Dok se Srbija priprema za ono što mnogi već nazivaju istorijskim izborima (iako je datum još nezvaničan), pitanje nije samo da li duboko ukorenjena vlast može biti poražena, već da li se skoro dve godine studentske i građanske mobilizacije mogu pretočiti u izbornu pobedu.
Peter Mađar i njegova vlada polažu zakletvu svesni paradoksa da su im za transformaciju zemlje na raspolaganju i ista ona sredstva kojima je Mađarska pretvarana u problem.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama izneli su 27. februara 2026. u autorskom tekstu u nemačkom listu FAZ predlog kako vide buduće odnose svojih država sa EU. U ovom tekstu bavićemo se pre svega implikacijama tog predloga za Srbiju.
Treba odati priznanje predsedniku što bar na obeležavanju 30. godišnjice progona Srba u Oluji nije pomenuo obojenu revoluciju, ali je očigledno mislio na taj spin izgovarajući mnogo gore stvari.
Probudite nas kada prođe jul. I da je moguća ta letnja hibernacija, u avgustu bi nas opet dočekao bauk od kog smo bežali u san. Ko prespava Srebrenicu, probudiće se u Oluji. Jubilarna je godina „povod“ da se drama u kojoj menjamo uloge žrtve i saučesnika u zločinu igra 30 puta mučnije.
Da li se plašite da ćete zbog objave na društvenim mrežama ili poruke koju ste napisali na nekoj Vajber grupi u kojoj kritikujete vlast, završiti u pritvoru? Ili na informativnom razgovoru možda zato što ste bii na nekom protestu? Iznenadite li se kad vidite vest o privođenju aktivista ili opozicionih političara ili samo nastavite da klikćete dalje?
„Skupština Srbije izgrađena je na groblju”, rekao je na sednici poslanik Srpske napredne stranke Milenko Jovanov i želevši da opravda neku sasvim drugu temu, nesvesno ponudio ključ za razumevanje ovoga što živimo. „Ovde je bilo groblje. Ispod nas je bilo groblje. Kao što vidite, gradilo se na različitim mestima i u prošlosti”, ponavljao je Jovanov, kao da je to stvarno odgovor na bilo koje pitanje. U pravu je. Evo i meni koja sam u Skupštinu prvi put ušla kao izveštačica još 1998. godine, lakše je da verujem u „drevno prokletstvo”, nego u to da je Srbija tri decenije posle obnove višestranačja, parlament svojevoljno dovela u ovu fazu, kada se odluke donose „na zvono”, a mišljenje opozicije nikad ne uvažava.
Odlukom o ponavljanju beogradskih izbora Aleksandar Vučić je, po svemu sudeći, popustio pred internacionalizacijom problema obimnih manipulacija uočenih na izborima 17. decembra. To, međutim, nije dovoljno za nadu da bi se konstantan pad demokratije u Srbiji, o kome govore brojne relevantne međunarodne institucije, mogao zaustaviti: obraćanjem javnosti u subotu, Vučić je najavio još oštriju i prljaviju borbu za očuvanje ugrožene vlasti u glavnom gradu.
Ako je Kosovo „najskuplja srpska reč”, ako čekamo da „sine jasno sunce sa Kosova” i ako „ne damo te zemljo Dušanova”, ako je „Kosovo srce Srbije” i ako mnogi i danas znaju napamet „Lazarevu kletvu”- onda bi valjda bilo očekivano da se rešavanjem položaja i pokrajine i građana koji u njoj žive bave najsposobniji koje ova zemlja ima. Vlada Srbije smatrala je pre deset godina da će najbolje izraziti brigu za Kosovo ako osnuje instituciju koja se zove Kancelarija za Kosovo i Metohiju, a onda nam pokazala kako izgleda kada se problemom Kosova bavio prvo Aleksandar Vulin, pa Marko Đurić, a u poslednje tri godine za interese Srbije najbolje što ume bori se Petar Petković.
Povećanje penzija i povećanje plata, jaka vojska, velelepni stadion, putevi, pruge, ogroman rast zaposlenosti, klinički centri, protesti opozicije koji će “ući u istoriju beščašća”, plus Ekspo 2027. Ako dodamo relativizaciju nasilja i marginalizovanje LGBT populacije, čini se da su svi vesnici izbora već tu, samo što nije svim političkim akterima na isti način omogućeno da se promovišu. Naime, najočigledniju kampanju vodi Predsednik Srbije kojeg ne očekuje reizbor i koji više nije predsednik stranke.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
