El Jefe za domaće tržište
U beogradskim medijima nedavno je odjeknula vest da je u Albaniji, zbog trgovine narkoticima, uhapšen odbornik Samoopredeljenja. Kako je to ujedno i stranka kosovskog premijera Aljbina Kurtija, silnim epitetima koje je do sada dobio, pripisan je i taj da je „kriminalac na čelu lažne države”. Na portalima tabloida usledio je niz tekstova o „Kurtijevom narko-dileru” i „skandalu” koji „potresa Prištinu”. Jedan slučaj hapšenja kosovskog političara za samo dva dana je poprimio mnogo veće razmere od slučajeva u koje su umešani najviši zvaničnici Srbije, a o kojima su imali šta da kažu i strani mediji i institucije drugih država i Evropske unije.
Odbornik Samoopredeljenja u gradskoj skupštini Prištine Besnik Mujeci, uhapšen je 15. avgusta u Albaniji, a kako je javio portal KoSSev, prilikom hapšenja kod njega je pronađeno 11.300 tableta ekstazija ukupne težine skoro 6 kilograma i vrednosti oko 400.000 evra. Osim Mujecija, u istoj akciji uhapšene su još četiri osobe. KoSSev je, pozivajući se na saopštenje policije, naveo i da je čitava grupa bila pod prismotrom nekoliko meseci, kao i da se sumnja da su drogu prodavali i ranije.
Izveštaje kosovskih i albanskih medija o hapšenju Mujecija pratili su i detalji o njegovom političkom delovanju, ali i reakcijama tamošnje opozicije. Za ovom temom potrčali su i beogradski mediji, i to sa arsenalom naslova koji su na centralnu poziciju stavili premijera Kosova Aljbina Kurtija. On je u novoj turi tekstova imenovan za „šefa narko-kartela” i „kriminalca na čelu lažne države”, a hapšenje je donekle palo i u senku povika da Kurti „promoviše ’veliku Albaniju’ da pokrije kriminalne afere povezane sa prodajom narkotika”.
I ovakvi tonovi u izveštavanju medija o dešavanjima na Kosovu, pored onih perioda kada smo na najvišem stepenu borbene gotovosti i na korak od rata, bili bi čudni samo ako ih ne bi bilo. Ipak, na jednom hapšenju u Albaniji oslikale su se i sve pristrasnosti i manipulacije „korisne” za napad jedne i odbranu druge vlasti.
Ne kaže se trgovina narkoticima, nego patriotizam
Od skorijih slučajeva koji su dobili veću pažnju medija, kroz koji se provuklo i pitanje trgovine narkoticima, bio je slučaj američkih sankcija direktoru BIA Aleksandru Vulinu. Vulin je početkom jula na „crnu listu” SAD stavljen zbog, kako je preneo Glas Amerike, umešanosti u „transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne operacije u vezi sa narkoticima i zloupotrebu javne funkcije”.
Od same vesti o sankcijama raspravljalo se o razlozima njihovog uvođenja i svi putevi vodili su ka objašnjenju u domaćim medijima da je reč o „koordinisanom udaru na Srbiju” jer „napadaju ljude koji štite državu kako bi srušili predsednika Vučića”. Predsednik Srbije je tome dodao i tezu da su sankcije Vulinu zapravo „njegova odgovornost” pošto nije uveo sankcije Rusiji, pa se nekim medijima činilo da je ta teza apsolutno prikladna za objašnjenje „pozadine američkog kažnjavanja direktora BIA”.
I tako dok je za medije u Beogradu krivično delo prištinskog odbornika znak da je i predsednik Vlade „kriminalac”, tvrdnje da je prvi čovek srpske službe bezbednosti deo lanca trgovine drogom predstavljaju samo još jedan „udar Amerike” na Vulina (ali i Vučića) „zbog Srbije i Rusije”.
Ne kaže se plantaža marihuane, nego napad na predsednika
Mujeci je, uz grupu od četvoro ljudi, uhvaćen u transportu i prodaji narkotika sa Kosova i o tome su tabloidi javnost u Srbiji obavestili i kroz naslov da „skandal potresa Prištinu”. Ovaj „skandal” se, po svemu sudeći, ne čita kao i svi detalji koji su u Beogradu pratili i prate slučaj „Jovanjica”.
Ti detalji nizali su se od od novembra 2019. godine, kada je MUP saopštio da je na ovom poljoprivrednom dobru u blizini Stare Pazove policija pronašla oko 66.000 biljaka kanabisa i oko 600 kilograma marihuane. BBC je ovaj slučaj označio kao „jedan od najznačajnijih i najkontroverznijih procesa u Srbiji u poslednjoj deceniji”, ali za skoro četiri godine koliko se zna za „Jovanjicu”, mejnstrim mediji okretali su vodu na svoju vodenicu. Zapravo, ne toliko svoju, koliko na vodenicu najviših državnih zvaničnika koji su se dovodili u vezu sa vlasnikom ovog imanja Predragom Koluvijom.
Među njima su bili Bratislav Gašić, zatim Aleksandar Vulin i Zoran Babić koji su plastenike organske hrane na Jovanjici posećivali od 2015. godine, a nakon navoda opozicionog političara da je Koluvija, tokom hapšenja, zvao brata predsednika Srbije, provuklo se i ime Andreja Vučića.
Svog puta mediji su se držali i nakon što su podignute dve optužnice za „Jovanjicu”. U jednoj od njih se, pisao je BIRN, konstatuje da su „pripadnici bezbednosnih službi – BIA, VOA, MUP – koji su se kao službena lica bavili suzbijanjem kriminaliteta i zaštitom bezbednosti Republike Srbije, a koji su bili deo organizovane kriminalne grupe povezane sa plantažom marihuane Jovanjica, i te kako bili svesni da svojim postupcima vrše krivična dela”.
Dnevna štampa i portali koji su u hapšenju prištinskog odbornika jasno uočili „skandal” i preneli kao „narko aferu” Aljbina Kurtija, kod „Jovanjice” su videli „smišljenu aferu” kojom je „banda htela da ubije ili sruši Vučića”. Time su iznad samog slučaja, koji je završio i u izveštaju Evropskog parlamenta o napretku Srbije, postavljeni Aleksandar i Andrej Vučić. Ovakav narativ u medijima uveo je sam predsednik Srbije, ističući da je u celoj priči oko „Jovanjice” upravo on „meta”, a pratili su ga i premijerka Ana Brnabić, poslanik SNS-a i advokat optuženog Koluvije, Vladimir Đukanović, kao i tadašnji gradonačelnik Novog Sada i aktuelni ministar odbrane Miloš Vučević.
Smenjeni inspektori koji su otkrili „Jovanjicu”
Advokatska kancelarija Tomanović saopštila je u ponedeljak da su Slobodan Milenković i Dušan Mitić, inspektori koji su otkrili plantažu marihuane na imanju „Jovanjica”, smenjeni odlukom Kabineta Ministarstva unutrašnjih poslova.
Iz kancelarije su naveli da Slobodan Milenković više nije načelnik Odeljenja beogradske policije za borbu protiv droga i Dušan Mitić više nije na čelu operative.
„Formalnom odlukom Kabineta MUP-a raspoređeni su na druga radna mesta izvan Odeljenja za borbu protiv droge. Odluka političkog vrha policije je u suštini smena inspektora i predstavlja pre svega direktno sprečavanje dalje istrage i provere operativnih saznanja koja projekat ‘Jovanjica’ vode do centara moći u našoj državi. Ova smena je i osveta policajcima i pritisak pred dolazeće svedočenje“, navodi se u saopštenju kancelarije, koje je preneo portal N1.
Dok je ova vest dobila prostor na još samo nekoliko portala, za najveći broj medija ona je bila irelevantna ili su je preneli kroz reakciju advokata optuženog Koluvije, Vladimira Đukanovića.
Ne kaže se prozivka, nego „mašina za blaćenje predsednikove porodice”
Tabloidi u Srbiji preneli su i reakcije kosovske opozicije na hapšenje odbornika Samoopredeljenja. Prostora je tu bilo i za Fejsbuk status Ramuša Haradinaja, predsednika Alijanse za budućnost Kosova, pa smo pročitali da on „javno proziva Kurtija zbog narko afere” pitanjem – „Aljbine, jesi li kod tužioca?”
Među drugim reakcijama našla se i reakcija šefa poslaničke grupe Demokratske partije Kosova Abeljarda Tahirija, ali nijedna od kritika opozicije ili kritika izrečenih u medijima, na beogradskim portalima nije okarakterisana kao „manipulativna mašina za blaćenje predsednikove porodice” kao što je to bio slučaj na temi „Jovanjice”.
Korak dalje od toga da je reč o „blaćenju” mediji i poslanici SNS-a otišli su zajedničkim snagama kada su slali poruke da su „tajkunski najamnici i njihove gazde potpuno podivljali od straha od otkrivanja istine o tome ko je, kako i sa kim u dosluhu i koordinaciji učestvovao u mreži napada na predsednika Vučića i njegovu porodicu”. To je bio odgovor poslanika Srpske napredne stranke Milenka Jovanova, na komentare opozicije da je predsednik Srbije u jednom od svojih televizijskih gostovanja „branio” optuženog Predraga Koluviju.
O dvostrukim aršinima
Beogradski tabloidi imaju u vidu dvostruke aršine – ali tek kada se okrenu ka Prištini. Naime, po odluci Apelacionog suda Kosova da usvoji žalbu Nasera Keljmendija i oslobodi ga optužbe za trgovinu drogom, glavni zlikovac je ponovo bio kosovski premijer, a mediji su detektovali „sramotne dvostruke aršine privremenih vlasti u Prištini”.
Te dvostruke aršine objasnili su i kroz naslov u kom „Kurti pušta ubice i narko-bosove, a nevine Srbe drži u zatvoru”, dok su drugi svojim tekstovima o ovom slučaju dodelili nalepnicu - „skandalozno”. A uz informaciju da je u „obrazloženju sudske odluke navedeno da je Keljmendi oslobođen optužbi jer nije dokazano da je počinio krivično delo za koje je optužen”, pročitali smo da je zapravo Kurti taj koji je „oslobodio najvećeg narko bosa Nasera Keljmendija”.
Keljmendi je inače, podseća RSE, u februaru 2018. godine osuđen na šest godina zatvora zbog trgovine drogom, ali je po žalbi, slučaj vraćen na ponovno suđenje.
***
Za skoro četiri godine otkako su otkrivene, tone marihuane postale su u medijima „podmetnuta afera” koja je „imala za cilj da diskredituje porodicu Vučić”. U tim istim medijima, u kojma je izgrađen najglasniji odbrambeni mehanizam za predsednika i sve predsednikove ljude, i iskazi inspektora koji je učestvovao u akciji zaplene marihuane na imanju „Jovanjica”, predstavljeni su kao „priznanje” da se spremao „državni udar”. I tu su sukobljena dva potpuno kontradiktorna načina izveštavanja – ono što je u Prištini „skandal” u Beogradu je „izmišljena afera”, ono što se u Prištini zove „prozivkom opozicije” u Beogradu je „napad na predsednika i njegovu porodicu”. Jedino zajedničko im je – napad na protivnika, i u Prištini i u Beogradu.
