Sve što ste hteli da znate o izborima, a niste imali koga da pitate (1. deo)

U nedelju, 3. aprila, na teritoriji cele Republike Srbije održavaju se izbori za narodne poslanike, kao i predsednički izbori. U određenim opštinama održaće se i lokalni izbori. Posmatračka misija Crte odgovorila je na najčešće postavljana pitanja u vezi sa predstojećim izborima, pa odgovore prenosimo u celosti.

Šta se dešava kada se sva tri izborna procesa održavaju istovremeno?

U situacijama kada se izbori za narodne poslanike, izbori za predsednika Republike i lokalni izbori održavaju istog dana, glasa se na istim biračkim mestima, a glasanje sprovode isti birački odbori. Glasački listići, kao i kontrolni listovi za parlamentarne, predsedničke i lokalne izbore ne mogu biti iste boje.

Ko se bira na lokalnim izborima?

Na lokalnim izborima biraju se odbornici skupština jedinica lokalne samouprave, znači skupština opština ili gradskih skupština.

Da li se na lokalnim izborima bira i gradonačelnik?

Ne. Gradonačelnika bira Skupšina grada, iz reda odbornika, na vreme od 4 godine, tajnim glasanjem većinom od ukupnog broja odbornika. Kandidata za gradonačelnika predlaže predsednik Skupštine grada, i taj kandidat ne mora biti prvi na izbornoj listi koje je bio deo na lokalnim izborima.

Da li mogu da podnesem izbornu listu za učešće na lokalnim izborima na opštini na kojoj nemam prebivalište? 

Ne. Prema novom Zakonu o lokalnim izborima birači koji obrazuju grupu građana radi podnošenja izborne liste za učešće na lokalnim izborima ne moraju imati prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Ko raspisuje izbore?

Parlamentarne izbore, odnosno izbore za narodne poslanike Narodne Skupštine Republike Srbije raspisuje predsednik Republike Srbije 90 dana pre nego što isteknu 4 godine od dana kada je konstituisana Narodna skupština. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 45 ni više od 60 dana. Aprilski parlamentarni izbori raspisani su 15. februara 2022. godine.

Predsedničke izbore raspisuje predsednik Narodne skupštine 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike. Od dana raspisivanja izbora do do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni više od 60 dana – ovaj krajnji rok propisan je i samim Ustavom.

Lokalne izbore raspisuje takođe predsednik Narodne skupštine najranije 120, a najkasnije 45 dana pre isteka mandata odbornika. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 45 ni više od 60 dana. Aprilski lokalni izbori raspisani su 15. februara 2022. godine.

Ko može predložiti kandidata za predsednika republike?

Kandidata za predsednika Republike mogu da predlože političke stranke, samostalno ili u koaliciji, kao i grupe građana. Rok za podnošenje predloga kandidata ostaje 20 dana pre dana glasanja.

 

Biračko mesto i izborni materijal

 

Ko određuje biračka mesta?

Lokalna izborna komisija određuje biračka mesta na osnovu predloga opštinskih, odnosno gradskih uprava najkasnije deset dana od dana kada je odluka o raspisivanju izbora stupila na snagu, u ovom konkretnom slučaju najkasnije 25. februara.

Republička izborna komisija određuje biračka mesta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija na predlog ministarstva nadležnog za pravosuđe, biračka mesta u inostranstvu na predlog ministarstva nadležnog za spoljne poslove najkasnije 13. marta.

Republička izborna komisija utvrđuje biračka mesta na kojima glasaju lica koja se na dan glasanja nalaze na odsluženju vojnog roka, na vojnoj vežbi ili na školovanju u jedinicama ili ustanovama Vojske Srbije a na predlog Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. koji ono sačinjava u saradnji sa opštinskim, odnosno gradskim upravama na osnovu podataka koje im dostavlja ministarstvo nadležno za odbranu najkasnije 3 dana pre dana zaključenja biračkog spiska, odnosno najkasnije 14. marta.

Gde mogu da pronađem biračka mesta u svom gradu/opštini?

Na sajtu Republičke izborne komisije biće blagovremeno istaknuta sva biračka mesta u Republici Srbiji i u inostranstvu.

Živim u inostranstvu. Da li i kako mogu da na izborima glasam u zemlji u kojoj trenutno živim?

Možete! Naime, birači koji žive u inostranstvu mogu, preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije (ambasade i konzulati), najkasnije pet dana pre dana zaključenja biračkog spiska, odnosno 20 dana pre dana izbora, podneti zahtev da se u birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu. Za aprilske parlamentarne izbore ovaj zahtev se može podneti najkasnije 12. Marta. Bitno je napomenuti da se u inostranstvu može glasati samo na izborima za narodne poslanike Narodne skupštine i na izborima za predsednika Republike. O tome kako se vrši prijavljivanje i koja su potrebna dokumenta informišite se na veb prezentacijama Ministarstva spoljnih poslova i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Studiram van mesta u kojem imam prijavljeno prebivalište. Da li i kako mogu da na izborima glasam u mestu u kojem studiram?

Možete! Neophodno je da opštinskoj, odnosno gradskoj upravi u mestu studiranja, najkasnije pet dana pre dana zaključenja biračkog spiska, odnosno 20 dana pre dana izbora, podnesete zahtev da se u birački spisak upiše podatak da ćete na predstojećim izborima glasati u tom mestu. Za aprilske parlamentarne izbore ovaj zahtev se može podneti najkasnije do 12. marta. 

Na dan održavanja izbora neću biti u mestu gde živim, već ću biti kod svojih roditelja. Da li i kako mogu da glasam u tom mestu?

Možete! Neophodno je da opštinskoj, odnosno gradskoj upravi u mestu u kojem žive roditelji, najkasnije pet dana pre dana zaključenja biračkog spiska, odnosno 20 dana pre dana izbora, podnesete zahtev da se u birački spisak upiše podatak da ćete na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u zemlji. Za aprilske parlamentarne izbore ovaj zahtev se može podneti najkasnije do 12. marta.

Glasam u inostranstvu, kako da se prijavim?

Neophodno je da se prijavite preko diplomatsko-konzularnog predstavništva najkasnije 5 dana pre zaključenja jedinstvenog biračkog spiska. Za parlamentarne izbore taj datum je 12. mart. 

Koji su kriterijumi za određivanje biračkog mesta? Da li postoje situacije kada važe neka posebna pravila za glasanje? 

Biračko mesto se, po mogućnosti, određuje za glasanje najviše 2.500, a najmanje 100 birača. U izuzetnim slučajevima može se odrediti biračko mesto i za više od 2.500 birača ako ne postoje uslovi da se otvori više biračkih mesta, odnosno za manje od 100 birača ako bi zbog prostorne udaljenosti ili nepovoljnog geografskog položaja stanovnicima određenog mesta bilo znatno otežano glasanje na drugom biračkom mestu. Način određivanja biračkih mesta bliže propisuje Republička izborna komisija.

Međutim, kada se usled elementarne nepogode, epidemije ili drugih razloga glasanje na pojedinim biračkim mestima ne može sprovesti po pravilima zakona o izboru narodnih poslanika a da se time ne ugroze bezbednost i zdravlje birača, Republička izborna komisija, pošto pribavi mišljenje od nadležnih državnih organa, propisuje posebna pravila po kojima se obrazuju birački odbori, vrši primopredaja izbornog materijala i sprovodi glasanje na tim biračkim mestima.

Slično se postupa i u slučaju ako se rezultat glasanja ne može utvrditi na samom biračkom mestu a da se time ne dovede u opasnost bezbednost i zdravlje članova biračkog odbora i bezbednost izbornog materijala i tada Republička izborna komisija može propisati da se izborni materijal premesti na drugo mesto i tamo utvrdi rezultat glasanja. Ovim merama RIK pribegava u slučaju sprovođenja izbora na KiM pošto dobije mišljenje Kancelarije za KiM o bezbednosnim procenama za sprovođenje izbora. 

Ko ima pravo da izvrši uvid u izborni materijal nakon izbora? 

Predstavnik podnosioca proglašene izborne liste i kandidat za narodnog poslanika imaju pravo da u roku od 5 dana od dana glasanja izvrše uvid u izborni materijal u službenim prostorijama lokalne izborne komisije, odnosno do 8. aprila u 24.00h. Izborni materijal uključuje izvode iz biračkog spiska, zapisnike o radu biračkih odbora i glasačke listiće. Pri vršenju uvida, zabranjeno je bilo kakvo beleženje, fotografisanje ili kopiranje podataka o biračima iz biračkog spiska.

Da li birač može da proveri da li je evidentirano da je glasao na izborima?

Birač može da proveri da li je evidentirano da je glasao na izborima podnošenjem zahteva lokalnoj izbornoj komisiji prema mestu prebivališta, posle održanih izbora. Birač koji je bio upisan u izvod iz biračkog spiska za glasanje na biračkom mestu u inostranstvu ovaj zahtev podnosi Republičkoj izbornoj komisiji. Ovaj zahtev mora da sadrži: ime i prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta, kontakt telefon i potpis podnosioca zahteva, kao i naziv opštine/grada, odnosno strane države i broj biračkog mesta na kojem je podnosilac zahteva upisan u izvod iz biračkog spiska. Za popunjavanje ovog zahteva postoje i obrasci koje možete pronaći na ovom linku  pod nazivom Obrazac Z-1, Z-2, Z-3 i Z-4. Lokalna izborna komisija, odnosno RIK, dužna je da odlučuje po zahtevu ako sadrži sve gore navedene elemente bez obzira da li je podnet na obrascima koji se nalaze na sajtu RIK-a. 

 

Administracija i akti povezanis sa izborima

 

Ko je nadležan za sprovođenje izbora?

Za sprovođenje parlamentarnih i predsednički izbora nadležni su Republička izborna komisija, lokalne izborne komisije i birački odbori. Lokalne izborne komisije kao srednji nivo izborne administracije uvedene su novim Zakonom o izboru narodnih poslanika. Za sprovođenje lokalnih izbora nadležne su izborne komisije i birački odbori.

Ko su članovi RIK-a i koliko članova ima RIK?

Republičku izbornu komisiju u stalnom sastavu čine predsednik, zamenik predsednika, 16 članova i njihovi zamenici, koje Narodna skupština imenuje na predlog poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini. Poslaničke grupe predlažu članove i zamenike članova Republičke izborne komisije srazmerno njihovoj zastupljenosti u ukupnom broju narodnih poslanika koji pripadaju poslaničkim grupama. Nijedna poslanička grupa ne može da predloži više od polovine članova Republičke izborne komisije u stalnom sastavu. Člana i zamenika člana Republičke izborne komisije u proširenom sastavu imenuje Republička izborna komisija na predlog podnosioca proglašene izborne liste koji mora biti dostavljen u roku od 3 dana od dana proglašenja izborne liste.

Zoran Drekalovic

Šta su lokalne izborne komisije i koja je njihova nadležnost?

Lokalne izborne komisije su opštinske izborne komisije, gradske izborne komisije, kao i izborne komisije gradskih opština Grada Beograda. Broj članova lokalne izborne komisije u stalnom sastavu zavisi od broja upisanih birača u jedinici lokalne samouprave, a predsednika i njegovog zamenika, kao i članove i njihove zamenike, imenuje skupština opštine, odnosno grada. Ako nakon raspisivanja izbora dođe do promene odborničke grupe, skupština opštine, odnosno grada, ne može imenovati novu lokalnu izbornu komisiju pre okončanja izbora. U slučaju da na dan kada odluka o raspisivanju izbora stupi na snagu za područje neke lokalne samouprave ne postoji lokalna izborna komisija, istu onda obrazuje Republička izborna komisija u roku od 7 dana od dana raspisivanja izbora, odnosno najkasnije 22. februara, i tada se predsednik i njegov zamenik, kao i članovi i njihovi zamenici, imenuju na predlog poslaničkih grupa srazmerno njihovoj zastupljenosti u Narodnoj skupštini. Republička izborna komisija takođe može lokalnoj izbornoj komisiji koju obrazuje poveriti nadležnost za više jedinica lokalne samouprave u kojima ne postoje lokalne izborne komisije. 

Osim stalnog sastava, postoji i prošireni sastav lokalne izborne komisije. Člana i zamenika člana u proširenom sastavu imenuje sama lokalna izborna komisija, na predlog podnosioca proglašene izborne liste koji se dostavlja najkasnije 7 dana pre glasanja, odnosno najkasnije 26. marta. 

Novim Zakonom o izboru narodnih poslanika lokalnim izbornim komisijama date su brojne nadležnosti, poput određivanja biračkih mesta, organizovanja tehničkih priprema za izbore, donošenja zbirnog izveštaja o rezultatima glasanja sa biračkih mesta koja se nalaze na njenoj teritoriji, itd. Posebno važna nadležnost lokalne izborne komisije je da odlučuje o zahtevima za poništavanje glasanja na biračkog mestu zbog nepravilnosti tokom sprovođenja glasanja. Ovaj mehanizam zaštite biračkog prava novost je koju je doneo novi Zakon o izboru narodnih poslanika.  

Šta su birački odbori?

Birački odbori rukovode izborima na samim biračkim mestima. Birački odbor u stalnom sastavu čine predsednik, dva člana, zamenik predsednika i dva zamenika člana. Sve njih imenuje lokalna izborna komisija na predlog poslaničkih grupa. Broj članova biračkih odbora koji pripada nekoj poslaničkoj grupi mora da bude srazmeran njenoj zastupljenosti u Narodnoj skupštini na dan kada je odluka o raspisivanju izbora stupila na snagu. Birački odbor u proširenom sastavu imenuje lokalna izborna komisija na predlog podnosioca proglašene izborne liste.

Članovi biračkog odbora obavljaju poslove rukovanja UV lampom, proveravanje identifikacije birača, pronalaženja birača u biračkom spisku, rukovanja sprejom za obeležavanje prsta birača, čuvanja i uručivanja glasačkih listića, poučavanja glasača o tome kako se glasa, staranja o tome da birač ubaci glasački listić u glasačku kutiju, kao i sprovođenje glasanja van biračkog mesta.

Da li su svi članovi biračkog odbora iz iste stranke?

Ne. Broj predsednika i njihovih zamenika, kao i članova i njihovih zamenika, u jednom biračkom odboru koji pripada jednoj poslaničkoj grupi mora da bude srazmeran njenoj zastupljenosti u Narodnoj skupštini na dan kad je odluka o raspisivanju izbora stupila na snagu. Ako neka poslanička grupa ima više od polovine od ukupnog broja poslanika postoji posebno pravilo: u jednoj polovini biračkih odbora ta poslanička grupa predlaže predsednika i dva zamenika člana, a u drugoj polovini predlaže predsednika, jednog člana i zamenika drugog člana. Ostala mesta u biračkim odborima raspodeljuju se ostalim poslaničkim grupama srazmerno njihovoj zastupljenosti u Narodnoj skupštini. Važno je istaći da nijedna poslanička grupa ne može na jednom biračkom mestu da predloži i predsednika i zamenika predsednika biračkog odbora.

Kome odgovaraju organi za sprovođenje izbora?

Odgovaraju organu koji ih je obrazovao, dakle Republička izborna komisija odgovara Narodnoj skupštini, lokalna izborna komisija odgovara skupštini opštine, odnosno grada, ili ako je došlo do posebnog slučaja obrazovanja lokalne izborne komisije odgovara RIK-u, dok birački odbori odgovaraju lokalnoj izbornoj komisiji.

Da li narodni poslanik ili kandidat za narodnog poslanika može biti član organa za sprovođenje izbora?

Ne. Zakon o izboru narodnih poslanika ovo eksplicitno zabranjuje.

Da li RIK može da razreši članove pre nego što se raspišu izbori?

Kada odluka o raspisivanju izbora stupi na snagu, tada je Republička izborna komisija nadležna da razreši člana i zamenika člana Republičke izborne komisije i lokalne izborne komisije u stalnom sastavu, da utvrdi da mu je funkcija prestala po sili zakona, kao i da na predlog ovlašćenog predlagača imenuje novog člana umesto onog koji je razrešen, odnosno kojem je funkcija prestala po sili zakona. 

Da li mogu da se žalim na imenovanje članova RIK-a?

Da. Svaki birač može da podnese žalbu protiv odluke o imenovanju člana i zamenika člana u stalnom sastavu RIK-a. Osim birača, žalbu može podneti i svaki podnosilac proglašene izborne liste koja je osvojila mandate u postojećem sazivu Narodne skupštine. Što se tiče proširenog sastava, prigovor protiv rešenja o imenovanju člana i zamenika člana RIK-a u proširenom sastavu može podneti svaki podnosilac proglašene izborne liste, registrovana politička stranka i birač.

Gde mogu da vidim sva akta vezana za izbore? 

Nakon raspisivanja izbora, Republička izborna komisija pristupiće usvajanju akata za sprovođenje izbora koji će biti objavljivani na sajtu RIK-a.

Da li nekako mogu da pratim sednice RIK-a?

Da. Na sajtu Republičke izborne komisije moguće je pratiti njihove sednice putem video snimka.

Povezan sadržaj

Nastaviće se…

 

Sve što ste hteli da znate o izborima, a niste imali koga da pitate (2. deo)

Sve što ste hteli da znate o izborima, a niste imali koga da pitate (3. deo)

 

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović