu, a za čijeg se pokrovitelja smatra Aleksandar Vulin, koji je rekao da je kazna doživotnog zatvora Mladiću “osveta, a ne presuda” i koji u ime Aleksandra Vučića i SNS-a propagira stvaranje “srpskog sveta”.
Moj vlasnik i gospodar otišao je odvažno na svetski skup o zaštiti čovekove takozvane sredine, mislio sam da će ga specijalci UN tamo smesta okružiti, kao što su tajni agenti sa kapuljačama zgrabili Aidu i Jelenu, jer je Beograd najzagađenija prestonica današnjice, zaista, imperator kao da se rukovodi rimljanskom maksimom “zagadi, pa vladaj!”.
Aleksandar Vučić je počasni građanin Jagodine, voleo bih, ako to već nije urađeno, da se, na moj predlog, za Muzej voštanih figura izlije figura počasnog građanina, u sakou boje voska, koji je odenuo da iz Raške pripreti albanskoj braći, da mu se žitelji jagodinske nahije i strani turisti barem kao voštanoj figuri uzmognu pokloniti i u njegovom odsustvu.
Pozivanje na poligraf, po ko zna koji put, vikend konferencije za medije, tabloidno prepucavanje (epizoda sto i neka), sve je to domaća javnost dobila od ministara nam i stranačkih kolega iz SNS koji se utrkuju u svojim “istragama” i razvodnjavanju tema, među kojima je i optužnica za slučaj “Jovanjica”. Ko sporadično prati naslovne strane, lako može da pogubi konce ko je ko u najvećoj aferi poslednjih godina. Podsetimo se zato imena koja se spominju, od čega se ministar Nebojša Stefanović brani i ko to stalno spominje prisluškivanje predsednika, a da nije on sam. Ili Vulin.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
