„Mi imamo iskaze očevidaca, ljudi koji su bili na licu mesta i videli kako i na koji način su, najmanje jedan, ranjeni čovek, ubijen, zverski“, rekao je u nedelju predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju preko svog Instagram naloga, uz napomenu da ćemo to moći da čujemo i vidimo u roku od 24 sata. I jesmo. Iste večeri, u emisiji Hit Tvit na televiziji Pink pušten je snimak svedočenja čoveka koji je navodno video ubistvo jednog od trojice Srba, osumnjičenih da su učestvovali u oružanom sukobu u Banjskoj. Ovaj snimak je, dakle, prešao kratak put od najave do objave i u potpunosti se uklopio u verziju koju Beograd zastupa od početka ove krize. Ipak, postoje informacije i snimci koji su dugo putovali ili uopšte nisu ni stigli do većeg dela srpske javnosti. Šta su sve od informacija mediji u Srbiji preskočili da objave?
Pucnjava na Kosovu, akcija Kosovske policije, „maltretiranje Srba”, upad blindiranog vozila u manastir, Kurti kao „tvorac haosa i pakla”, neodređen broj žrtava. Sve se odigralo u nedelju, 24. septembra, i sve već zvuči toliko poznato da su mnogi čitaoci možda i preskočili neke dramatične naslove o dešavanjima na severu Kosova. Ipak, ova kriza je, sudeći po izveštavanju medija, drugačija od svih ostalih. A zašto?
Njemu neretko „gori pod nogama“, dobija „šamarčinu“ od pojedinih šefova država, pročitamo i da je „u panici“, kao i da mu se „crno piše“. Osim toga, „svaki drugi dan ne zna gde se nalazi“, a ako se malo bolje oslušnu glasovi iz Rusije, čuje se da je „očajni deda“ i „veoma bolestan i nesrećan čovek“. Uz sve to, on je dobio i etiketu „mašine za pravljenje gafova“, ali i titulu „najkontroverznijeg predsednika u istoriji svetske supersile“. Ovako izgleda portret predsednika SAD Džozefa Bajdena u srpskim medijima, i to kada na drugu stranu stola odložimo sve ostale vesti o njegovim političkim potezima i aktivnostima.
U beogradskim medijima nedavno je odjeknula vest da je u Albaniji, zbog trgovine narkoticima, uhapšen odbornik Samoopredeljenja. Kako je to ujedno i stranka kosovskog premijera Aljbina Kurtija, silnim epitetima koje je do sada dobio, pripisan je i taj da je „kriminalac na čelu lažne države”. Na portalima tabloida usledio je niz tekstova o „Kurtijevom narko-dileru” i „skandalu” koji „potresa Prištinu”. Jedan slučaj hapšenja kosovskog političara za samo dva dana je poprimio mnogo veće razmere od slučajeva u koje su umešani najviši zvaničnici Srbije, a o kojima su imali šta da kažu i strani mediji i institucije drugih država i Evropske unije.
Na Instagramu i Tviteru najavljen, u Nacionalnom dnevniku promovisan, novi format vlasnika Pinka Željka Mitrovića koristi veštačku inteligenciju da pratiocima na ovoj društvenoj mreži i gledaocima TV Pink prenese nešto što opozicioni političari – nisu rekli. Pod plaštom humora, odnosno objašnjenja da je reč o „zabavno-satiričnom“ formatu, Mitrović se poslužio gostovanjima Marinike Tepić, Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića na drugim televizijama, izmenio njihove rečenice i glas i to javnosti doneo kao „duhoviti prikaz srpske stvarnosti“. Sagovornici Istinomera u Mitrovićevoj duhovitosti vide zloupotrebu nove tehnologije, nameru da se određene ličnosti izvrgnu ruglu, koja publiku može da dovede u zabludu.
Sa portala poznatog po širenju dezinformacija, prethodnih nedelja prelila se na društvene mreže tvrdnja da se na zgradi Klinike za kardiohirurgiju UKC Niš nalazi masonsko „svevideće” oko. Iako postoje sličnosti, iz ove institucije osporavaju tumačenja teoretičara zavera. Na naše pitanje o ovom simbolu na fasadi, iz Kliničkog centra kažu da nisu upućeni u značenje i simboliku i da to nema veze sa pacijentima. Načelnik klinike doktor Dragan Milić u izjavi za Istinomer demantuje tvrdnje sa mreža i podseća da ovo nije prvi put da se za ustanovu koju vodi vezuju dezinformacije.
Snimak razgovora „u opuštenoj atmosferi uz kafu” (navodno) između funkcionera Srpske liste Slavka Simića i šefice poslaničke grupe Samoopredeljenja u kosovskoj skupštini Mimoze Kusari Ljilje glavna je vest u kosovskim medijima. Međutim, do većine dnevne štampe u Srbiji i internet portala dopiralo je samo ono uobičajeno sa naslovnih strana – Kurti „hoće ’Oluju’”, Albanci s Kosova su „poludeli od mržnje”, a došlo je i do „nove provokacije” kosovske policije kod Leposavića. Prezauzeti ponavljanjem poznatih fraza i zaokupljeni temama poput američkih sankcija direktoru BIA, domaći tabloidi „propustili” su da istaknu u prvi plan najave o smanjenju policije na severu i najave novih izbora. Šta je proteklih dana bilo fokusu medijima u Srbiji, a šta onima na Kosovu, i kako se grade dve stvarnosti u ogledalu?
U petak uveče, Jevgenij Prigožin, vođa ruske paravojne grupe Vagner, najavio je početak „marša za pravdu”. Tog trenutka je, u očima svetskih i domaćih medija, počeo „haos” u Rusiji, koja se našla na „ivici građanskog rata”. „Vagnerovi” plaćenici su se uputili ka Moskvi, meta je postao državni vojni vrh, nakon čega se ruski predsednik Vladimir Putin obratio naciji i rekao da je zemlja suočena sa „izdajom”. Kako su izgledala 24 sata političke krize u Rusiji i da li je do kraja jasan njen epilog?
Predsednik udruženja „Prevent” iz Novog Sada, Nebojša Đurasović prvo je dobio poruku, a zatim i poziv sa pitanjem da li dolazi u Beograd na miting Srpske napredne stranke zakazan za 26. maj. Kada je umesto odgovora i sam postavio pitanje odakle nekome iz SNS-a njegov broj telefona, Đurasović je saznao da je stranka iskoristila njegov kontakt koji je priložen u konkursnoj dokumentaciji upućenoj Gradskoj upravi za socijalnu zaštitu. Sagovornik Istinomera je odmah pristupio potrazi za pravnom zaštitom, objašnjavajući i da je izlazak u javnost za udruženje koje vodi - „veća zaštita nego da ćutimo o tome sa čim smo se susreli”.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
