Sve što ste hteli da znate o izborima, a niste imali koga da pitate (3. deo)

Rezultati izbora i raspodela mandata 

Koji je cenzus potreban da bi izborna lista mogla da učestvuje u raspodeli mandata?

U raspodeli mandata mogu učestvovati samo izborne liste koje su dobile najmanje tri odsto glasova od broja birača koji su glasali. Ako nijedna izborna lista nije prešla cenzus, onda sve izborne liste koje su dobile glasove mogu učestvovati u raspodeli mandata.

Kako se određuje broj mandata koji pripada nekoj izbornoj listi?

Način utvrđivanja broja mandata isti je i kod parlamentarnih izbora i kod lokalnih izbora – sistem najvećeg količnika. Sistem najvećeg količnika podrazumeva da se dobijeni mandati raspodeljuju tako što se ukupan broj glasova koji je dobila izborna lista koja učestvuje u raspodeli mandata podeli svakim brojem od jedan do broja poslanika (kojih je 250), odnosno odbornika ako se radi o lokalnim izborima, koje ima skupština. Dobijeni količnici se dalje razvrstavaju po veličini tako da izbornoj listi pripada onoliko mandata koliko ima svojih količnika među najvećim količnicima svih izbornih lista koje učestvuju u raspodeli – broj najvećih količnika je broj poslanika, odnosno odbornika, koje ima skupština. Ako određenoj izbornoj listi pripada više mandata nego što ima kandidata za narodne poslanike, mandat koji se ne dodeli toj izbornoj listi dodeljuje se izbornoj listi kojoj pripada sledeći najveći količnik za koliko nije dodeljen mandat. Količnici izbornih lista nacionalnih manjina koje su osvojile manje od tri odsto uvećavaju se za 35 odsto.

Kako se određuje pobednik na izborima?

Kod parlamentarnih i lokalnih izbora primenjuje se proporcionalni sistem – poslanički, odnosno odbornički, mandati raspodeljuju se izbornim listama srazmerno broju dobijenih glasova. Pobednik na predsedničkim izborima određuje se većinskim sistemom, odnosno jednostavno pobednik je onaj koji dobije većinu glasova izašlih glasača. Ukoliko nijedan kandidat ne dobije većinu, glasanje će se ponoviti u roku od 15 dana od donošenja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora. Na ponovljenom glasanju učestvuju dva kandidata koja su na prvom glasanju dobila najveći broj glasova. U tom slučaju, za predsednika Republike je izabran kandidat koji je dobio najveći broj glasova.

Da li se pri dodeljivanju mandata prati redosled lica na izbornoj listi kojoj se dodeljuju mandati ili se mogu dodeljivati nasumičnim licima sa te liste?

Republička izborna komisija rešenjem dodeljuje mandate kandidatima za narodne poslanike po njihovom redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa izborne liste. Tom prilikom kandidati dobijaju i uverenja o izboru za narodnog poslanika.

Kako prestaje mandat narodnog poslanika?

Mandat narodnog poslanika prestaje njegovom smrću, ostavkom, pravnosnažnom osudom na kaznu zatvora u trajanju od najmanje 6 meseci, stupanjem na funkciju koja je po Ustavu nespojiva sa funkcijom narodnog poslanika, ako izgubi državljanstvo Republike Srbije, ako je potpuno lišen poslovne sposobnosti, i ako je delimično lišen poslovne sposobnosti a u toj odluci je eksplicitno utvrđeno da je nesposoban da vrši izborno pravo. Poslednja stavka novina je predviđena novim Zakonom o izboru narodnih poslanika.

Da li narodni poslanik mora ostavku da podnese lično?

Da. Ostavka narodnog poslanika podnosi se lično u roku od tri dana od overe potpisa.

Šta je zbirni izveštaj o rezultatima glasanja?

Lokalna izborna komisija u roku od 96 sati od zatvaranja biračkih mesta donosi za sva biračka mesta koja se nalaze na njenoj teritoriji i dostavlja RIK-u zbirni izveštaj o rezultatima glasanja. Taj izveštaj sadrži broj birača upisanih u birački spisak, broj birača koji je izašao na izbore, broj glasačkih listića koji se nalaze u glasačkim kutijama, broj nevažećih glasačkih listića, broj važećih glasačkih listića i broj glasova koje je dobila svaka izborna lista. Kad se radi o rezultatima glasanja u inostranstvu, zbirni izveštaj o tim rezultatima donosi RIK. Ako su podneta neka pravna sredstva zbog nepravilnosti tokom sprovođenja glasanja na biračkom mestu, ovaj rok od 96 sati računa se od dana kada su lokalnoj izbornoj komisiji dostavljene odluke o svim podnetim pravnim sredstvima.

Šta je ukupan izveštaj o rezultatima izbora?

Ukupan izveštaj o rezultatima izbora donosi RIK u roku od 96 časova od prijema svih zbirnih izveštaja o rezultatima glasanja. Ovaj izveštaj sadrži sve što i zbirni izveštaj o rezultatima glasanja, samo za sva biračka mesta. Dakle, ukupan izveštaj o rezultatima izbora sadrži broj birača upisanih u birački spisak, broj birača koji je izašao na izbore, broj birača koji su glasali, broj nevažećih glasačkih listića, broj važećih glasačkih listića, broj glasova koje je dobila svaka izborna lista i broj mandata koji je dobila svaka izborna lista. Ako je podneto neko pravno sredstvo protiv nekog zbirnog izveštaja o rezultatima izbora, ovaj rok od 96 sati teče od dana kada je RIK-u dostavljena odluka o tom pravnom sredstvu.

Prigovori i zahtevi 

Koje sve prigovore može da podnese birač?

Birač može da podnese:

• Prigovor protiv rešenja o imenovanju člana/zamenika člana RIK-a u proširenom sastavu – podnosi se RIK-s u roku od 48 sati od objavljivanja rešenja na sajtu. 
• Prigovor protiv rešenja o imenovanju člana/zamenika lokalne izborne komisije u proširenom sastavu – podnosi se RIK-u u roku od 48 sati od objavljivanja na sajtu RIK-a.
• Prigovor protiv rešenja o imenovanju člana/ zamenika člana biračkog odbora – podnosi se RIK-u u roku od 48 sati.
• Prigovor protiv rešenja o proglašenju izborne liste – podnosi se RIK-s u roku od 48 sati od objavljivanja rešenja na sajtu.
• Prigovor protiv rešenja kojim se po službenoj dužnosti konstatuje da se na biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja – podnosi ga birač upisan u izvod iz biračkog spiska na na tom biračkom mestu u roku od 72 sata od objavljivanja na sajtu RIK-a i podnosi je RIK-u.
• Prigovor protiv rešenja kojim se po službenoj dužnosti poništava glasanje na biračkom mestu – podnosi ga birač upisan na tom biračkom mestu i u roku od 72 sata od objavljivanja rešenja na sajtu RIK-a, podnosi se RIK-u.
• Prigovor protiv zbirnog izveštaja o rezultatima glasanja – podnosi ga birač koji je upisan na biračkom mestu koje se nalazi na teritoriji te lokalne izborne komisjie, ima rok od 72 sata da ga podnese, od objavljivanja na sajtu. Zbirni izveštaj o rezultatima glasanja je izveštaj koji donosi lokalna izborna komisija u roku od 96 časova od zatvaranja biračkih mesta, donosi ga za sva biračka mesta na njenoj teritoriji i dostavlja ga RIK-u. Ako je podneto pravno sredstvo zbog nepravilnosti tokom sprovođenja glasanja na biračkom mestu ili protiv rešenja kojim se konstatuje da se na biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja… rok za donošenje zbirnog izveštaja se računa od dana kada su loklanoj izbornoj komisiji dostavljene odluke o svim podnetim pravnim sredstvima. Takođe, ovaj prigovor se može podneti i za biračka mesta u inostrantvu.
• Prigovor protiv ukupnog izveštaja o rezultatima izbora- podnosi se RIK-u u roku od 72 sata. Ukupni izveštaj donosi RIK u roku od 96 časova od prijema svih zbirnih izveštaja o rezultatima glasanja.
• Prigovor protiv rešenja kojim je odbačen ili odbijen zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu – podnosi se RIK-u u roku od 72 sata od objavljivanja tog rešenja na sajtu.

Birač pored prigovora može podneti i Zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu – podnosi ga birač lokalnoj izbornoj komisiji u roku od 72 sata za biračko mesto na kom je upisan u izvod iz biračkog spiska, ako ga je birački odbor neosnovano sprečio da glasa ili ako mu je na biračkom mestu povređeno pravo na slobodno i tajno glasanje.

Koje sve prigovore može da podnese podnosilac liste?

Podnosilac liste može podneti:

• Prigovor protiv rešenja o imenovanju člana/zamenika člana RIK-a – podnosi se RIK-u u roku od 48 sati od objavljivanja na sajtu RIK-a, može ga podneti i politička stranka.
• Prigovor protiv rešenja o imenovanju člana/zamenika lokalne izborne komisije – podnosi se RIK-u u roku od 48 sati od objavljivanja na sajtu RIK-a.
• Prigovor protiv rešenja o imenovanju člana/ zamenika člana biračkog odbora – podnosi se RIK-u u roku od 48 sati od objavljivanja na sajtu RIK-a, može ga podneti i poslanička grupa.
• Prigovor protiv odluke da se predstavniku proglašene izborne liste ili predstavniku posmatrača uskrati pravo na nadzor nad štampanjem glasačkih listića, primopredaju glasačkih listića – podnosi je RIK-u u roku od 48 časova od kada je predstavniku uskrećeno pravo na nadzor, odnosno na posmatranje.
• Prigovor protiv rešenja o odbijanju da se proglasi izborna lista i rešenja o odbacivanju izborne list – podnosi se RIK-u u roku od 48 sati od objavljivanja na sajtu.
• Prigovor protiv rešenja o proglašenju izborne liste – podnosi se u roku od 48 časova RIK-u. Ovaj prigovor mogu podneti i kandidat za narodnog poslanika, lice čije je ime u nazivu te izborne liste, politička stranka, birač.
• Prigovor na zbirnu izbornu listu- podnosi se RIK-u u roku od 48 časova od objavljivanja te odluke.
• Prigovor protiv rešenja kojim se po službenoj dužnosti konstatuje da se na biračkom mestu ne mogu utvrditi rezultati glasanja – RIK-u, u roku od 72 sata od objavljivanja rešenja.
• Prigovor protiv rešenja kojim se po službenoj dužnosti poništava glasanje na biračkom mestu- RIK-u, u roku od 72 sata od objavljivanja.
• Prigovor protiv zbirnog izveštaja o rezultatima glasanja.
• Prigovor protiv ukupnog izveštaja o rezultatima izbora.
• Prigovor protiv rešenja kojim je odbačen ili odbijen zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu.
• Prigovor zbog toga što u propisanom roku nije doneta odluka o zahtevu za poništavanje glasanja na biračkom mestu.
• Prigovor protiv rešenja kojim je usvojen zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu.
• Prigovor zbog toga što u roku (propisanim zakonom ili podzakonskim aktom RIK-a) nije doneta odluka, preduzeta radnja.

Podnosilac liste može podneti i:

• Zahtev za kontrolu zapisnika o radu biračkog odbora po uzorku, zahtev može podneti proglašena opoziciona izborna lista koja je osvojila više od dva odsto glasova po preiminarnim rezltatima i svaka proglašena opoziciona manjinska izborna lista.
• Zahtev za poništavanje glasanja na biračkom mestu zbog nepravilnosti tokom provođenja glasanja – podnosi se lokalnoj izbornoj komsiji, a ako je za biračko mesto u inostranstvu, onda se podnosi RIK-u.

Zapisnik 

Šta je izveštaj o kontroli zapisnika o radu biračkog odbora?

Nakon predaje izbornog materijala, po završetku glasanja, predstavnici biračkog odbora i lokalne izborne komisije dužni su da izvrše kontrolu zapisnika o radu biračkog odbora i ako je došlo do greške u zapisniku, o tome se sačinjava izveštaj. Izveštaj o kontroli zapisnika o radu biračkog odbora sadrži eventualne primedbe članova biračkog odbora i posmatrača, kao i činjenično stanje utvrđeno uvidom u izborni materijal, ako je prilikom kontrole zapisnika o radu BO vršen uvid u izborni materijal.

Koje su lake greške u zapisniku o radu biračkog odbora?

Lake greške u zapisniku o radu biračkog odbora su:

• ako nije zabeležen ili je pogrešno zabeležen broj birača koji su upisani u birački spisak;
• ako nije zabeležen broj birača koji je izašao na izbore, a ostali rezultati su ispravni;
• ako je broj birača koji je izašao na izbore veći od broja upisanih birača u biračkom spisku, a ostali rezultati su ispravni;
• ako nije zabeležen ukupan broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji, a ostali rezultati su ispravni;
• ako nije zabeležen broj važećih glasačkih listića, a zbir broja nevažećih glasačkih listića i broja glasova koje je pojedinačno dobila svaka izborna lista jednak je broju glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji.

Ako dođe do lakih greški u popunjavanju zapisnika, onda lokalna izborna komisija na osnovu izveštaja o kontroli zapisnika o radu biračkog odbora donosi rešenje o ispravljanju zapisnika o radu biračkog odbora.

Koje su teške greške u zapisniku o radu biračkog odbora i kako se postupa sa njima?

Teške greške u zapisniku o radu biračkog odbora su:

• ako je broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći od broja birača koji su izašli na izbore;
• ako zbir broja glasova koje je pojedinačno dobila svaka izborna lista nije jednak broju važečih glasačkih listića, a zbir broja nevažećih glasačkih listića i broja važećih glasačkih listića je jednak broju glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji;
• ako je zbir broja nevažećih listića i brojeva glasova koje je pojedinačno dobila svaka izborna lista veći od broja birača koji su upisani u izvod iz biračkog spiska;
• ako broj važećih listića nije jednak zbiru broja glasova koje je dobila svaka izborna lista pojedinačno, a zbir broja nevažećih listića i broja glasova koje je pojedinačno dobila svaka izborna lista jednak je broju glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji;
• ako nije zabeležen broj nevažećih listića, a zbir broja glasova koje je dobila svaka izborna lista pojedinačno, jednak ili manji od broja glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji;
• ako broj nevažećih listića koji je zabeležen u zapisniku nije jednak razlici broja listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji i broja važećih listića, a zbir broja glasova koje je pojedinačno dobila svaka izborna lista jednak je ili manji od broja glasačkkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji.

Ako postoje teške greške, predstavnici biračkog odbora i lokalne izborne komisije dužni su da prilikom kontrole zapisnika o radu biračkog odbora izvrše uvid u izborni materijal. Nakon toga mogu biti tri ishoda: prvi – da se donese rešenje o ispravljanju zapisnika o radu biračkog odbora; drugi – da donesu rešenje kojim se konstatuju da na nekom biračkom mestu nije moguće da se utvrde rezultati glasanja; treći – rešenje kojim se poništava glasanje na biračkom mestu po službenoj dužnosti.

Kaznena i krivična odgovornost 

Zakon o izboru narodnih poslanika predviđa kaznenu odgovornost za pravna lica, odgovorno lice u mediju, odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice.

Prekršaji su:

• Kršenje pravila o izbornoj tišini – novčanom kaznom će se kazniti pravno lice, odgovorno lice u mediju, odgovorno lice u pravnom licu i fizičko lice koje 48 časova pre dana glasanja i na dan glasanja do zatvaranja biračkih mesta u medijima i na javnim skupovima objavi procenu rezultata izbora, javno predstavlja kandidata na izborima i njihove izborne programe i poziva birače da glasaju/ ne glasaju za određene izborne liste.
• Nedostavljanje poziva za glasanje – novčanom kaznom će se kazniti rukovodilac organa koji je nadležan da obavesti birača o vremenu i mestu glasanja ako biraču ne dostavi blagovremeno poziv za glasanje.
• Isticanje izbornog propagandnog materijala na biračkom mestu – novčanom kaznom će se kazniti politička stranka, koalicija, pravno lice, odgovorno lice u političkoj organizaciji ili pravnom licu, kao i fizičko lice ako na biračkom mestu ili neposredno ispred biračkog mesta ističe simbole političke stranke i podnosioca proglašene izborne liste, kao i drugi izborni propagandni materijal.
• Sprečavanje učestvovanja u radu i praćenja rada organa za sprovođenje izbora – novčanom kaznom će se kazniti član organa za sprovođenje izbora koji sprečava drugog člana da prati i učestvuje u radu oragna za sprovođenje izbora, odnosno koji sprečava predstavnika posmatrača da prati rad organa za sprovođenje izbora.
• Narušavanje reda na biračkom mestu – novčanom kaznom će se kazniti svako lice koje naruši red na biračkom mestu.
• Povreda prava podnosilaca proglašenih izbornih lista i kandidata na predstavljanje – novčanom kaznom će se kazniti javni medijski servis i odgovorno lice u javnom medijskom servisu ako u svom programu ne obezbedi svim podnosiocima proglašenh izbornih lista i kandidatima sa proglašenih izbornih lista da predstave svoje izborne programe besplatno i bez diskriminacije.

Krivična odgovornost predviđena je za učinioce krivičnih dela protiv izbornog prava propisanih u glavi XV Krivičnog zakonika. Naime, ova krivična dela mogu biti učinjena tokom kampanje i sprovođenja izbora i radi se o sledećim krivičnim delima:

• Povreda prava kandidovanja – Ko kršenjem zakona ili na drugi protivpravan način spreči ili ometa kandidovanje na izborima, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
• Povreda prava glasanja – Ko drugog u nameri da mu onemogući vršenje prava glasanja, protivzakonito ne upiše u spisak glasača, izbriše iz tog spiska ili ga na drugi protivpravan način spreči ili omete da glasa, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ko silom ili pretnjom prinudi drugog da na izborima, vrši ili ne vrši pravo glasanja ili da glasa za ili protiv određenog kandidata odnosno predloga, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
• Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem – Ko drugome nudi, daje, obeća nagradu, poklon ili kakvu drugu korist da na izborima glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv određenog lica odnosno predloga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine. Istom kaznom kazniće se i onaj ko zahteva ili primi poklon ili kakvu drugu korist da na izborima glasa ili ne glasa ili da glasa u korist ili protiv određenog lica odnosno predloga. Ako opisano delo učini član biračkog odbora ili drugo lice u vršenju dužnosti u vezi sa glasanjem, kazniće se zatvorom od tri meseca do pet godina, a poklon ili druga korist oduzeće se.
• Zloupotreba prava glasanja – Ko na izborima glasa umesto drugog lica pod njegovim imenom ili na istom glasanju glasa više od jedanput ili koristi više od jednog glasačkog listića,kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine a član biračkog odbora koji omogući drugome da izvrši to delo iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
• Sastavljanje netačnih biračkih spiskova – Ko u nameri uticanja na rezultate izbora ili na referendumu, sačini netačan birački spisak, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
• Sprečavanje održavanja glasanja – Ko silom, pretnjom ili na drugi protivpravan način spreči održavanje glasanja na biračkom mestu, kazniće se zatvorom do tri godine. Ko ometa glasanje izazivanjem nereda na biračkom mestu usled čega glasanje bude prekinuto, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
• Povreda tajnosti glasanja – Ko na izborima ili referendumu povredi tajnost glasanja, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci a ako isto delo učini član biračkog odbora ili drugo lice u vršenju dužnosti u vezi sa glasanjem, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
• Falsifikovanje rezultata glasanja – Član organa za sprovođenje izbora ili referenduma ili drugo lice koje vrši dužnosti u vezi sa glasanjem, koji dodavanjem ili oduzimanjem glasačkih listića ili glasova pri prebrojavanju ili na drugi način izmeni broj glasačkih listića ili glasova ili objavi neistinit rezultat glasanja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
• Uništavanje dokumenata o glasanju – Ko uništi, ošteti, oduzme ili prikrije glasački listić ili neki drugi dokument o glasanju na izborima ili na referendumu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.Za isto delo član biračkog odbora ili drugo lice u vršenju dužnosti u vezi sa glasanjem,kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
• Falsifikovanje rezultata glasanja – Član organa za sprovođenje izbora ili referenduma ili drugo lice koje vrši dužnosti u vezi sa glasanjem, koji dodavanjem ili oduzimanjem glasačkih listića ili glasova pri prebrojavanju ili na drugi način izmeni broj glasačkih listića ili glasova ili objavi neistini rezultat glasanja, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.   

Osim krivičnih dela koja su u neposrednoj vezi sa izbornim pravom iz glave XV krivičnog zakonika u samom Zakoniku postoji još jedna grupa određenih krivičnih dela koja je u posrednoj vezi sa izbornim pravom i koja može uticati na regularnost izborne kampanje i procesa.

• Uništenje i oštećenje tuđe stvari – Ko uništi, ošteti ili učini neupotrebljivom tuđu stvar, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
• Nasilničko ponašanje – Ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, kazniće se zatvorom do tri godine.
• Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka – Ko podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona neovlašćeno pribavi, saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
• Ugrožavanje sigurnosti – Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

Naslovna fotografija: Istinomer/Zoran Drekalović