Kamere učinile London bezbednim, dobre za građane EU

Ministar unutrašnjih poslova o biometrijskom nadzoru (Saopštenje MUP-a, 23. septembar 2021. godine)
“Kamere koje su London učinile bezbednim napadnute su u Beogradu, ono što je dobro za građane EU označeno je kao represija za građane Srbije”

 Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima je povučen, moraćete potražiti neki drugi razlog za krv na ulicama Beograda”, ovom rečenicom zaključio je svoje saopštenje ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.

On je naveo da je na molbu predsednika povukao Nacrt iz procedure.

Predsednička se ne poriče i ja ću to uraditi”, napisao je.

U saopštenju objavljenom na sajtu MUP-a 23. septembra takođe stoji da će “borbom protiv svega novog u sektoru bezbednosti, ubice i lopovi biti malo sigurniji, a policija i građani će biti mnogo nesigurniji”.

Kamere koje su London učinile bezbednim napadnute su u Beogradu, ono što je dobro za građane EU označeno je kao represija za građane Srbije”, obrazložio je Vulin.

Istinomer je već pisao o tome šta je sve sporno u Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima.

Povezan sadržaj

A šta je sporno sa ovom Vulinovom tvrdnjom?

 

Kamere (ni)su učinile London bezbednim

 

London pokriva 691 hiljada kamera, a na teritoriji od 1572 kilometara kvadratnih (oko 607 kvadratnih milja) živi nešto manje od 9 i po miliona ljudi

Nakon terorističkog napada 11. septembra 2001. godine u SAD, počelo je postavljanje uličnih nadzornih kamera i u Ujedinjenom Kraljevstvu (2011. godine na celoj teritoriji UK zabeleženo je oko 1,85 miliona kamera).

Sa ovim brojem kamera, London je jedini evropski grad koji se nalazi na listi Comparitech-a  20 gradova sa najviše kamera na 1 000 stanovnika i brojem kamera na jednoj kvadratnoj milji, pored 16 kineskih gradova i tri grada u Indiji.

Izvor: Comparitech

Britanska analitička kompanija Comparitech je među zaključcima u svom izveštaju o nadzornim kamerama navela da je pronašla malu povezanost između broja javnih sigurnosnih kamera i kriminala ili bezbednosti.

Oni su naveli da je glavni argument za postavljanje ovakve vrste nadzora sprečavanje kriminala. Zbog toga su uporedili broj javnih kamera sa indeksom kriminala i došli do sledećeg zaključka:

Veći broj kamera jedva da je u korelaciji sa nižim indeksom kriminala. Uopšteno govoreći, više kamera ne mora nužno da smanji stopu kriminala”, navodi Comparitech.

U februaru i martu 2018. godine, prema pisanju BBC-a, London je pretekao Njujork po broju ubistava.
*London ima oko 9 i po miliona stanovnika, dok Njujork ima više od 8 miliona, prema podacima iz 2021. godine. Ipak, na hiljadu stanovnika London ima 10 puta više kamera, odnosno 73, dok Njujork ima 7 kamera na 1000 stanovnika. (Izvor: BBC/Comparitech)

Podaci sajta Statista pokazuju da je stopa kriminaliteta u glavnom gradu Ujedinjenog Kraljevstva od 2015/16 godine do 2019/20 godine rasla, dok se nagli pad vidi u poslednjoj godini.

“Nagli pad u najnovijem godišnjem izveštaju je najverovarnije povezan sa pandemijom virusa korona, koji je smanjio određene vidove krinimala, poput pljačke i krađe”, navedeno je u objašnjenju ovih podataka.

Izvor: Statista

Na problem masovnog nadzora u Ujedinjenom Kraljevstvu ukazuje i nevladina orgranizacija Big Brother Watch, koja se Evropskom sudu za ljudska prava žalila na obim elektronskog nadzora kojim upravlja vlada UK.

“Presuda definitivno potvrđuje da je praksa masovnog presretanja u UK decenijama bila nezakonita, što potvrđuje i otkriće Snoudena”, navode iz ove organizacije.

 

Dobro za građane EU?

 

Vulinovo “dobro za građane EU”  i nije toliko dobro.

Naime, u utorak je Evropski parlament usvojio većinom glasova izveštaj o veštačkoj inteligenciji u krivičnom pravu, u kome se navodi da “tehnologije za prepoznavanje lica kroz neselektivni nadzor javnih prostora, uključujući kontrolu granica, treba zabraniti”.

'Izveštaj o veštačkoj inteligenciji u krivičnom pravu i njenoj primeni u policiji i sudstvu u krivičnim predmetima koji je podneo u julu bugarski EU poslanik Petar Vitanov, u kom traži od Evropske komisije zabranu 'svake obrade biometrijskih podataka, uključujići slike lica, koja pretpostavlja masovni nadzor u javno dostupnim prostorima'. U izveštaju se od Komisije traži i da obustavi finansiranje istraživanja i programe koji bi mogli da rezultiraju u neseltkovanom masovnom nadzoru javnih prostora' Izvor: Share

Još je u junu ove godine više od 170 ogranizacija pozvalo na zabranu upotrebe prepoznavanja lica i biometrijskog prepoznavanja, koje omogućava masovni nadzor.

“Prepoznavanje lica i povezane tehnologije za biometrijsko prepoznavanje nemaju mesto u javnom prostoru. Ove tehnologije prate i profilišu ljude beležeći njihove svakodnevne aktivnosti, tretirajući ih kao osumnjičene i podstiču prekomernu upotrebu i diskriminaciju”, rekao je Danijel Leufer, analitičar evropskih politika u organizaciji Access Now.

***

Ustavni sud Velsa je u avgustu prošle godine proglasio neustavnim tehnologiju za prepoznavanje lica koju je koristila policija Južnog Velsa.

Pored toga i studija Univerziteta Kolorado pokazuje da uvođenje video nadzora nužno ne utiče na povećanje bezbednosti građana, jer se kriminal ili nasilje samo “preseli” u prostor koji nije pokriven kamerama.

Pored toga Visoki komesarijat za ljudska prava Ujedinjenih nacija preporučio da se uvede moratorijum na korišćenje tehnologije za biometrijski nadzor u javnim prostorima. Dok su u zajedničkom saopštenju, Evropski poverenik za zaštitu podataka (EDPS) i Evropski odbor za zaštitu podataka (EDPB) pozvali su na opštu zabranu korišćenja naprednih tehnologija za automatsku obradu biometrijskih podataka u javnim prostorima.

 

Represija za građane Srbije

 

Ideja o biometrijskom nadzoru u Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima naišla je na oštru reakciju civilnog sektora. Da kamere guše slobode, rekao je i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti dajući mišljenje u novembru 2019. godine na Procenu uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti korišćenjem Sistema video nadzora.

“Iz dostavljenog akta ne može se utvrditi na koji konkretno sistem/sisteme video nadzora se odnosi, pravni osnov istog, planirane radnje obrade, koji su rizica prava i slobode fizičkih lica o čijim podacima o ličnosti je reč i posledično, ne može se utvrditi da li je rukovalac na odgovarajući način procenio rizike po prava i slobode lica i da li je predvideo odgovarajuće mere za njhiovo umanjivanje”, naveo je Poverenik ističući da zbog toga ovaj dokument nije u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

Povezan sadržaj
Mihaela Šljukić Bandović 16. 5. 2021.

U drugom mišljenju Poverenika iz maja prošle godine, navodi se da ne postoji odgovarajući pravni osnov.

Fondacija Share je u svojim komentarima na sporni Nacrt zakona navela:

“Na ovaj način se neselektivno zadire u pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti svih građana Srbije i svakoga ko se nalazi na teritoriji Republike Srbije, a da prethodno nije utvrđeno da je ovakvo postupanje proporcionalno i neophodno u demokratskom društvu, što je standard ustanovljen međunarodnim konvencijama i zakonima koji su sastavni deo našeg pravnog sistema”.

Ovakav biometrijskih nadzor, osim Kine, sprovodi se i u Rusiji.

Kako piše Radio Slobodna Evropa:

“Aktivisti za ljudska prava tvrde da se tehnologija nadzora u Rusiji koristi kao instrument za suzbijanje neistomišljenika te da se sve većim korištenjem tehnologije za prepoznavanje lica krše ustavna prava građana na privatnost”.

Podsetimo, prema dokumentu MUP-a u okviru projekta “Sigurno društvo” u Beogradu je predviđeno 8.100 kamera.

***

Ministar Vulin nije odgovorio na pitanja Istinomera. Njegova izjava o bezbednijem Londonu i kamerama koje su dobre za građane EU, nije potkrepljena činjenicama i zato je ocenjena kao – neistina. Brojke ne svedoče da su kamere uticale na pad stope kriminaliteta u gradu, koji da podsetimo, ni nije više deo EU. Ministar nije odgovorio na čemu temelji svoju tezu da je ova vrsta nadzora dobra za građane EU, s obzirom da i u EU postoje neslaganja i glasne kritike zbog narušavanja privatnosti građana. A deo izjave u kojoj se poziva na to da su kamere označene kao represija za građane Srbije, samo je dodatna doza manipulacije, s obzirom na izrečenu neistinu.

 

Naslovna fotografija: MUP